Piše: Slobodan Orlović
Kako god da ishode izbori 25. oktobra, doneće jednu naizgled dobru stvar. Srbija će se, očima Ustava gledano, približiti ustavnom stanju. Ustavna normalnost trebalo bi da je na putu povratka još od prošle nedelje (27. septembra) kada je decenijski samodržac na predsedničkoj funkciji podneo ostavku. Ali, duboko zaorana autokratija stanje vladavine Ustava niti dopušta, niti se ono uopšte nazire. Još gore, sada obični građanin, A. Vučić, kao tajnovidi šef svega i svačega nastavlja sa vučom užadi moći i vlasti.
I žmureći znamo da će se u međuvremenu, kratkom provizorijumu do ustoličenja nove vlade, isti on pitati za sve dnevne državne stvari, neprestano nam usmeravajući budućnost (ovo ćemo, to ćemo), pride stižući da vodi lidersku izbornu kampanju. Kao da je, sačuvaj bože, ponovo kandidat na predsedničkim izborima koji jesu, pošteno rečeno, trka „na ime“. Ne bi smelo ni prvo, tekuće, ni drugo, buduće, a glede trećeg ne stiže ekipa, onomad, da promeni Ustav i unese još jedan mandat koji im se danima vrzmao po glavi. Ostala naprednjačka žal blaži se činjenicom da po prvi put vode kampanju za parlamentarne izbore – na kojima se, normalno, bira mnoštvo poslanika – preobličenu u izbor za jednog čoveka. On trči za sebe, svojim imenom, a ostalih 249 skupštinskih kandidata nebitni su i za njega i za Esenes. To je toliko drugačije od konkurentske studentske liste čije kandidate javnost merka redom hvaleći i kudeći ih, kao da se dve glavne liste ne bore za vlast na istim izborima, u Srbiji, zemlji paradoksa.
Da se vratimo početnom, stvarnom i k’o fol, begu od autokratije. On je, beg, posle ovih izbora u nekoj meri izvestan, samo što će pobedom studenata to biti stvarni povratak Ustavu i demokratiji, dok bi se u slučaju produžetka Esenes vlasti politički režim vratio pod Ustav samo po pitanju obavljanja izvršne vlasti od strane organa kome to i sleduje, Vladi. Demokratija sa ograničenom i smenjivom vlasti, sa vođom na novoj poziciji i dalje bi ostala podjednako nedostižna.
Kao aktuelna protivustavnost, vredno pomena je i nečinjenje po pitanju raspisivanja izbora za predsednika Republike. Po važećem pravu, upražnjeno predsedničko mesto mora se popuniti na izborima koji se raspisuju odmah pošto bivši podnese ostavku. Ali, zasad, mrka kapa. Da pogađamo da za to nadležni v. d. šefa države čeka mig građanina A. Vučića a da se ovaj nada pouzdanoj anketi kada bi to za njega bilo najbolje, nećemo. Samo podvlačimo, viđen je to manir iste ekipe kojoj je Ustav i ustavno pravo tek krpa za obrisati, po potrebi, stazu po kojoj gaze vladari. Svesni da Ustav, kao ni do sada, niti ko ima, niti ko hoće da zaštiti, a pogotovo Ustavni sud.
Da zaključimo, moguća rokada fotelja (doskorašnjeg) predsednika Republike i (budućeg) predsednika Vlade, neće promeniti suštinu ovog autokratskog sistema skrpljenog po meri pojedinca. Osmeh ustavnih pravnika izazvan mogućnošću da se sistem približi ustavnoj podeli vlasti ako bi se politička moć iste ličnosti preselila u Vladu, može biti samo kiseo. Naizgled, taj korak ka Ustavu stvarno nije ništa drugo do još dublje u živo blato neustavnosti, ravno do dna.
Biva da je jedna preostala prilika za izlaz dolazeći izbor skupštine. Druga? Teško.
