Пише: Слађана Вукашиновић
Упркос револуционарном технолошком напретку, просечан грађанин Европе има лошији животни стандард него 2005. године. И док држимо у руци паметни телефон вреднији од компјутера из 2005. године, док нам вештачка интелигенција даје разне савете (укључујући решавање љубавних проблема, али и план исхране), а интернет повезује цео свет, основне животне потребе постају све недоступније. Становање, храна, основне услуге – све што чини суштину квалитетног живота – драматично је поскупело у односу на зараде.
Анализа података Еуростата, Европске централне банке, као и више независних истраживачких кућа показује да живимо у технолошком парадоксу: најбогатије друштво у историји ствара животне услове горе од оних пре две деценије.
Најбољи показатељ стварног животног стандарда није колико зарађујемо, већ колико нам остаје када покријемо основне, у највећем броју случајева фиксне трошкове. И чини се да се баш ту крије кључ разумевања европске кризе квалитета живота.
Између 2010. и првог квартала 2025. године, цене некретнина у ЕУ порасле су за 57,9 одсто, а кирије за 27,8 одсто, према подацима Еуростата објављеним у јулу 2025. У истом периоду, просечне номиналне зараде порасле су за око 35 одсто. Рачуница показује да су трошкови становања, уколико желите да живите у свом стану или кући, у последњих 15 година расли скоро дупло брже од зарада.
Дејан Јовић: Мило изгубио, а Црна Гора наставља према Европској Унији
Данас, просечна кирија у Европи износи 20,02 евра по квадратном метру месечно, показује анализа компаније Catella за први квартал 2025. У Даблину кирије достижу 40 евра по квадрату, а у Лондону 39,3 евра. Чак и у релативно јефтиним градовима попут Лајпцига (10,3 евра) или Граца (11,1 евро), трошкови становања “једу” значајан део породичног буџета. Према подацима Еуростата за 2023. годину, 10,6 одсто домаћинстава у европским градовима троши више од 40 одсто својих прихода на становање. Економисти ту границу издвајања сматрају границом финансијске одрживости.
Ајфон јефтинији од живота
Технолошки напредак је, ако се посматра статистика живљења, донео један велики проблем. Неки технолошки производи постали су релативно доступнији од незаобилазних основних животних трошкова грађана. Ајфон, симбол технолошке револуције, илуструје баш ту контрадикцију. Према анализи сајта Андроид Аутхоритy из новембра 2024. године, оригинални ајфон из 2007. коштао је 499 долара, што са обрачунатом инфлацијом износи 760 долара у 2024. години. Ајфон 16 из 2024. кошта 799 долара. Дакле, ајфон је, мада сада много напреднији, у реалним терминима постао тек незнатно скупљи него 2007. У Европи, према истраживању Deutche Bank Research из 2025. године, радник мора да ради између 4 дана (Швајцарска) и 72,9 дана (Турска) да заради за најновији „ајфон 16 про“. За просечног ЕУ радника, код кога просечни трошкови рада износе 33,9 евра по сату према Еуростат подацима за 2024, ајфон 16 (799 долара/око 730 евра) значи око 22 сата рада или мање од три радна дана.
Ако упоредимо то са незаобилазним стамбеним трошковима: просечна европска породица данас мора да ради 2-3 месеца само да плати годишње трошкове становања.
Криза реалних зарада
Анализа Европске централне банке из фебруара 2025. показује да су се реалне зараде у еврозони тек приближиле нивоу из краја 2021. године, пре почетка инфлаторног циклуса. У првом кварталу 2025. биле су 0,5 одсто испод тог нивоа, након што су у четвртом кварталу 2022. пале за чак 5 одсто. Још драматичнији је случај појединих земаља. Према подацима ОЕЦД-а за 2024. годину, Белгија је забележила пад реалних зарада од 1%, Финска од 0,9 одсто. Финска је једина ЕУ земља где су и номиналне зараде у 2024. опале у односу на претходну годину.
У исто време, корпоративни профити досежу рекордне нивое. Анализа Међународног монетарног фонда из 2023. показује да су растући профити одговорни за 45 одсто инфлације у Европи од почетка 2022. године, док су трошкови рада допринели само са 25 одсто.
Највеће жртве овог времена које означава све напреднија технологија нису они који ту технологију најлошије разумеју, већ они који је најбоље користе. Рођени између 1995. и 2005. године – данас у двадесетим и тридесетим – суочавају се са комбинацијом високих цена некретнина и почетних плата које не могу да их покрију. Према подацима Еуростата, млади Европљани напуштају родитељски дом у просеку са 26,3 године – од 21,4 у Финској до чак 31,8 у Хрватској. Насупрот томе, генерација рођена 1960-1970. доживела је године највећих зарада у периоду релативно приступачних некретнина (2000-2010), што им је омогућило стварање капитала. Данас, многи од њих, као власници некретнина, директно профитирају од раста цена које млађе генерације чине сиромашнијима.
Стање на Балкану
Србија и регион Западног Балкана налазе се у посебно сложеној ситуацији: трошкови живота стреме ка европским, док зараде заостају. Према најновијим доступним подацима Републичког завода за статистику, просечна нето зарада у Србији у мају 2025. износила је 107.705 динара (око 920 евра), што представља номинални раст од 10,8 одсто у периоду јануар-мај у односу на исти период претходне године. Међутим, реални раст био је само 6,2 одсто.
Проблем није само у статистичком расту зарада, већ у томе што се трошкови живота приближавају европским. Минимална зарада у Србији за мај 2025. износила је 54.208 динара (око 463 евра) за месец са 176 радних сати, на основу цене од 308 динара нето по радном сату утврђеног за 2025. годину. Истовремено, према анализи немачке компаније Michael Bauer International објављеној у априлу 2025. године, Србија спада у групу земаља са најнижом куповном моћи у Европи, заједно са Молдавијом и Турском, док Швајцарска предводи листу најбољих, по куповној моћи, са индексом од 298.
Све ово дешава се у тренутку највећег технолошког узлета у историји човечанства. Никада раније грађани широм света нису имали толико моћне алате за повећање продуктивности, комуникацију, приступ информацијама. Проблем је, ипак, у томе што технолошки напредак, уместо да чини живот јефтинијим и лакшим, доприноси стварању нових облика неједнакости. Док су цене технолошких производа релативно пале, основни трошкови живота – становање, храна, здравство, образовање – снажно расту.
Европска комисија препознала је овај проблем. У пролеће 2024, по први пут у историји ЕУ, именован је комесар одговоран за стамбену политику, а Европски парламент оснива и посебан комитет за решавање стамбене кризе. Међутим, бројке говоре да се проблем продубљује брже него што се решава. Између 2015. и 2023. цене некретнина у ЕУ порасле су у просеку за 48 одсто, при чему су највећи раст забележиле Мађарска (173 одсто) и Естонија (преко 190 одсто).
Технолошки напредак, уместо да служи свима, концентрисао се у рукама оних који поседују капитал – некретнине, акције, технолошке компаније. Просечан радник, упркос вишој продуктивности него икад раније, има мањи удео у укупном богатству друштва. То објашњава зашто се, упркос свим статистичким показатељима «напретка», већина европских грађана осећа економски несигурније него пре 20 година. Јер то и јесу.
Извор: НИН
