Електрична енергија са 114 милиона чини петину извоза и поред хидролошки лоше године, слиједи извоз пића за 45 милиона, руда за 42,5 и Ијекова за 38,7 милиона. Према папирима, Црна Гора је значајан извозник нафте и авиона.
Најзначајнији извозни производ Црне Горе у прошлој години била је електрична енергија са 114 милиона еура, од укупног извоза од 615 милиона еура, а затим слиједи извоз пића за 45,1 милион, руда за 42,5 милиона, Ијекова за 38,7 милиона, авиона и дјелова за 38,4 милиона, алуминијума за 38 милиона, нафте за 28,7 милиона, сувог меса за 26,2 милиона еура. Укупан увоз износио је 4,08 милијарди, односно био је скоро седам пута већи од извоза.
Монстат податке о извозу прави на основу царинских декларација о роби која прелази границу и она која излази из Црне Горе забиљежена је као извоз, без обзира да ли је произведена у Црној Гори, реекспортована преко њене територије или је због неке грешке повучена и враћена у земљу поријекла. С обзиром на то да је црногорски извоз математика малих бројки овај реекспорт или поврат робе утичу на то да Црна Гора у милионима извози оно што не производи, као што су нафтни деривати са извозом од скоро 29 милиона, авиона и њихових дјелова за 38,4 милиона, возила за 14,6 милиона.
Увоз хране 15 пута већи од извоза
Црна Гора је прошле године увезла хране за 772 милиона еура, а истовремено је извезла хране за 54,4 милиона еура.Најзначајнија ставка у извозу хране је суво месо у вриједности од 26,2 милиона еура,до чега је највише отпремљено у Србију за 22,2 милиона. Суво месо је продавано и на Косову за 1,3 милиона, у Сјеверној Македонији за 853 хиљаде, у БиХ за 833 хиљаде,а било га је и на трпезама у Њемачкој за 519 хиљада, Шведској за 342 хиљаде, Словенији за 78 хиљада, Француској за 31 хиљаду.
Прерађевина од меса (кобасице и слично) извезено је за 7,7 милиона еура, од чега највише у БиХ за 2,6 милиона, у Србију за 2,4 милиона, на Косова за два милиона, али је овај производ ишао и у Сјеверну Македонију за 441 хиљаду, Њемачку за 97 хиљада, Шведску за 78 хиљада.
Укупан извоз меса и месних производа износио је 38 милиона еура, односно за осам милиона је већи него у 2023. години. Истовремено укупан увоз меса и прерађевина износио је 183 милиона.
Укупан увоз млијечних производа био је 71 милион еура, а извезено је свега 288 хиљада. Млијека је извезено за 156 хиљада, од чега скоро све у БиХ за 153 хиљаде. Самог сира је увезено за 30 милиона, а извезено за 85 хиљада,од чега у Њемачку за 35 хиљада и Србију за 20 хиљада.
Црна Гора је извезла поврћа за 4,8 милиона еура, од чега је сушено поврће вриједило 1,8 милиона, остало поврће 1,7 милиона, смрзнуто за 1,1 милиона.Тамо гдје се набрајају конкретне врсте поврћа ставке су симболичне, тако је извезено кромпира за 18 хиљада, парадајза за 1.224 еура… Увоз кромпира вриједио је 4,2 милиона,а парадајза 8,4 милиона.
Тог осталог поврћа највише је извезено у Италију за 748 хиљада, па за Суринам (држава у Јужној Америци) за 411 хиљада, Словенију за 269 хиљада, Бугарску за 164 хиљаде… Замрзнутог поврћа највише је извезено у Италију 748 хиљада, Аустрију 119 хиљада, Естонију 83 хиљаде,… Сушеног поврћа Црна Гора је извезла у Аустрију за 557 хиљада, Италију за 507 хиљада, Швајцарску за 274 хиљаде, Њемачку за 267 хиљада. Нису познати значајни црногорски произвођачи замрзнутог и сушеног поврћа, па је могуће да се ради о реекспорту или поврату производа.
Воћа је из Црне Горе извезено за 3,2 милиона еура, од чега диња и лубеница за 834 хиљаде, грожђа за 385 хиљада, кајсија и бресака за 165 хиљада. Међутим, највише је извезено замрзнутог и куваног воћа и то за 1,2 милиона еура,од чега у Србију за 1,03 милиона.
Диња и лубеница највише је извезено за БиХ за 556 хиљада еура, а затим за Србију за 140 хиљада, Хрватску за лио хиљада. Грожђа је извезено највише за Хрватску за 112 хиљада, као и кајсија и бресака за 135 хиљада.
Од прехрамбених производа Црна Гора је постала значајни извозник чоколаде и производа од какаоа и то за три милиона еура, осим ако се не ради о реекспорту. Највише је извезено за Србију 875 хиљада, Косово 372 хиљаде, БиХ 257 хиљада, Хрватску 251 хиљаду, Њемачку 165 хиљада, Бугарску 145 хиљада.
Укупан извоз пића вриједио је 45,1 милион еура, од чега пива за 4,3 милиона, вина за 16,4 милиона и вотке, ракије и жестоких алкохолних пића за 23,6 милиона.
Највише вина иде за Србију, а вотке за Израел
Никшићко пиво производи се и у Србији, тако се из Црне Горе извози у мањи број држава и у мањим количинама, већином на Косово 1,7 милиона, БиХ 1,3 милиона, Албанију за милион.
Већина црногорских вина продато је у Србији за 10,2 милиона, али и у преко 30 држава. Извоз вина у Бих вриједио је 2,6 милиона, и Кини за 535 хиљада, у Хрватској за 390 хиљада,Албанији за 271 хиљаду, Њемачкој за 260 хиљада, САД-у за 227 хиљада, Канади за 107 хиљада.
Жестоких пића, гдје доминира вотка из нове фабрике у Никшићу, извезено је за 23,6 милиона, од чега највише у Израел 6,8 милиона, Летонију за 6,4 милиона, Уједињене Арапске Емирате за 2,4 милиона, САД за 2,2 милиона.
Извоз Ијекова и медицинских средстава (Хемофарм Подгорица) вриједио је 38,7 милиона еура,од чега је у Србију извезено за 38,6 милиона а у БиХ за 97 хиљада еура.
Нафте је преко границе Црне Горе извезено за 28,7 милиона еура,од чега у Словенију 15,8 милиона еура. На списку Монста о трговинској размјени налази се преко 200 држава и територија али и додатна колона за разно. Е у то разно смо извезли нафте за 13 милиона еура.
Црна Гора је извезла и хернијских производа за девет милиона, пластичних маса за 5,1 милион,етикета од папира за 2,5 милиона, одјеће за 9,5 милиона, накита за 4,3 милиона, обрађеног камена за 2,4 милиона. Намјештаја, постељине и мадраца извезено је за три милиона, док је њихов увоз вриједио 123 милиона.
Увоз електричне енергије пао је са 207 милиона из 2023. на прошлогодишњих 114 милиона због мањка падавина. Највише струје отишло је за Швајцарску 22,9 милиона, Србију 22 милиона, БиХ 21,3 милиона.
Извор: Банкар.ме
