Једна од могућности за потенцијално задужење до краја ове године јесте и издавање „ретаил“ обвезница. Емисијом „ретаил“ обвезница, Држава би омогућила грађанима да пласирају вишак новчаних средстава, по повољнијим условима, него што је то случај код комерцијалних банака – казао је, у интервјуу за Банкар министар финансија, Новица Вуковић.
Он је подсјетио да је у Црној Гори просјечна нето плата расла за 20.2% више од инфлације, што значи да је очуван животни стандард грађана, и најавио да кретања представљена Фискалном стратегијом такође опредјељују даљи пораст реалних плата, сходно пројектованој инфлацији и снажном порасту зарада, нарочито у 2025. години
-Не стоје наводи да ће се усљед смањења доприноса смањити будуће пензије. У самом начину обрачуна пензије није се мијењало апсолутно ништа, и јасно је да до умањења пензија не може доћи у наредном периоду – казао је Вуковић, и најавио да ће од јануара пензије бити увећане за око 7-8%, или у просјеку за око 50 еура, што није једнократно повећање, већ ће пензије наставити током те године да се усклађују по устаљеној процедури.
Он је, у интервјуу Банкару казао да се тренд добре наплате свих категорија прихода буџета наставио, и поновио је да ниједан нови буџетски трошак неће бити финансиран из задужења, осим капиталног буџета, чиме се испуњава златно правило буџета да све текуће обавезе буду финансиране из текућих прихода.
Вуковић је појаснио и да су негативна кретања у спољнотрговинској размјени Црне Горе посљедица ниске домаће производне базе, отворености економије и либерализованих трговинских и инвестиционих токова.
Објављена је Фискална стратегија Црне Горе и најављена примјена новог модела обрачуна доприноса на зараде од октобра, кроз Европу сад2. Обављене су и табеле са износима нових зарада. Да ли очекујете инфлаторне ударе, и, како се многи прибојавају, да ли има бојазни да инфлација “поједе” ове повишице?
Инфлација је током протекле двије године глобални феномен и остаје велики изазов не само у Црној Гори, већ и Европи и свијету, па је раст домаћих цијена доминантно био условљен комбинацијом екстерних фактора и геополитичких нестабилности.
Фискалном стратегијом као свеобухватним документом су представљена и очекивана даља кретања инфлације. У наредном периоду, сходно успоравању притисака цијена на европском нивоу, очекује се постепено ублажавање инфлације. У наредној години се предвиђа просјечна инфлација од око 4%, усљед убрзане тражње у економији и стимулисања потрошње, али и раста туризма и повезаних дјелатности. Да подсјетимо, у претходним прогнозама, предвиђала се инфлација од 3,4%, што нове пројекције из Фискалне стратегије чини реално остваривим и кредибилним. Такође, предвиђа се постепено ублажавање стопе инфлације на око 3% у наредним годинама, у складу са смиривањем цијена на међународном тржишту, а што у кратком року остаје изазов и фактор на који Црна Гора, као мала и отворена економија, не може утицати. Смиривању цијена за домаће потрошаче ће допринијети и мјера Владе за ограничење маржи у сектору трговине.
Просјечне нето плате су у првој половини 2024, у односу на 2020. годину порасле 57,8% (са 524€ на 827€), док је инфлација у овом периоду кумулативно порасла 31,4%. То значи да је просјечна нето плата расла за 20.2% више од инфлације, што значи да је очуван животни стандард грађана. Кретања представљена Фискалном стратегијом такође опредјељују даљи пораст реалних плата, сходно пројектованој инфлацији и снажном порасту зарада, нарочито у 2025. години.
Како коментаришете предлог Синдиката управе и правосуђа да се одустане од овако конципираног програма Европа сад 2 – и то на начин да се зараде повећају путем увећања коефицијената сложености послова или кроз увећање обрачунске вриједности коефицијената, а не кроз умањење доприноса за ПИО?
Уважавајући предлог Синдиката Управе и правосуђа, а полазећи од интереса запослених у Црној Гори, те постизања баланса који је нарушен у односу на зараде у приватном и јавном сектору, било је неопходно сагледати аспекте добробити грађана Црне Горе, али и очувања привреде, која редовним измиривањем дажбина, заправо и финансира јавни сектор, па долазимо да закључка да није реално и оправдано додатно оптерећивати привреду, већ се указала потреба за изналажењем мјера које ће дугорочно бити одрживе, како у корист привреде, тако и запослених.
Ињац за Журнал: Смјена градоначелнице је пут у саучешнштво са ДПС-ом
Смањењем пореског оптерећења на рад, управо постижемо баланс да привреда неће бити у неповољном положају усљед потребе повећања животног стандарда грађана, уз истовремено уважавање потребе и једне и друге стране, дошли до компромисног рјешења и наишли на одобравање од стране социјалних партнера, у овом случају првенствено Уније послодаваца.
Након реформе, како ће се обрачунавати будуће пензије, тј.шта се дешава са досадашњим уплатама, и да ли стоји бојазан да ће се, због новог смањења доприноса, смањити и будуће пензије?
Прије свега, важно је напоменути да не стоје наводи да ће се усљед смањења доприноса смањити и пензије, јер уплата доприноса никада није утицала на висину пензије, нити је параметар за обрачун исте. Будући да се у самом начину обрачуна пензије није мијењало апсолутно ништа, јасно је да до умањења пензија не може доћи у наредном периоду.
Обрачун пензија је индивидуалан за сваког појединца, који оствари услове за одлазак у пензију, прописане Законом о пензијском и инвалидском осигурању, и представља, прије свега, однос основице, која је зарада појединца коме се обрачунава пензија, и просјечне зараде у ЦГ, као и пензијског стажа. Тако се на основу прописаног начина обрачуна добија износ личног бода, који се након тога множи са вриједношћу пензије за један лични бод, који представља утврђени номинални износ пензије за један лични бод. Он се усклађује три пута годишње, што јасно показује да у начину обрачуна доприноси нису параметар који има утицаја на висину пензије.
Полазећи од досадашњих уплата доприноса, подсјетио бих да нијесу у питању намјенска средства, већ се третирају као и други приходи буџета. Исто тако, Фонд ПИО, као и друге потрошачке јединице, у оквиру система, приликом планирања буџета за одговарајућу буџетску годину, добија опредијељени износ средстава неопходан за његову одрживост и сервисирање обавеза током те године. Сматрам да на овај начин треба и додатно појаснити грађанима да уплаћени доприноси нијесу вид штедње, те да се њихова пензија не исплаћује од средстава која су уплаћивана као вид доприноса за обавезно социјално осигурање, већ се опредјељују средства из буџета, у оној мјери која је неопходна за исплату свих обавеза у тој години.
Доста контроверзи и приговора је изазвало повећање само минималних пензија на ниво од 450 еура, али не и пензија оних осигураника који су радили пун радни вијек – па су на овај начин са својим примањима изједначени са примоцима минималних пензија. Да ли се планира неко ново усаглашавање и тих нивоа пензија (које прије реформе нијесу биле минималне) и чије су капитализоване уплате биле значајно веће од уплата ”минималаца”? Ако се то планира, када?
Мјера повећања минималне пензије са тадашњих 296 на 450€ је такође једна од мјера усмјерена на повећање и унапрјеђење животног стандарда наших грађана, усљед повећања трошкова живота, што показује одговоран приступ Владе према грађанима.
Надаље, важно је истаћи да је предвиђено да се, оне пензије које су се увећале до износа минималне, у наредне двије године неће усклађивати, како би се постигао одговарајући баланс у односу на пензије које су изнад минималне и које ће се квартално усклађивати, на основу четворомјесечних података, како је прописаном важећим прописом.
С обзиром да је један од значајних параметара за усклађивање пензија управо просјечна зарада у Црној Гори, која ће усљед повећања минималне зараде у октобру, да расте, а управо тај четворомјесечни период ће се узимати за усклађивање јануарских пензија, долазимо до закључка да це пензије бити увећане за око 7-8%, или у просјеку за око 50€, што није једнократно повећање, већ ће пензије наставити током те године да се усклађују по устаљеној процедури.
Каква буџетска кретања сте имали у првој половини 2024; каква кретања очекујете у овом кварталу, и гдје очекујете највеће приливе, обзиром да је Порез на добит углавном већ наплаћен у другом кварталу, и то значајно изнад плана?
Приходи буџета за пет мјесеци 2024. године износили су 1.089,4 мил. € или 15,5% процијењеног БДП-а (7.034,0 мил. €), што је у односу на исти период претходне године, веће за 105,4 мил. € или 10,7%. У поређењу са планом за период јануар-мај, приходи буџета већи су за 77,6 мил. € или 7,7%. Изузимајући приходе једнократног карактера, приходи буџета за пет мјесеци 2024. године, у односу на посматрани период 2023. године, већи су за 174,5 мил. € или 19,2%.
Подаци за јун показују да се тренд добре наплате свих категорија прихода буџета наставио и да ће план бити премашен и на нивоу шест мјесеци 2024. године.
Имајући у виду да је љетња туристичка сезона почела и да су најаве о доласцима гостију изнад очекиваних, ово ће се првенствено одразити у значајном расту реализације прихода од ПДВ-а и акциза. У посматраном периоду евидентан је и раст прихода од ПДВ-а при увозу, а услед припреме љетње туристичке сезоне.
До краја године очекује се наставак добре наплате свих категорија прихода буџета, који ће доминантно бити заснован на расту привредне активности, расту запослености, али и на даљој реализацији активности на сузбијању сиве економије.
Да ли је, у којем обиму, планирамо додатно ино-задуживање током ове године?
Законом о буџету за 2024. годину предвиђена је могућност задуживања до износа од 1,15 милијарди еура, за потребе обезбјеђења недостајућих средстава у овој години која се односе на финансирање отплате старог дуга и капиталног буџета, као и стварања фискалне резерве за 2025. годину.
Саша Мујовић за Журнал: На располагању сам како би се превазишла криза власти у Подгорици
Емисијом обвезница у марту 2024. године обезбијеђена су средства у износу од 687,76 милиона еура. Преостали износ који је могуће обезбиједити путем задужења у овој години износи око 462 милиона еура.
У складу са наведеним, у току су припреме око реализације аранжмана у вези са зајмом за развојне политике (Policy Development Loan), који је планирано да се реализује са Свјетском банком, Француском развојном агенцијом (АФД) и Фондом за међународни развој (ОПЕЦ). Предвиђено је да се аранжман реализује у двије фазе. Прва фаза, чија је реализација планирана ове године, обухватила би учешће Свјетске банке од 80 милиона еура, као и учешће АФД-а и ОПЕЦ фонда за међународни развој од по 50 милиона еура.
Министарство финансија активно прати дешавања како на међународном, тако и на домаћем тржишту капитала. Једна од могућности за потенцијално задужење до краја ове године јесте и издавање „ретаил“ обвезница. Емисијом „ретаил“ обвезница, Држава би омогућила грађанима да пласирају вишак новчаних средстава, по повољнијим условима, него што је то случај код комерцијалних банака. С обзиром на високу ликвидност комерцијалних банака, наведени производ не би угрозио исту.
Битно је нагласити да ниједан нови буџетски трошак неће бити финансиран из задужења, осим капиталног буџета, чиме испуњавамо златно правило буџета да све текуће обавезе буду финансиране из текућих прихода.
Како оцјењујете негативна кретања када је ријеч о спољнотрговинском билансу, као и нивоу директних страних инвестиција током ове године? На који начин се ова негативна кретања могу ублажити?
Негативна кретања у спољнотрговинској размјени Црне Горе посљедица су ниске домаће производне базе, отворености економије и либерализованих трговинских и инвестиционих токова. Спољнотрговински дефицит Црне Горе је смањен са 45,1% БДП-а у 2022. на 43,6% БДП-а у 2023, као последица бржег раста економије од дефицита спољне трговине. Високи дефицит последица је ниже извозне активности усљед пада извоза електричне енергије и алуминијума који су у 2023. чинили преко 40% укупног извоза, уз истовремени пораст увоза за потребе личне и инвестиционе потрошње.
Према прелиминарним подацима, у периоду јануар – април 2024. године, нето прилив страних директних инвестиција износио је 161,8 мил.€, или 9,9% мање у односу на 2023. Укупан прилив СДИ износио је 289,9 мил.€, (пад од 3,9%), што је резултат смањења улагања у некретнине за 2,6% и повећаног одлива. Такође, треба имати у виду такозвани базни ефекат у погледу улагања у некретнине, услед високе активности у овом сектору у протекле двије године, нарочито од стране нерезидената. Са друге стране, улагања СДИ у компаније и банке у прва четири мјесеца 2024, биљеже годишњи пораст од 25,6%.
Упркос расту дефицита у спољној трговини, црногорска економија биљежи повољне трендове, док су укупне инвестиције у порасту. Раст економије у првом кварталу 2024. био је изнад очекивања и износио је 4,4%. Поређења ради, просјечни економски раст на нивоу ЕУ у истом периоду износио је 0,1%. Посматрајући структуру домаћег БДП-а, у првом кварталу ове године, инвестиције биљеже опоравак и раст од 8,2% у односу на исти период претходне године.
Како би се макроекономска политика и убрзани развој стратешки планирали, неопходно је системски приступити свим мјерама и реформама које могу довести до већег раста конкурентности и продуктивности црногорске економије. Дакле, потребно је унаприједити законска рјешења, усвојити мјере којима се поспјешује и олакшава пословни амбијент и наравно обезбиједити предуслове за развој привредне активности уз неопходну изградњу инфраструктуре. Влада је већ отпочела и планирала бројне мјере структурних реформи и пројекте у наредном периоду, а важно је напоменути и да ће се предстојећим документом Фискалне стратегије представити рјешења у домену пореске политике, којима ће се смањити оптерећење на рад за послодавце, што је један од предуслова за конкурентни и стимулативни инвестициони амбијент, чиме се дугорочно може утицати на повољнију структуру развоја економије.
Извор: Банкар.ме
