Пише: наш стални дописник са Дивљег запада Милија Тодоровић (у улози Гарија Купера)
Кад једног истог дана прочитате од Љуба Филиповића и Александра Раковића како лијепо говоре о митрополиту Амфилохију, лијепо вам памет стаје од домета људске превртљивости. Јер, први га сад хвали за аутономан став у односу на званични Београд, а други измишља успаванку за овај народ, како се ето, пред само упокојење, Амфилохије потпуно измирио и усагласио са Вучућем – само за њихов тајни састанак измирења нико не зна, до једини Раковић!?
Лично, не доводим у питање ни једно ни друго. Наиме, ни чињеницу Амфилохијевог личног ауторитета и интегритета како пред Вучићем тако и пред Синодом СПЦ, нити опет могућност да се при личним сусретима са Вучићем, након избора 2020. у Црној Гори, Амфилохије уљудно и пастирски обраћао саговорнику.
Него се не могу чудом начудити превртљовости политике, како код ове двојице лично, тако и код идеологија које они заступају.
ДПС на фабричким подешавањима: Запад нам ради о глави!
Наиме, док је Амфилохије био жив – закључно са његовом сахраном у Подгорици, за Љуба Ф. и ДПС идеологију коју он, мање – више представља, Амфилохије је био архи-злочинац и непријатељ Црне Горе, који је цио живот посветио њеном уништењу, а његова сахрана као неки мега-извор КОВИД заразе, уништиће и то мало што је од ДПС- Црне Горе остало послије 30. августа исте те године.
На другој страни, за Раковића је и Вучићеву медијску пропаганду – Амфилохије је био црногорски сепаратиста (да не понављам овдје подсјећање на насловне стране неких београдских таблоида) који је промовисао анти-српски наратив у дијелу свог свештенства. На самој сахрану, Вућић је дошао у 5 до 12, директно из Српске куће, и толико је био измирен са Амфилохијем да није добио ријеч над одром, коју је – како добро обавјештени извори говоре – тражио.
Добро је познато, да је Амфилохије на онај свијет отишао са јасним ставом и према Ђукановићевој и према Вучићевој политици. И сва ова накнадна шминкања њихових дворских писаца, не могу и неће промијенити утисак да се играју са интелигенцијом овог народа, и да на један примитиван начин скачу по Амфилохијевом гробу.
До читања у сљедећем броју….
