Пише: Оливер Јанковић
Овај се наслов свакако не односи на фудбалере Реал Мадрида и њихову 15. титулу првака Европе, нити на г. Анћелотија који ову титулу осваја шести (као тренер), односно осми пут (као играч). Јер, њихова се побједа очекивала, иако играју са најразличитијим саставима од кад се такмиче. Бар су промијенили 6 различитих екипа од кад трофеје освајају у ери када тенис игра Новак Ђоковић!
А Новак Ђоковић, уз Олгу Даниловић, јесте тема овог списатељског осврта. Дакле, Реалових 15 европских титула у историји, а 6 у посљедњих 15 година. Цијела једна индустрија новца и моћи слави велики тимски успјех. А један Новак Ђоковић, у истом том 15-годишњем периоду има 24 гренд слем титуле, са једним истим саставом душе и тијела. И док смо гледали нови Реалов клупски тријумф у Лондону, по свему прогнозиран и очекиван, за то вријеме, у оближњој европској метрополи Ђоковић је демонстрирао „повратак отписаног“ и побједом над Италијаном Музетијем у трећем колу Ролан Гароса нанизао више освојених гемова и сетова него на свим турнирима послије Мелбурна ове године! Испраћен у Париз са невјерицом, и очајничким гледањем у његову личну карту наспрам незаустављиве омладине, Ђоковић овдје демонстрира силу какву смо од њега навикли да гледамо на свим досадашњим великим турнирима. Све они што није функционисало у Монте Карлу, Риму и Женеви, сада ради као „по лоју“ и гледамо не остарелог и немоћног, него „старог доброг“ Новака!
Ако овоме додамо нестваран наступ Олге Даниловић, чијој су досадашњој каријери овдашњи медији приписивали епитет „отписане“, „заборављене“, „неостварене“ и „неискоришћене“, а која на истом том Ролан Гаросу, разгони фаворите и ево је у осмини финала, борбена, стрпљива, храбра и успјешна, онда наступе наших двоје тенисера у Паризу можемо да назовемо збирним именом „Повратак отписаних“, осјећајући исто оно задовољство које смо имали док смо гледали како бројне наоружане противничке силе, не могу ништа Прлету и Тихом. Из епизоде у епизоду….
