Пише: Редакција
Култ Светог Ђорђа успостављен је у немањићској епохи као заштитник војске и племства, те отада трајно слављен у култури и животу српског народа.
Још Стефан Немања подиже Ђурђеве ступове 1170. године посвећен Св. Ђорђу у коме су се чували мошти св. Ђорђа све до турског разарања 1689. Цркви Светог Ђорђа код Старог Нагоричана у Македонији је подигао Душанов дјед краљ Милутин Немањић. Бранковићи су славили Светог Ђорђа, па се и фреске Светог Ђорђа могу видјети у њиховом ктиторском манастиру на Светој Гори – Есфигмену. У манастиру Хиландар постоји кула (пирг) у којој се налази мала црква Св. Ђорђа на врху. Ту је Свети Сава спавао када је дошао у Хиландар и ту је подигао малу цркву Св. Ђорђа. Кулу је касније обновио Скендербегов отац. Влатко Вуковић Косача који се сматрао насљедником Немањића подигао је цркву Св. Ђорђа у Сопотници код Горажда 1454. године.
Свети Ђорђе празнован је и као крсна слава светородне лозе Петровић Његош, о томе имамо помен и у „Гласу Црногорца“.
