Црна Гора је током 2025. године забиљежила око 4,1 долазак страних туриста на сваког становника, чиме се, према упоредивим подацима, сврстала на четврто мјесто у Европи по интензитету међународног туристичког промета. Испред ње налазе се само Малта, Исланд и Хрватска, док су иза Црне Горе остале туристички оријентисане земље попут Аустрије, Грчке, Шпаније и Португала.
Према подацима МОНСТАТ-а, страни туристи су у Црној Гори током прошле године остварили 2.552.501 долазак. Када се тај број упореди са процијењених 623.115 становника средином 2025, долази се до резултата од приближно 4,1 страног туристичког доласка по становнику. Укупан број долазака, када се додају и домаћи гости, износио је 2.728.564, док је остварено 15,37 милиона ноћења. Највише ноћења страних туриста остварили су туристи из Србије – 23,4 одсто, Русије – 16,4 одсто, Босне и Херцеговине – 8,1 одсто, Њемачке – 4,6 одсто, Турске и Украјине – по 4,3 одсто, Уједињеног Краљевства – 4,1 одсто.
На врху европске листе је Малта, која је 2025. примила нешто више од четири милиона међународних туриста. Са око 588.000 становника, то одговара приближно 6,9 туристичких долазака по становнику. Слиједи Исланд са 2,3 милиона туриста и приближно 5,9 долазака по становнику, док је Хрватска, са 17,6 милиона страних туриста, имала око 4,6 долазака по становнику. (ОЕЦД)
Црна Гора је са приближно 4,1 доласком четврта, а иза ње слиједи Аустрија са око 3,7 међународних туриста по становнику. Кипар биљежи око 3,3, Грчка 2,8, а Словенија око 2,6 долазака страних туриста на једног становника. Подаци о међународним доласцима за већину европских земаља преузети су из извјештаја ОЕЦД-а, који се ослања на базу туристичке статистике ОЕЦД-а и националне изворе. За дио држава, укључујући Аустрију, Њемачку, Словенију и још неколико земаља, коришћени су подаци евидентирани кроз смјештајне капацитете.
Црна Гора одмах иза Хрватске у региону
У поређењу са државама насталим распадом бивше Југославије, Хрватска има највећи број страних туристичких долазака у односу на број становника. Црна Гора је друга, али је разлика између ње и Хрватске знатно мања него између Црне Горе и Словеније, која заузима треће мјесто.
Хрватска је током 2025. евидентирала 17,6 милиона долазака страних туриста, док је Словенија имала 5,47 милиона, а Србија 2,35 милиона.
Босна и Херцеговина регистровала је око 1,39 милиона долазака страних гостију, Сјеверна Македонија око 830.000, док је у косовској статистици хотелског и туристичког смјештаја евидентирано 463.092 страних посјетилаца.
Резултати показују да Црна Гора, иако по апсолутном броју туриста знатно заостаје за великим медитеранским дестинацијама, има један од највећих туристичких притисака у Европи када се обим промета упореди са бројем становника. На сваких 100 становника током 2025. регистровано је око 410 долазака страних гостију.
Фото: Банкар.ме
При рангирању нијесу коришћене Андора, Монако и друге микродржаве чији доступни подаци обухватају шире категорије посјетилаца или све хотелске госте, нити Албанија, чија статистика укључује уласке страних држављана преко границе, транзит и поновљене доласке. Њихово укључивање без методолошког прилагођавања не би омогућило равноправно поређење са подацима Црне Горе и већине европских држава.
Министарство: раст броја туриста у првом дијелу сезоне
Званични подаци Управе за статистику (Монстат) потврђују да Црна Гора ове сезоне биљежи раст броја туриста и ноћења у односу на претходну годину. Државни секретар Министарства туризма Петар Драшковић недавно је истакао да не постоје званични подаци који потврђују пад броја туриста, већ напротив – статистика показује позитиван тренд који даје основ за очекивање једне од најуспјешнијих туристичких сезона.
Према званичним подацима Монстата за све врсте смјештаја, у првих пет мјесеци 2026. године у Црној Гори регистровано је укупно 604.185 туриста и 3.023.616 ноћења, што представља раст и у броју туриста и у броју ноћења у односу на исти период претходне године. Ове податке за Јавни сервис потврдили су и из Монстата.
Драшковић је нагласио да су резултати остварени у предсезони веома охрабрујући, посебно током маја, који је донио снажан раст туристичког промета. Позитиван тренд наставља се и кроз показатеље авио и друмског саобраћаја. Аеродроми Црне Горе биљеже историјске резултате, са растом промета путника од око 15 одсто од почетка године и повећањем броја авио-операција за осам одсто. Посебно се издваја јун, када је Аеродром Подгорица остварио раст броја путника од око 45 одсто, док је Аеродром Тиват забиљежио повећање од око 20 одсто у односу на исти мјесец прошле године, чему је значајно допринијела рекордна авио-повезаност Црне Горе и већи број међународних линија.
Раст броја туриста прати се и на граничним прелазима, гдје је регистрован повећан број путника и возила, док поморски гранични прелази биљеже повећање путничког промета од око 30 одсто.
Извор: Банкар.ме
