Субота, 27 јун 2026
Журнал
  • Насловна
  • Гледишта
  • Други пишу
  • Слика и тон
  • Препорука уредника
  • Десетерац
  • Жива ријеч
  • Контакт
  • Одабир писма
    • Latinica
    • Ћирилица
Више
  • ЖУРНАЛИЗАМ
  • СТАВ

  • 📰
  • Архива претходних објава
Font ResizerAa
ЖурналЖурнал
  • Насловна
  • Гледишта
  • Други пишу
  • Слика и тон
  • Десетерац
  • Жива ријеч
  • Препорука уредника
  • Контакт
Претрага
  • Насловна
  • Гледишта
  • Други пишу
  • Слика и тон
  • Препорука уредника
  • Изаберите писмо
  • Десетерац
  • Жива ријеч
  • Контакт
  • Одабир писма
    • Latinica
    • Ћирилица
Follow US
© Журнал. Сва права задржана. 2024.
Гледишта

Живот као литија

Журнал
Published: 9. мај, 2026.
Share
Фото: Радио Светигора
SHARE

Пише: М. Д.

Живот Светог Василија Острошког Чудотворца — слава му и милост — већ је сам по себи једна велика литија.

Од првог корака, од онога часа када су га родитељи, стрепећи да га не стигне страшни „данак у крви“, као дванаестогодишњег дјечака склонили у Манастир Завала, тадашњи Стојан Јовановић започиње своје свето ходочашће ка ономе што ће касније постати — Свети Василије Острошки.

То није био пут само једног човјека, него пут читавог народа. Пут страдања и узрастања, пут на коме се, како је записао Милан Кашанин, „нису само кости сејале, него и мисли“. Његове ријечи: „Нисмо, ми, тражећи излаз на светску сцену, узалуд ишли од Студенице до Хиландара и од Хиландара до Сентандреје, ни путем сејали само кости; сејали смо и мисли“, као да на нарочит начин описују и живот Острошког Чудотворца. Јер и Свети Василије је својим животом остављао траг не само у камену и времену, већ у душама људи.

Никодим Милаш – Свети Василије Острошки, Разјашњење једнога питања из светитељевог живота (трећи дио)

За наше поднебље, за наш народ и наше духовно памћење, посебно је драгоцјен онај тренутак када су га у Бјелопавлићима умолили наши преци да остане међу нама. Нијесу му нудили богатства овога свијета, већ оно што су имали и што је од земље и труда: мјеру пшенице за одржавање Цркве. И тај завјет није остао само прича из прошлости. Та пшеница и данас клија. Клија у храмовима, у домовима, у молитвама и у саборности народа. Јер што се Богу даје — Богу се и позајмљује, а Божија милост увијек узвраћа умножено.

Најљепше се та милост и саборност виде током световасилијевске литије 12. маја. Тада се народ не окупља само ради обичаја, него ради живе потребе срца да буде заједно. У том литијском ходу човјек изнова осјети да припада народу који се не мјери бројем, него љубављу и вјером. Видимо и оне које познајемо читав живот, али и лица која никада раније нијесмо срели — а ипак им се радујемо као најрођенијима. Као да нас не спаја само пут, него нешто дубље и старије од нас самих.
Зато световасилијевска литија није само ход улицама. То је ход кроз вријеме, кроз памћење и кроз душу народа. И можда управо у томе лежи највеће чудо Светог Василија Острошког — што и данас сабира, мири, укрепљује и учи да смо најближи једни другима онда када заједно ходимо ка светињи.

Текстови објављени у категорији „Гледишта“ не изражавају нужно став редакције Журнала
TAGGED:историјалитијаМ. Д.Свети Василије острошки
Share This Article
Facebook Telegram Copy Link
Previous Article Нико С. Мартиновић (8): Хрисовуља благочестивога господина Ивана Чeрнојевича
Next Article Марковданска литија у Подгорици: Светиња Манастира Светог Марка нас призива и освећује

Избор писма

ћирилица | latinica

Ваш поуздан извор за тачне и благовремене информације!

На овој страници уточиште налазе сви који разум претпостављају сљепилу оданости, они који нису сврстани у разне системе политичке корупције. Не тражимо средњи, већ истинит и исправан пут у схватању стварности.
FacebookLike
XFollow
YoutubeSubscribe
- Донације -
Ad image

Популарни чланци

Аутентични печат – читање нам обликује карактер

Кроз читање се обликује наш карактер. Књижевност нас наводи на проживљавање разних догађаја и сусрета…

By Журнал

Тајна опстанка Венеције стара 1.600 година

Као што зна сваки мештанин, Венеција је обрнута шума. Град стар 1.604 године у темељу…

By Журнал

Амбасадорка Републике Француске уручила Орден академских палми ректору Божовићу

Амбасадорка Републике Француске у Црној Гори, Ан Мари Маске, уручила је ректору Универзитета Црне Горе проф.…

By Журнал

Све је лакше кад имаш тачну информацију.
Ви то већ знате. Хвала на повјерењу.

Можда Вам се свиди

ГледиштаДруги пишу

Митрополит Јоаникије: Вјерујући Срби не мисле да је Косово изгубљено

By Журнал
Гледишта

Мајда Аџовић и споменик митрополиту Амфилохију

By Журнал
Гледишта

Стефан Синановић: Што се Брана и његових фантазмагорија тиче

By Журнал
Гледишта

Куд се сели Балкан 

By Журнал
Журнал
Facebook Twitter Youtube Rss Medium

О нама


На овој страници уточиште налазе сви који разум претпостављају сљепилу оданости, они који нису сврстани у разне системе политичке корупције. Не тражимо средњи, већ истинит и исправан пут у схватању стварности.

Категорије
  • Гледишта
  • Други пишу
  • Слика и тон
  • Препорука уредника
  • Десетерац
  • Жива ријеч
Корисни линкови
  • Контакт
  • Импресум

© Журнал. Сва права задржана. 2024.

© Журнал. Сва права задржана. 2024.
Добродошли назад!

Пријавите се на свој налог

Username or Email Address
Password

Lost your password?