Пише: Филип Драговић
Испратио сам медијску хајку која је „одапета“ према мом имењаку и потпредсједнику Владе ЦГ Филипу Ивановићу, а поводом његове реакције на прозивке у вези изјаве патријарха СПЦ Порфирија. Патријарх је рекао што је рекао, а онда су наши пријатељски сусједи, преко посланика у Европском парламенту, забринуто упитали шта то прича „поглавар највеће вјерске заједнице у ЦГ“ формулишући питање тако да није јасно односили ли се то на поглавара СПЦ, њеног патријарха (који не живи и не дјелује у ЦГ) или на неког од архијереја СПЦ (најугледнијег међу њима) којима је повјерена мисија у ЦГ.
Потпредсједник Владе ЦГ је на ово провокативно и двосмислено питање одговорио појашњавајући ко је поглавар СПЦ опћенито, а ко је најугледнији архијереј (који управља архиепископијом цетињском) СПЦ у Црној Гори. А то је појашњење имало, очигледно, за циљ да подсјети ко је у цијелој СПЦ најодговорнији за црквену мисију и дјеловање СПЦ на територији државе ЦГ.
Дакле, Филип Ивановић није ни изговорио ни помислио да постоји нешто као „поглавар СПЦ у Црној Гори“ али јесте навео да сви епископи унутар СПЦ имају одређену аутономију на пољу црквеног дјеловања, те да на територији државе ЦГ постоји више таквих владика. А најугледнији међу њима, и историјски гледано по угледу саме катедре на којој сједи, и лично у погледу година и персоналног угледа међу њима јесте: архиепископ цетињски и митрополит црногорско-приморски г. Јоаникије.
Ивановића и Владу ЦГ очигледно „Сокол није волио“ (да се нашалимо на тему старог филма и улогу тркаћег коња коју у Европском парламенту и хрватској спољној политици има посланик Сокол). Али то не значи да је г. Сокол у праву, и да су његове примједбе конструктивне. То се види и на основу удружене медијске акције коју су поводом Ивановићеве изјаве имали како „неокомитски“ ДПС медији, тако и они-провучићевски. Обје стране са истим наративом: 1) Јоаникије нема никакву посебну аутономију унутар СПЦ и 2 ) Ивановић је Јоаникија „прогласио“ некаквим поглаваром „СПЦ у ЦГ“. А обоје нетачно!
Коначно, да се и ми осврнемо на значај саме изјаве српског патријарха, и на то какве она може имати политичке консеквенце у ЦГ? Па бар би хрватска спољна политика (а и ова про-хрватска у ЦГ) морала знати да рецимо политички став римског папе око рецимо Косова унутар Србије (а папа је „поглавар највеће вјерске заједнице у Хрватској“) нема никакве везе са политичким ставом саме Хрватске око тог питања. Или би требало да има?
