Паметни телефони преузели су наше животе и животе наше деце, зависност од њих расте, ометају учење, креативност и концентрацију и зато су школе у Великој Британији, пише Гардијан, одлучиле да предузму одређене мере.
Узимајући у обзир и чињеницу да више од 97 одсто дванаестогодишњака има паметни телефон, британска Влада је у фебруару издала смернице о паметним телефонима, а неке школе су их од тада забраниле.
Двоје забринутих родитеља истог тог месеца је креирало ВоцАп групу под називом „Детињство без паметних телефона“.
Ова онлајн заједница сада има више од 120.000 чланова, „са локалном групом у свакој области у Великој Британији и хиљадама школских група унутар њих“, наводи суоснивачица Дејзи Гринвел.
Гардијан је спровео мини анкету међу малобројном децом која немају паметне телефоне.
„Једина сам која нема“
Анабел има 13 година и каже да је једина особа у окружењу која нема паметни телефон.
„Знам да су прилично зависни. Неки моји пријатељи много користе Снепчет – једна од њих има ограничење од три сата дневно на свом телефону и све то потроши на Снепчет. Неки други пријатељи, када смо заједно, листају садржаје на ТикТоку или Јутјубу, и тада се осећам прилично искључено“, каже Анабел за Гардијан.
У никшићкој основној школи забрањена употреба мобилних телефона
Друштвене мреже су, сматра она, добар начин за проналажење људи, али имају и негативне стране, јер се може доћи у контакт са људима са којима не желите да разговарате, иако лично не зна никога ко је био злостављан на интернету.
„Ако не познају неку особу, обично је блокирају. Једна од позитивних ствари је што сам више повезана са својим пријатељима у стварном свету, и у неколико сам ВоцАп група на мамином телефону, што ми помаже да се повежем, рецимо, са групним четом из разреда“, прича Анабел.
Осећа, како каже, да би је паметни телефон ометао у другим стварима.
„На друштвеним мрежама сви говоре: „Мораш да набавиш овај пудер или ту крему.“ И као: Ох, узимам ово јер неко на ТикТоку тврди да је добро. Када видиш да твоји пријатељи прате све нове трендове, то показује да су прилично зависни од тога. Провела сам доста времена овог лета учећи гитару и певање и мислим да то не бих могла да сам имала паметни телефон“, рекла је она.
„Мама ми је одузела телефон“
Хенри је добио паметни телефон када је напунио 11 година, али му га је мама одузела, јер је рекла да му се понашање много погоршало док га је користио.
„Игрице на телефону су биле забавне, али главна ствар је што не могу да контактирам пријатеље током распуста. Уопште не могу да разговарам с њима. Мама каже да ће ми узети Нокију, али још је нисмо набавили. Делимично се слажем са мамом да сам љубазнији кад немам телефон. Кад га немаш, једноставно не размишљаш о њему. Имам два млађа брата и често би један од њих кришом узео мој телефон, претраживао видео-снимке и играо игрице које сам имао. То би изазивало свађе међу нама“, рекао је Хенри за британски лист.
Једини разлог зашто не жели стварно једноставан телефон је што много користи ВоцАп, јер га сви пријатељи имају.
„Понекад се осећам изостављено“
Џек има 13 година, није желео паметни телефон зато има само стару Нокију, да може да контактира пријатеље и родитеље.
„Понекад се осећам мало изостављено без ВоцАп-а и Снепчет, али кад заправо видим шта је тамо, делује ми прилично досадно и као да се ништа занимљиво не дешава. Само шаљу насумичне ствари једни другима“, истиче овај дечак.
Људи обично делују збуњено када им каже да не жели паметни телефон. Неки одрасли му кажу: „То је добро“, али не и пријатељи.
„Добар сам у избегавању насилника, тако да ме нису задиркивали због тога. Доста читам. Вероватно сам један од најбољих читалаца у свом разреду. Не знам да ли то има везе с тим, али можда ја читам увече, док други гледају у своје телефоне“, каже овај тринестогодишњак.
Његов две године млађи другар Мајки нема паметни телефон, јер његови родитељи мисле да има превише опасности.
„Не знам које су то опасности; не желе да ми кажу. Мислим да би бар требало да ми кажу које су опасности. Без паметног телефона, пропуштам прилику да својим пријатељима шаљем фотографије и могућност да преко Фејс Тајм-а видим некога уживо“, каже Мајки.
Он не мисли да су његови пријатељи зависни од телефона.
„То је разлог зашто сам прилично љут. Уверен сам да је период између краја шестог разреда и почетка седмог право време да се добије телефон. Не мислим да је опасно за дете да га има након шестог разреда. Ми смо зрели – почињемо да бирамо предмете за средњу школу у осмом разреду“, каже он и додаје да се осећа изостављено. Страх од пропуштања, како каже, један је од главних разлога зашто је узнемирен због тога.
Извор: Нова Економија
