Од закона до праксе
Српски и албански језик су званични језици на Косову, а постоји и Закон о употреби језика, уз Устав Косова у којем је инкорпориран тзв. Ахтисаријев пакет који се посебно тиче заштите српског народа.
Насупрот оном што се описује као добар законски оквир са снажним механизмима заштите за Србе, реалност на терену показује значајна одступања од поштовања Устава и закона.
Извештаји међународних организација, попут Европске комисије и Савета Европе бележе да постоји недостатак доследне примене закона који гарантују употребу српског језика у институцијама. У неким извештајима се наводи да се српски језик не користи у довољној мери у јавним институцијама, што отежава приступ услугама за српске грађане.
Српски званичници, активисти и новинари често истичу да се суочавају с проблемима приликом коришћења српског језика у администрацији (укључујући полицију и судство), политичком учешћу и медијском раду и извештавању. Бројни су извештаји о ситуацијама када су документи и информације доступни само на албанском језику, а према сведочењима, кршење права на језик је свакодневица у бројним сферама живота и рада.
У сведочењима се често спомињу проблеми српских грађана у комуникацији с институцијама, као и недостатак образовних материјала и информација на српском језику, а када је превод доступан, да касни и да је препун грешака.
Срђан Пириватрић: Нема доказа о вези између Албанаца који данас живе на Косову и Дарданаца
Срби на Косову изражавају забринутост због маргинализације свог матерњег језика и ћириличног писма. Уклањање ћирилице и маргинализација српског језика очигледно је у поступању тренутних косовских централних и локалних власти, док се у делу друштва и медија шири одијум према ћирилици, али и самом језику, као непријатељском симболу.
Законска подлога
Српски и албански су службени језици на Косову, и њихова је употреба равноправна, предвиђа Устав Косова у члану 5. То значи да све институције и јавне установе имају обавезу да сва документа објављују на оба језика у исто време, а на свим догађајима је обавезан професионални преводилац.
Закон о употреби језика усвојен је у косовској скупштини 2006, а у косовском уставу потврђен 2008. године.
Да би се закон доследно примењивао и подстицао, омогућени су и други механизми. Комисија за језике је успостављена још 2007. године. Но, праћење спровођења Закона о употреби језика започиње заправо са усвајањем владине Уредбе о Поверенику за језике 2012. године.
Повереник за језике има задатак да прати поштовање закона, да даје препоруке, саветује и пружа помоћ у циљу постизања доследне примене права на употребу језика, те да посредује у решавању жалби физичких и правних лица. Повереник за језике има право и да спроводи истраге о пријављеним пропустима, а према појединим извештајима, уколико не дође до споразумног решавања, он има право и да изрекне и наметне казну за неспровођење Закона о употреби језика.
У остваривању мандата, Канцеларији повереника за језике предвиђено је да пружају подршку Одбор за језичку политику, као и Мрежа за језичку политику коју чине преводиоци и особе за контакт.
Поред два званична језика, закон је такође признао и друге језике који се говоре у више од три процента становништва на општинском нивоу, или на основу традиције, као језике у званичној употреби. Према закону, у тим општинама мора се обезбедити пружање услуга на тим језицима ако то буде затражено.
У пракси, међутим, није тако. Осим што два народа не изучавају језик оног другог кроз образовни систем, који функционише одвојено, свакодневни су примери кршења Закона и Устава када је у питању српски језик, као и мањински језици на Косову, док се и сам српски језик такође приписује у јавном дискурсу истој категорији.
На шта указују извештаји
Извештај Европске комисије за Косово за 2023. годину на неколико места верификује непоштовање овог закона. Дискриминација највише погађа управо право на употребу званичног језика, уз остала поља (права везана за запошљавање, образовање, приступ социјалним услугама и здравственој заштити).
Примећују да се медији на српском језику сусрећу са изазовима у приступу информацијама јер јавне институције не поштују захтеве Закона о употреби језика.
Такође, примећују да доступност и квалитет тумачења у судским поступцима и „даље представља изазов“. Судови се тешко усклађују са захтевом Закона о језицима да објављују пресуде на оба званична језика због недостатка српских преводилаца.
Институционална усклађеност са обавезама које произлазе из Закона о употреби језика остаје недовољна, констатује ЕК. „Студијски програми на бошњачком, турском и српском језику које нуде јавне високошколске установе и даље се суочавају са изазовима у обезбеђивању ре-акредитације због недостатка професора. Број квалификованих преводилаца и тумача у владиним и општинским институцијама и даље је веома низак, што додатно ограничава капацитете ових институција да примењују законске одредбе“.
Иначе, српски језик се изучава на новијем програму балканистике на Филолошком факултету у Приштини, који је отворен уз снажну подршку међународне заједнице.
Да постоји дискриминација Срба на Косову као и мањинских језика, када је у питању поштовање права на језик, верификује се и у последњем извештају Стејт Департмента о стању људских права у свету за 2023. годину:
„Недостатак превода или лош превод и даље су проблем у погледу бројних закона, натписа у јавним институцијама и комуникације у судским поступцима. Судови су често пропустили да обезбеде адекватне услуге превођења и тумачења окривљенима и сведоцима мањинама и нису обезбедили адекватан превод статута и судских докумената у складу са законом. Владини напори да реши ове проблеме били су недоследни“.
До које мере је устаљено кршење права на језик, показује чак и извештај Омбудсмана за 2023. годину. Иако на више места констатује жалбе на кршење Закона о употреби језика, односно примедбе на рачун обезбеђивања квалитетног превода са албанског на српски званичних докумената и законских аката, сам извештај народног адвоката на српском језику, обилује правописним и граматичким грешкама.
И кроз бројна истраживања и цивилних организација Срба на Косову, током година указује се на континуирано системско кршење језичких права Срба, али и свих осталих мањинских заједница.
„Окоштавање ситуације је произашло из сталног недостатка политичке воље да се на свеобухватан и холистички начин позабаве институционалним недостацима, и наставило је да негативно утиче на способност многих припадника косовских заједница да функционишу у оквиру институционалних структура на свим нивоима власти. Извештаји које су објавили Државни секретаријат САД, институција Омбудсмана Косова и Европска комисија, сви бележе проблеме везане за питање поштовања Закона о употреби језика. Омбудсман је такође навео да је примио известан број притужби од припадника невећинских заједница због непоштовања службене двојезичности. Иако се извештаји разликују по тону, питање језичких права је генерално наглашено као једно од хитнијих питања са којима се суочавају невећинске заједнице“, констатује се у извештају организације АКТИВ с почетка године.
Иста организација је у извештају са почетка ове године нагласила да је трогодишња криза на Северу Косова утицала на то да се у засенак баце дискусија и напори у вези са правима и положајем невећинских заједница на Косову.
„Ово се посебно осетило у сектору цивилног друштва, пошто је рад на питањима као што су језичка права био остављен по страни како би се одговорило на низ криза које су се појављивале брзим темпом“, стоји у извештају „Мапа пута за унапређење права невећинских заједница“.
У разговору за КоССев то потврђује и један експерата из Сједињених Америчких Држава.
Кршење права на језик као свесни акт дискриминације и недостатак ресурса или непознавање закона
О ситуацији са поштовањем Закона о употреби језика разговарали смо са Кејлебом Воом (Caleb Waugh), истраживачем и цивилним активистом из САД, који већ годинама живи на Северу Косова и течно говори српски језик.
Тренутна ситуација када је у питању поштовање Закона о употреби језика је изузетно лоша, оцењује истраживач Во.
„Већ лабава примена тог законодавства додатно је погоршана чињеницом да је од избијања криза 2022. године, опште питање језичких права углавном игнорисано са политичке стране“, нагласио је оно што је претходно већ истакнуто у истраживању, на којем је и он радио.
Он кршења језичких права дели у две шире категорије: а) кршења која произлазе из недостатка ресурса или непознавања институционалних одговорности и б) кршења која су свесни акти дискриминације.
„Према мом мишљењу, све је више случајева који спадају у другу категорију, јер је све више примера где су косовски Срби ускраћени за услуге или приступ информацијама на свом матерњем језику“, каже Во.
Један од примера тога је немогућност становника у Митровици да комуницирају са особљем општине, или тачније, када особље одбија да им пружи основне услуге на српском језику, примећује.
„Прегледајући званичне документе, јасно је да се врло мало труда улаже у обезбеђивање квалитетних превода на српски језик; постоје чак и случајеви када су текстови готово неразумљиви. На пример, образац за попис становништва садржао је бројне граматичке и лексичке грешке (као што је ‘мушкарац са круном’, за ‘ожењен’)“, каже даље.
Такође, полицајци КП-а и специјалне јединице на северу готово да се не труде да комуницирају са становницима на српском језику, често им се обраћају само на албанском, што се, како даље оцењује, „вероватно оправдано“, доживљава као намерна провокација.
„Оно што ми је посебно уочљиво је растуће непријатељство на коју многи званичници реагују када чују српски језик или када се сусретну са косовским Србима – један лични пример био би почетком децембра, када сам са Јариња прелазио у централну Србију, предао сам документа полицајцу КП и обратио му се на српском језику, а он ми је рекао ‘да не говорим српски на Косову’,“ искуство је овог Американца.
У закључку разговора, Во каже још:
„Генерално, сматрам да се ситуација нагло погоршала последњих неколико година, што одражава опште погоршање међунационалних односа и националистички тон владе Аљбина Куртија. Нисам сигуран да постоји много позитивних примера који би се могли истаћи – иако мислим да има много случајева у којима је појединачни запослени уложио искрен труд да обезбеди равноправан третман за говорнике српског језика“.
Курти: Јачање мањинских права и језика уклапа се у окружење које смо створили
Насупрот претходним запажањима, косовска власт износе другачији поглед на ситуацију, истовремено док српски језик уврштава у категорију мањинских.
„У јачању мањинских језика, можемо бити поносни на побољшања која смо учинили у ситуацији коју смо наследили. Под нашим управљањем, решили смо питање превода у Скупштини којег није било на српском језику, почели смо да преносимо састанке владе уживо и на албанском и на српском језику, и обезбедили смо да саопштења за јавност из кабинета премијера буду, по први пут од проглашења независности, објављена на оба званична језика истовремено“, похвалио се крајем октобра косовски премијер Аљбин Курти.
Он је тада у Народној библиотеци у Приштини био специјални гост на инаугурацији пројекта Савета Европе „Промовисање социјалне кохезије јачањем права мањина и мањинских језика на Косову“.
Мирослав Здравковић: Попис становништва на Косову и Метохији 2024: нека запажања
Кршење Закона о језику на које указују бројно извештаји за косовског премијера у говору који је доставио медијима није било видљиво. Напротив.
Косовски премијер тврди да се тема пројекта управо „уклапа“ у окружење које је косовска власт створила.
„Пројекат који нас данас уједињује, јачање мањинских права и језика – уклапа се у окружење које смо створили и имаће свој утицај због система на којима смо радили и унапређивали их током нашег управљања“, казао је тада.
Осим што се похвалио преводима из скупштине, са седница владе, преводима саопштења, саопштио је и да је је буџет за Канцеларију повереника за језике утростручен. Има намеру и да при свом кабинету формира и Канцеларију за контролу и хармонизацију језика.
„Донели смо Владину Одлуку о формирању Канцеларије за контролу и хармонизацију језика која ће повећати број преводилаца за српски језик и обезбедити, уз помоћ Амбасаде Швајцарске заједно са ОЕБС-ом, да имамо тачне верзије закона и подзаконских аката на оба службена језика. Из Канцеларије за питања заједница при Кабинету премијера од прошлог пролећа шаљемо двонедељни билтен који обухвата могућности Владе и наших партнера, који је доступан на албанском, српском, босанском, турском и ромском језику и иде за преко 1,000 невећинских активиста и других старатеља“, казао је.
Да не буде да је било само похвала, признао је да има још посла, јер пензионисањем двојезичне генерације на Косову – губи се преводитељски капацитет између албанског и српског језика.
Курти, који течно говори српски језик, тада се, поред албанског, обратио на српском и бошњачком, како је то сама влада истакла у свом саопштењу.
Управо повремена обраћања косовског премијера на српском се у Приштини за међународне кругове користи као аргумент да покаже поштовање косовских власти, или макар добру вољу за поштовање права на језик.
Маргинализација српског језика у званичном представљању институција
То се, међутим, у широј званичној комуникацији са институцијама не може потврдити. Напротив. Иако, у односу на претходне године постоје побољшања, она су далеко од доказа да се Закон о језику доследно примењује. На званичним сајтовима косовских институција упадљива је маргинализација српског језика, која у више садржаја представља и отворену дискриминацију српског језика.
На званичним сајтовима постоји опција за српску верзију. Међутим, ради се о граматички и лексички упадљиво неправилном српском језику, непотпуним преводима и неажурираним страницама. Поједине институције на својим званичним интернет презентацијама и немају садржај на српском, као што је то случај на пример са НЛБ банком, која има значајан број клијената из српске заједнице.
На већини страница друштвених мрежа организација, институција, или званичника на Косову, садржаја на српском и нема, те се тамо пре свега информише готово искључиво на албанском језику, или у појединим објавама на мрежи X, на енглеском.
У којој мери је маргинализација српског језика на Косову узела маха, показују и званичне презентације оних организација на којима се посебно промовишу медијска писменост, једнакост и слобода, језичка и људска права, попут Савета за штампу Косова и Канцеларије Омбудсмана. У њима, штавише, у раду учествују и српски чланови или особље.
„Слободна реч, право грађана на пуну и благовремену информисаност, уз пуно поштовање нашег кодекса, представља основ на којем делује Савет за Штампу Косова“, поручује Савет за штампу. Ипак, ни овај текст, као ни остали сервиси сајта у верзији на српском, не пружа квалитетну услугу на српском језику. Иако је назначено да се ради о српској верзији, већина је сервиса и пружених информација на албанском, било да су у питању одлуке, документа или могућност подношења жалбе, а оно што је у мањини доступно на српском садржи правописне и граматичке грешке.
На званичном сајту Омбудсмана на Косову, на српској верзији овог сајта, на самом почетку пише: „Ако сматрате да су ваша права елементарни се не поштују, молим изнесите свој случај и ми ћемо спремни да понудимо нашу помоћ“.
Иако је верзија на српском ажурирана, и има више текстова и извештаја на релативно коректном српском језику, постоје и другачији примери, слични претходном.
Тако у сервису „пријавите случај“, осим појединих граматичких грешака „Име и Презиме“, „Родно место“, „Рођендан“, постоје и непреведене рубрике, попут „Gjinia“ (род), и падајућег менија потом – „Femer“ и „Mashkulli“, или код етничке припадности, где је аутоматски изабрано „Shqiptare“, а код падајућег менија, остаје само опција на албанском „Serbe“, „Turq“, „Rome“.
Ситуација на званичним страницама министарстава није боља. Напротив.
Чак и на једином преосталом сајту владиног министарства на којем се у деловима из ранијих година задржала ћирилица и који од почетка предводи министар из заједнице Срба – Министарству за заједнице и повратак, има пропуста. Попут назива у менију/падајућем менију „Легислација“, „Bulliten“, „Министре“, „Дивизије“, или на адреси „Трг Мајке Терезије“, као и „Републике Косова“. Име актуелног министра Ненада Рашића, такође је написано неправилно, као и осталог особља, где се у појединим презименима или именима не користе квачице, или се делимично користе, док се имена особља албанске националности пишу искључиво оригиналним словима. Новији унос података је латиничан, истовремено док је на истој страници видљива ћирилица која се користила претходних година на овом сајту, али садржај на овом писму није ажуриран. У садржају је такође детектована непрописна капитализација, неисправна синтакса, мешају се дијалекти. Јутјуб канал је искључиво на албанском језику.
На осталим званичним страницама институција, односно министарствима, странице на српском у ажурирању касне у односу на албанску верзију, делимично су преведене, превод је лошег квалитета или генерички, са појединим сервисима који не раде на српском језику.
Сајтови косовске владе и председнице се брже и нешто више похрањују подацима на српском, док су преводи саопштења на српском знатно вишег квалитета у односу на све остале институције; при том су и ажурнији, при чему, код косовске председнице, заостаје квалитет садржаја на српском – у односу на тим премијера.
Но на сајту косовске владе, при кабинету премијера функционишу канцеларије за заједнице, и Повереник за језике, који се бави управо праћењем и промовисањем поштовања Закона о језику. Садржај на српском језику о саставу ових канцеларија, њиховим активностима и документима није, међутим, доступан на српском језику, а у врло малом степену је боља ситуација у овим презентацијама и на албанском.
Испод врха леденог брега
Сајтови и медијске презентације институција само су врх леденог брега када је у питању проблем са ускраћивањем информација на српском језику, односно пласирање оних на правописно неисправном језику. Годинама уназад овај проблем видљив је пре свега кроз обезбеђивање услуга грађанима, односно приступа грађана јавним услугама институција.
Институције немају довољно српског особља, нити довољан број преводилаца, а уз конкретне примере дискриминације, за последицу имамо отежан приступ основним услугама и даље продубљивање несигурности по мањинске заједнице, односно јачање неповерења у косовске институције.
Глуви телефони
Правосуђе је једна од најнеуралгичнијих тачака.
„Недостатак превода или лош превод и даље су проблем у погледу бројних закона, натписа у јавним институцијама и комуникације у судским поступцима. Судови су често пропустили да обезбеде адекватне услуге превођења и тумачења окривљенима и сведоцима мањинама и нису обезбедили адекватан превод статута и судских докумената у складу са законом. Владини напори да реши ове проблеме били су недоследни“, наводи се у већ цитираном извештају Стејт Департмента о људским правима на Косову за 2023. годину.
Током година, и наш је портал неретко извештавао о бројним пропалим и одлаганим судским рочиштима а због недоступности или кашњењима у добијању докумената, списа, пресуда на одговарајућем језику.
Осим што се тиме успорава суђење, и клијенти и адвокати, али и саме судије, могу бити правно несигурни у поступцима, пресудама, одбранама, жалбама.
Какав је квалитет правде са тренутним механизмима превођења на Косову, упитали смо једног од најангажованијих српских адвоката на Косову, Небојшу Влајића.
На суђењима је превод обезбеђен, каже он, јер Суд одлично зна да је кршење права на језик – озбиљна повреда прописа поступка због које се укида чак и пресуда и ту ни један судија – грешку не прави.
„Сви ми на Суду можемо да користимо свој језик, и окривљени и браниоци и судија“, потврдио је Влајић. Међутим, (не)квалитет превода је основни, и за сада нерешив проблем.
Овај адвокат указује на то да је већина судских преводилаца „екстремно неквалификована и неспособна“.
„Преводе јако лоше и јако споро, тако да пола суђења не може да се прати. Формално се поштује право на језик, али то што се добије – није нешто“, истиче.
Указује на проблем „вишеструког превођења“, објаснивши како то функционише:
„Ми имамо човека који сведочи на српском. Њега преводилац преводи на албански, судија после диктира шта ће ући у записник и то после преводилац од окривљеног слуша. Кад то уђе у записник, уђе на албанском. Ми као браниоци или окривљени имамо право на записник на српском, па се тај исти записник после преводи и на наш језик. Дакле, то је ко зна који степен превођења“.
То је као у дечјој игри Глуви телефони. Онај први шапне пегла, а то на крају испадне ћуфта
Сумња да преводиоци у свом раду, у ово доба интернета и технологије, себи покушавају да олакшају посао, тако што користе Гугл преводилац. Ту додатно долази до, како је казао, тоталног неразумевања јако битних детаља докумената у послу који се бави нечијим животима, судбинама.
Касни се са преводима и када је реч о пресудама, потврђује Влајић.
Наводи пример када и сами адвокати, за добробит клијента, пристану да узму папире на албанском, како процес не би одуговлачили.
„Када се, на пример, одређује притвор неком клијенту, увек се одлука прво уради на албанском. Ми, јер губимо време, чак и не инсистирамо да нам се да на српском, већ кажемо Дајте то на албанском, само да се не би одуговлачило и трајање притвора, и седница и потом све остало. Српску верзију добијемо после неколико дана“.
Језичку баријеру у раду правосуђа приметила је и Европска комисија, премда умивеним изразом.
„Судови се боре да испоштују оно што се захтева Законом о језицима – да се пресуде објављују на оба службена језика због недостатка преводилаца на српски. Доступност и квалитет превода у судским поступцима остаје изазов“, навели су у већ цитираном извештају за Косово за 2023.
Језичка баријера
Један од проблема који је додатно оптеретио односе два народа јесте распоређивање више стотина албанских полицајаца са целог Косова на Северу, након што су Срби напустили ову службу у новембру 2022.
Језичка баријера између полицијских службеника и самих грађана Срба један је од најизраженијих и свакодневних проблема, који додатно компликује ионако тешке и осетљиве међунационалне односе.
Као што је указано у извештајима који су цитирани у овом тексту, грађани свакодневно сведоче о ситуацијама у којима долази до неразумевања са полицајцима на терену. Они сматрају да су, по питању права на српски језик, често дискриминисани, што у вербалној, што у писаној комуникацији. Како се само у ретким примерима одлучују да оваква искуства пријаве, по статистици званичних институција се ипак не може јасно потврдити да грађани трпе дискриминацију.
Искуства грађана у четири северне општине указују на следећа сведочења: Полицајци, посебно старије доби, неретко одбијају да говоре српски, иако у комуникацији указују на то да га разумеју. Понекад инсистирају од грађана које заустављају да очекују да они говоре албански.
Такође, бројна су сведочења у којима, са једне стране, млади Срби на Северу не говоре албански језик, а са друге, млади полицајци из других региона који су распоређени на Северу, не говоре српски. Уколико ови полицајци као опцију не желе да понуде енглески, већ као и њихове старије колеге, инстистирају на албанском, неретко у том неразумевању долази и до погрешних тумачења онога што грађанин или полицајац каже.
Неке од горе наведених ситуација искусиле су и ауторке овог извештаја.
Коме се пожалити?
Из станице региона Север упутили би на Полицијски инспекторат Косова, који је и овогодишњи извештај о свом раду, поред свакодневних саопштења медијима или одговора које шаљу искључиво на албанском језику, послао такође само албанском језику
Полиција је у новембру расписала конкурс за пријем више од 20 преводилаца, од којих се захтевало добро познавање српског и албанског, осим у Приштини, где се тражио и енглески језик.
И на недавно одржаној конференцији за медије генералног директора полиције Газменда Хоџе у општини Северна Митровица, на жалбе присутних грађана на језичку баријеру у комуникацији са полицијом, он је казао да ова институција улаже напоре да се она побољша. Том приликом, казао је, да ће се број полицајаца из мањинских заједница повећавати из генерације у генерацију.
Какво је искуство медија
Потпуно супротно искуству које бележе грађани у четири северне општине у наметнутој комуникацији са албанским полицајцима на терену, нови полицијски командни ланац у овом региону је готово 24-часа доступан медијима за одговоре и изјаве, на најмање три језика, укључујући и српски.
У региону Север од недавно је отворена и посебна имејл адреса са које се из полицијског региона Север искључиво једносмерно, шаљу саопштења и дневни полицијски извештаји на српском језику. Новинари преко овог имејла, међутим, не могу да пошаљу упит.
Централна дирекција Косовска полиције, међутим, и даље из Приштине шаље у већини информације само на албанском, као што то чини и већ споменути Полицијски инспекторат. Ипак, у појединим ситуацијама, пре свега кризним, и ова дирекција шаље ажуриране информације на српском језику.
Управо медији на српском језику годинама указују на недостатак адекватног превода, неажурност, односно честе примере кршења Закона о употреби језика – од скупштине, преко владе и председнице, као и докумената.
Новинарима који извештавају на српском на Косову, посебан проблем прави управо недостатак ажурираних извештаја на српском, а то се односи и на најактуелније теме. Такав је случај са овогодишњим пописом становништва, о којем су медији на српском до сада извештавали врло штуро, ослањајући се на посредне изворе, као што су медији на албанском.
Агенција за цивилну регистрацију недавно је објавила прелиминарне резултате, али извештај је и даље на сајту доступан само на албанском језику.
Још један од проблема који је ескалирао на терену и додатно отежао рад редакцијама на српском је неспремност и невољност највиших званичника из Приштине, али и са локала да, иако у честим посетама северним општинама, комуницирају на српском језику.
Митровичко шеталиште и главни мост на Ибру, биле су убедљиво најпосећеније дестинације са којих су челници косовске владе током готово читаве године ширили свој наратив о Северу Косова – „ослобођеном од криминала и банди“ и „једнакости свих грађана, без обзира на националну или верску припадност“.
У пракси, међутим, то нису показали.
„Је л’ знате албански?“, упитала је летос новинарку нашег портала министарка правде Аљбуљена Хаџију (Albulena Haxhiu) преко своје сараднице у Северној Митровици, а на њен покушај да јој постави питање. На одричан одговор наше новинарке, министарка је на енглеском кратко одговорила „Sorry“, окренула се и отишла, оглушивши се и о молбу да одговори на енглеском.
Иако течно говори српски језик, и косовски министар унутрашњих послова Џељаљ Свечља (Xhelal Sveçla) је у више наврата ове године у Северној Митровици одбијао да то учини на новинарска питања.
Када је летос у месту Рударе пронађен арсенал оружја, хитна је конференција за медије заказана у Полицијској станици Север. Обраћао се српским и албанским медијима Џељаљ Свечља, говорећи искључиво на албанском језику.
Премијер Аљбин (Албин) Курти учинио је исто, дан након диверзије на каналу Ибар-Лепенац. Медијима, међу којима је било и српских и албанских редакција, он се са званичним подацима и информацијама обратио само на албанском.
У духу одлазеће 2024, то је учинила данас и косовска председница Вјоса Османи. У друштву Џељаља Свечље, директора полиције Газменда Хоџе и градоначелника Ердена Атића посетила је Северну Митровицу. И она се прошетала шеталиштем, свративши у локал Мисини, поделила новогодишње пакетиће, након тога и у Хебс преко пута. Медијима се по изласку обратила на албанском језику, без преводиоца, игноришући молбу српских новинара да да изјаву на српском, а у прилог игнорисању текста је и информација да локални медији о посети нису били унапред обавештени. Ипак, на крају обраћања, поручила је на српском „Срећна Нова Година“.
Косовски званичници у већински српске средине на Север долазе без преводилаца, доводе медије који похвално извештавају о тим посетама, изјаве и одговоре дају на албанском, иако евентуално питање саслушају на српском.
Они се најчешће и из Приштине обраћају само на свом матерњем, албанском језику, иако је косовска влада недавно отворила посебну Јутјуб страницу само за превод седница на српском, не тако доброг квалитета.
Изостају преводи са свих конференција које ови званичници сазивају, укључујући и онда када дочекују међународне званичнике.
Ипак, за разлику од Владе, косовска скупштина на челу са Гљауком (Глаук) Коњуфцом, нема обезбеђен превод на српски.
Медији се у извештавању са свих ових догађаја ослањају на сопствено превођење са албанског, а све наведено само је део примера.
Управо су на ове проблеме летос указале главна уредница, односно директорице три локална медија са Севера (КоССев, Радио Контакт плус и Радио Митровица Север) у тројезичном писму министрима који су најчешће посећивали Север ове године, апелујући на побољшање комуникације, али на које одговор никада није стигао.
Банковни мишмаш
Месечни извештај стања на рачуну, дуговања или било коју другу информацију – НЛБ банка на Косову за своје српске клијенте шаље искључиво на албанском језику.
Као што је већ претходно наведено, званични сајт ове банке, иако има опцију за превод на српски језик, не функционише.
Примера ради у филијали НЛБ банке у Северној Митровици запослени су углавном Срби и они на лицу места пружају информације на српском, а за ближи однос са банком и рачуном – сваком новом или старом клијенту понудиће апликацију попут е-банкинг-а.
Већина корисника ове банке је и користи, како би пратили рачун и били упознати са стањем, разматрали понуде и слично.
Могу ли то?
Већ на почетку пријављивања, клијенте чекају углавном три опције и то: Трансакциони (Трансакције), Картице и Кредити. Када клијент кликне на прву, са стањем на рачуну упознаће се тако што изнад пише: PAKO STANDARD JOPAGAMARRES или у делу кредити чека их MBITERHEQJE PER PERSONA FIZIK.
Игор Вукадиновић: Строго поверљиво: како је прављена албанска држава на Косову
Понуде, упозорења и сва друга ажурирања банке, и на самом е-банкинг-у – стижу на албанском.
У деловима где српског и има, језици су помешани. Наилази се на екавицу, граматичке грешке, попут „Средан курс“ и слично.
Због осетљивих финансијски података, клијенти, како сведоче, нису сигурни и не ослањају се на рад ове апликације. Бирају да оду у банку, те да тамо добију све информације.
Новинари нашег портала појединачно су раније у више наврата захтевали у филијали, као и у централи ове банке да српски језик унапреди и дода када је реч о извештајима који сваког месеца шаљу. Из ове банке никада нисмо добили званични одговор.
Очити примери кршења Закона о језику
Променом структуре у косовским општинама, у којима су све до новембра 2022. године у већини радили Срби и Бошњаци, мења се и природа пружања услуга.
Осим саме отежане комуникације са запосленима у овим локалним самоуправама на Северу, где Срби такође осећају дозу, како се тумачи, свесне дискриминације, неретко се од њих захтева и да прилагоде писмо којим пишу.
„Молим Вас пишите латиницу, немојте ћирилицу. Ми то не разумемо“, казала је једној од ауторки овог извештаја, службеница ове општине када је у новембру отишла да подигне возачку дозволу и требало да испише своје име и презиме.
Другом приликом је иста новинарка у овој општини подигла извештај лекара специјалисте са првог превентивног мамографског прегледа у октобру – месецу борбе против рака дојке. Осим што је овај лекарски налаз преузела на наплатном шалтеру Општине, а не директно преко здравствене институције, сам налаз се нашао у отвореној коверти и то искључиво на албанском језику.
А на улицама?
За оне који из Звечана крену у правцу северног дела Митровице – косовске власти, односно министарство за инфраструктуру, пожелеће им „Сречан пут“.
Одете ли у реновирану зграду полицијске подстанице у Сочаници, у овом месту насељеном Србима, дочекаће вас натпис: „POLICIJSKA PODSTANICE – SOCANICE“, иако је за њено реновирање летос издвојено скоро 50,000 евра, а отворио ју је косовски премијер уз поруку да ће служити свим грађанима „без разлике“.
У септембру је косовски премијер, заједно са челником косовског МУП-а положио камен темељац за изградњу објекта у ком ће се налазити Агенција за цивилну регистрацију, али и још једна полицијска подстаница – овога пута у Лешку или „Лешаку“, како се наводи на табли плана пројекта.
И док би се за претходне грешке у суседним топонимима власти правдале ненамерном грешком, на сајту Поште Косова, у одељку поштанских бројева за регион Митровице, Лепосавић је означен као „Албаник“.
Недавно постављене двојезичне табле Притворног центра у северном делу Митровице на два места у близини овог центра такође садрже граматичку грешку. „Притворни центер“ пише погрешно на чак обе ове табле.
На табли Основног суда у Приштини, на српском стоји назив „Оснонви Суд Приштина“.
Локалне самоуправе на Северу форсирају албански, маргинализују српски
И не само то. Уназад годину дана, у четири северне већински српске општине, на крилима кризе уклањане су старе ћириличне табле, рађене према моделу српског државног система, а постављане нове тројезичне саобраћајне табле за улазак/излазак из општина, као и имена институција.
На њима су називи општина, институција или градова сада прво исписани албанским, а потом и српским латиничним писмом.
Приметна је и разлика у фонту исписаног текста на њима. Он је, у тексту на албанском наглашен, а фонт је нешто мањи за текст на српском и енглеском језику.
У оба случаја ради се о кршењу и Устава (члан 5 и 59), као и Закона о језику, уз додатну информацију да се при том, ради још и о већински српским општинама.
До које мере се ради о системској небризи за српски језик, односно, актима дискриминације, указује и неколико истраживања током ранијих година и деценија о грешкама у самим законима у Уставу Косова. Тај број се мери у стотинама грешака у преводу.
Члан 59. Устава Косова, став 9, који говори о припадницима заједница, наводи да они имају право, појединачно или у оквиру заједнице да:
„Користе локалне називе, називе улица и других топографских ознака које одражавају и узимају у обзир мултиетнички и мултијезички карактер дате области“.
Према Уставу, као и Закону о употреби језика, албански и српски су званични и равноправни језици, што подразумева и писма.
Овај закон, између осталог, предвиђа да ће знаци који означавају или укључују имена општина, села, улица и осталих јавних места бити „означени на званичном језику и на језицима заједница које имају статус званичног језика у тој општини“.
Општине на Северу су већински српске, од којих су три у преко 90% са српским становништвом.
Од изванредне аргументације до игноранције
Да је у питању кршење Устава, односно Закона, још почетком године – када је владино министарство и започело са постављањем нових табли уз већ постављене табле на општинама, потврдио је и Повереник за језике Славиша Младеновић.
„Било је неопходно, да прво буде исписан назив саобраћајних табли на српском језику, па на албанском“, казао је у марту Младеновић за КоССев, нагласивши да је било неопходно да се замена табли изврши у духу мултиетничности и етничког састава становништва на Северу.
Он је тада поручио да је на делу остало убеђивање владе, односно премијера, и да је таквим грешкама заправо он добио „изванредну аргументацију“, али је и проценио да је ипак на крају „ствар воље“, хоће ли институције „испоштовати“ већинско становништво на Северу, односно, само деловати у складу за законом.
Надлежни треба да изврше замену званичних табли на Северу Косова након тумачења закона и консултација са Повереником за језике – поручио је истовремено и сада већ бивши шеф Канцеларије Европске уније на Косову, Томаш Суњог.
Слично је тада поручио и Мајкл Давенпорт, шеф мисије ОЕБС на Косову: „ОЕБС подржава повереника за језике при Канцеларији премијера у утврђивању поштовања језичке усклађености према важећим законима“.
Месецима касније, до исправљања очигледног законског кршења није дошло, а да се препоруке Повереника за језике не узимају у обзир, очигледно ни твитови дипломата, још је тада Младеновић потврдио.
За потребе овог извештаја на самом крају године контактирали смо Младеновића заинтересовани да чујемо и његов годишњи епилог, но он нас је замолио да му се обратимо у следећој години, јер је на одмору.
Прогон ћирилице
Стандард српског језика дефинише ћирилицу као српско писмо. У косовском законодавству се, међутим, не спомињу изричито ни ћирилица, али ни латиница – већ множина – писма, те се у пракси у овом случају, суштински примењује тзв. принцип интерпретације.
„Закон о употреби језика не дефинише латиницу као српско писмо. Напротив, Закон предвиђа могућност употребе писама. Ствар је интерпретације и управо је то наш неповољни положај, јер смо дозволили да сада министарство прво интерпретира тај закон, тако да нам сада преостаје да се са њима убеђујемо шта је наше писмо, а шта није“, оценио је у ранијем разговору за КоССев повереник за језике Младеновић.
„Жртва приоритета“
„У недостатку аргумената да није изричито наведено да је ћирилица српско писмо, већина користи прилику да закон интерпретира како они сматрају да треба. Закон се уопштено не поштује у довољној мери. Напротив, много су чешћи случајеви институција које крше закон о употреби језика, него институција које га поштују. Напори наше канцеларије и српске заједнице су пре свега усмерени на поштовање закона, тј. достпуности информација и услуга на српском језику, а тек потом инсистирања на ћирилици. На неки начин, ту му ћирилица дође као жртва приоритета“, овако говори повереник за језик.
Језик као идентитетско питање
Ћирилично писмо је, међутим, званично писмо српског језика и невероватно је да неко оспорава писмо српског језика у 2024. години, више пута је ове године, са друге стране, поручивао заменик косовског омбудсмана Срђан Сентић.
То је поновио и на самом измаку 2024: „Питање језика није само питање комуникације. То је пре свега питање идентитета, а један од главних стубова идентитета је језик. То је и питање културе“.
Верификовао је то да су Срби на Косову промену ћириличних табли, односно уклањање ћирилице доживели као напад на идентитет.
„У питању је пар екселанс озбиљно атаковање на људска права. Сматрам да то нису примери који треба да се следе“ – поновио је за наш портал оно што је говорио током године и у емисијама на албанском језику.
Истакао је такође оно и на шта је указивао током претходних месеци, а то је проширивање тренда – „албанизације српског језика“, сада и на нивое општина.
И док протеривање ћирилице са једне стране, и ширење, како је то заменик омбудсмана описао – албанизованог српског узима маха и на Северу, у питању је само ново потврђивање стварности на Косову у којој се према другом званичном језику односи са општом небригом или/и односно – како је то истраживач Во казао – свесним актом дискриминације.
Извор: КоССев
