Пише: Слађана Вукашиновић
Недавно истраживање Ројтерса показало је да 60% водећих економиста процењује ризик глобалне рецесије у 2025. као “висок” или “веома висок”. Овај податак, уз упозорења Светске банке о лошијем стању глобалне привреде, протекционизам америчке администрације, пад пословног поверења у Немачкој и наставак рата у Украјини, ствара климу несигурности која обликује понашање потрошача, инвеститора и компанија. На домаћем тржишту већ осећамо последице ове несигурности, појачане шестомесечном друштвеном кризом.
За већину економских актера ове вести изазивају забринутост и опрез. Међутим, за одређене секторе и компаније, предстојеће економске турбуленције нису претња, већ прилика за раст и експанзију. Свака рецесија ствара своје добитнике – оне који знају како да капитализују на колективној анксиозности и промени потрошачких и инвестиционих навика.
Феномен познат као “економија панике” представља фасцинантан образац прерасподеле капитала који се конзистентно понављао кроз економску историју. Када се појави перцепција ризика, понашање потрошача, инвеститора и компанија се мења, стварајући нове економске токове и прилике за оне спремне да их искористе. Економска теорија јасно показује да новац током кризе не нестаје, већ се премешта. Као што у банци нема панике док се први клијент не уплаши и не пожури да извуче свој новац, тако се економија трансформише ланцем реакција на страх, било да је тај страх оправдан или не.
Гледајући историјске податке, могу се идентификовати сектори који буквално профитирају од економске неизвесности, као и психолошки механизми који управљају овим променама.
Сигурне луке
Први део ланца економске панике манифестује се кроз прерасподелу инвестиционог капитала ка традиционалним “сигурним лукама”. Према подацима World Gold Council, цена злата је у првом кварталу 2025. порасла 38% годишње, достижући просечно 2.860 долара по унци. Средином прошле недеље, цена злата износила је око 3.397 долара, што представља додатни раст од око 19% за свега месец дана.
Голдман Сацхс Ресеарцх недавно је подигао своју прогнозу цене злата на 3.700 долара до краја 2025. године, наводећи изненађујуће високу потражњу централних банака као кључни фактор. Банка је у фебруару прогнозирала 3.100 долара, у марту подигла на 3.300, па у априлу на 3.700 долара. Према њиховој анализи, замрзавање руских централних резерви 2022. значајно је променило приступ многих земаља према диверзификацији својих резерви, повећавајући институционалну потражњу за златом.
Државне обвезнице су још једна традиционална сигурна лука која показује промене због растуће економске неизвесности. Приноси на десетогодишње америчке државне обвезнице опадају како инвеститори беже из ризичних у стабилније финансијске инструменте. Тако државни дуг, упркос високим нивоима задужености многих земаља, постаје све атрактивнији због страха од алтернативе.
Трећи сегмент сигурних инвестиција су дефанзивни сектори на берзама – комунална предузећа, произвођачи основних потрошачких добара и здравствене компаније. Deloitte, у свом извештају о тржишним трендовима за 2025. годину, наглашава да ови сектори “представљају острва стабилности” јер људи настављају да користе електричну енергију, купују намирнице и лече се чак и током најдубљих рецесија.
Кад јефтино постане скупо
Док финансијска тржишта доживљавају сеизмичке прерасподеле капитала, малопродајни сектор пролази кроз предвидљиве трансформације. Током економске неизвесности, потрошачи мењају своје навике на начин који ствара јасне добитнике и губитнике.
Дисконтни трговински ланци су међу најочигледнијим добитницима рецесије. Историјски подаци из претходних економских криза показују запањујуће трендове: док је амерички S&P 500 индекс током рецесије 2008-2009. изгубио више од 50% вредности, акције компаније Dollar Tree су порасле за више од 60% у истом периоду. Сличне обрасце видимо и данас – док већина малопродајних ланаца доживљава кризу, дисконтери најављују планове ширења.
Потрошачи током економске неизвесности не престају да купују, већ стратешки преусмеравају своју потрошњу, тражећи највећу вредност за свој новац. То је тренд који је видљив у свим претходним рецесијама и већ се најављује у актуелним малопродајним подацима.
Мирослав Здравковић: Пољопривредна развијеност у СФРЈ по општинама у 1980. години
Српски угао
Србија није имуна на глобалне економске токове, али има своје специфичности у испољавању “економије панике”. За разлику од развијених тржишта, где су реакције на неизвесност усмерене ка разноврсним финансијским инструментима, у Србији се традиционално окрећемо конкретним добрима – злату, некретнинама и страним валутама, првенствено евру. Овај тренд видљив је кроз дугогодишње поверење у евро као “сигурну луку”. Док становници развијених економија диверзификују имовину кроз сложене финансијске производе, у Србији доминира класична штедња у еврима или улагање у некретнине као главни механизам заштите од економске нестабилности.
Феномен специфичан за нашу земљу, који се понављао током различитих криза, јесте фокус на кућне залихе. Од хиперинфлације 90-их, преко светске економске кризе 2008. до пандемије ковида 19, грађани Србије показују образац стварања залиха основних животних намирница када осете економску неизвесност. На тржишту финансијских услуга приметан је раст интересовања за пословно саветовање, иако је овај сектор мање развијен него у западним земљама. Домаће компаније се припремају за потенцијалну рецесију кроз стратегије смањења дугова, одлагање инвестиција и фокус на очување ликвидности. За разлику од развијених тржишта, у Србији доминира темељна брига о стабилности динара. Страх од девалвације је један од најјачих психолошких окидача економског понашања, што одржава “евроизацију” као трајни феномен српске економије и током актуелне глобалне несигурности.
Један интригантан феномен у економији страха је тзв. “ефекат кармина” – теорија да током економских криза потрошачи и даље купују мале луксузне производе попут козметике, иако смањују своје трошкове. Овај концепт је популаризовао Леонард Лодер, бивши председник компаније Ести Лаудер, након што је приметио пораст продаје ружа за усне после терористичких напада 2001. године. Најновији подаци из козметичке индустрије показују еволуцију овог феномена – данас потрошачи можда више бирају производе за негу усана и “приступачни луксуз” него традиционалне ружеве. Компаније попут Ести Лаудер прилагођавају своје стратегије овим променама, фокусирајући се на производе који нуде осећај луксуза и самопоуздања по приступачнијим ценама.
Још један сектор који доживљава раст током економске неизвесности је индустрија поправки. Уместо замене, потрошачи се окрећу поправкама постојећих уређаја и производа, стварајући нове прилике за сервисе и радионице. Према подацима HomeAdvisor, претрага за услугама поправке кућних апарата порасла је за 29% у првом кварталу 2025. у односу на исти период прошле године.
Цаветници профитирају
Док се потрошачке навике мењају, трансформише се и потражња за специфичним услугама. У временима економске неизвесности, финансијски саветници и консултанти за кризни менаџмент доживљавају своје златно доба.
Глобално тржиште финансијских саветодавних услуга, према извештају РесеарцхАндМаркетс.цом, процењено је на 104,6 милијарди долара у 2024. години, са пројекцијом раста на 135,3 милијарде долара до 2030. године. Тај раст се додатно убрзава како економска неизвесност расте. ДатаИнсигхтсМаркет процењује да ће тржиште финансијских саветодавних услуга расти по стопи од преко 6% годишње у периоду од 2025. до 2033. године, са посебно израженим растом у сегменту управљања ризицима.
Страх је моћан мотиватор за акцију у корпоративном свету. Компаније које одлажу одлуке о реструктурирању у стабилним временима, често их убрзавају на први знак економских турбуленција, стварајући повећану потражњу за услугама кризног менаџмента и финансијског саветовања. McKinsey & Company је у фебруару 2025. објавила извештај који показује да потражња за услугама управљања богатством и финансијским саветовањем наставља да расте како Американци постају све богатији, али и како њихове финансијске потребе постају сложеније.
Гартнер је известио да је потражња за консултантским услугама оптимизације трошкова порасла 42% у првом кварталу 2025. године, док је Deloitte пријавио повећање прихода од 24% у својој пракси за оперативну ефикасност. Ови подаци илуструју како страх од рецесије трансформише корпоративне приоритете много пре него што рецесија заиста наступи.
Механизми панике
Разумевање економије панике захтева и разумевање психолошких механизама који покрећу ове промене. Нобеловци Данијел Канеман и Амос Тверски су кроз своју теорију изгледа из 1979. године установили да људи доживљавају губитак двоструко интензивније него добитак исте вредности. Ова аверзија према губитку објашњава зашто су многи спремни да плате премију за перципирану сигурност, чак и кад та сигурност није рационално економски оправдана.
Други значајан механизам је ефекат чопора, који је Роберт Шилер са Универзитета Јејл детаљно анализирао у својој књизи „Narrative Economics“ из 2019. године. Шилер показује како “наративне епидемије” утичу на финансијска тржишта, стварајући самоиспуњавајуће обрасце понашања. Економска паника се шири попут вируса, где свака нова “заражена” особа која мења своје економско понашање утиче на друге око себе.
Балансирање
Економска паника, као и сваки економски феномен, носи своје трошкове. Ако довољно економских актера почне да се понаша као да је рецесија већ почела – смањујући потрошњу, одлажући инвестиције, отпуштајући раднике – њихове индивидуалне одлуке колективно могу изазвати управо ону рецесију које се плаше.
Поред тога, панична прерасподела ресурса често је неефикасна. Претерано улагање у “сигурне” секторе науштрб продуктивнијих дугорочно штети економском расту. Narrative Economics у свом извештају “Топ 5 за 2025” предвиђа номинални раст америчке малопродаје од 4,0% годишње, приближно у складу са стварним растом у 2023. и 2024. години.
Препознавање образаца економије панике нуди прилику за рационалније економско понашање. За потрошаче, то значи фокус на ликвидност и смањење дугова, уз избегавање паничних одлука које су често скупље на дуге стазе. За инвеститоре, то подразумева диверзификацију уместо концентрације у једну “сигурну луку”, и разумевање да панични тржишни покрети често стварају прилике за дугорочно оријентисане инвеститоре. За компаније, оптималан приступ укључује баланс између опреза и спремности за искоришћавање прилика које криза ствара, посебно у погледу аквизиције талената и тржишног учешћа.
“Највеће богатство се ствара када купујете док други беже у паници. Будите уплашени док су други похлепни и похлепни када су други уплашени”, речи су Ворена Бафета, једног од највећих глобалних инвеститора свих времена, а које добијају посебну тежину у тренутном економском контексту.
Најважнија лекција економије панике јесте да економски страхови, баш као и економски циклуси, имају своје успоне и падове. Историја јасно показује да су периоди економске анксиозности привремени, а они који у тим тренуцима задржавају рационалност и стратешки приступ могу трансформисати неизвесност у дугорочну предност.
Извор: НИН
