Индустријска производња прехрамбених производа у Црној Гори током посљедње двије и по деценије осликава све промјене које су пратиле домаћу привреду – од транзиције, уласка страних брендова, до утицаја глобалних криза попут пандемије. Иако су поједини сектори, попут производње млијека и меса, забиљежили значајан раст у последњим годинама, други – попут пива, брашна и лозове ракије – биљеже пад или стагнацију. Портал Банкар анализирао је кретање индустријске производње прехрамбених производа у Црној Гори у периоду од 2000. до 2024. године.
Свјеже месо, пастеризовано млијеко, пшенично брашно, лозова ракија, природна вина и пиво су производи који имају највеће учешће у укупној индустријској производњи у 2024. години, наводи се у документу Министарства пољопривреде који приказује производњу прехрамбених производа у периоду од 2000. до 2024. године. Већина је остварила раст у односу на 2023. годину, а ево како се кретала производња свих производа појединачно у овом периоду.
Млијеко: историјски скок у 2024.
Индустријска производња пастеризованог млијека у Црној Гори у 2024. години износила је 79.030 хектолитара, што је повећање од чак 174,7% у односу на претходну годину, када је произведено 28.770 хл. Ово је убједљиво највиша производња забиљежена у посљедњих двадесет година, а уједно и највећи међугодишњи скок у овом сектору.
Ипак, производња пастеризованог млијека данас је готово двоструко мања него 2000. године када се годишње производило 147.211 хектолитара. Од 2003. производња пастеризованог млијека пада уз повремени благи раст, али не прелази 50 хиљада хектолитара, да би у 2024. доживјела прави бум – чак 79.030 хектолитара пастеризованог млијека произведено је прошле године, што представља раст од 174% у односу на 2023. годину, када је произведено 28.770 хл.
Рекордна производња меса 2023, али 2024. доноси пад од преко 20%
Индустријска производња свјежег меса у Црној Гори у 2024. години износила је 8.304 тоне, што је пад од 22,4 одсто у односу на претходну годину, када је забиљежена рекордна количина од 10.698 тона, показују подаци Министарства пољопривреде.
Посматрано кроз дужи период, од 2000. до 2024. године, тренд је промјењив, али са јасним растом у посљедњој деценији. Производња се почетком 2000-их кретала испод 1.000 тона годишње – рецимо, 2000. је забиљежено свега 72 тоне, а 2005. 578 тона. Значајнији раст биљежи се од 2007. године, док прави скок наступа од 2022, када се количина нагло повећала на 4.986 тона, а већ годину касније више него удвостручила.
Упркос паду у 2024, производња свјежег меса је и даље вишеструко већа него што је била током двије прве деценије овог вијека.
Производња брашна достигла врхунац 2012, данас десет пута мања
Индустријска производња пшеничног брашна у Црној Гори забиљежила је свој максимум 2012. године, када је произведено 40.312 тона, показују подаци Министарства пољопривреде. Од тада, ова грана прехрамбене индустрије биљежи пад који је 2020. довео до најнижег нивоа од свега 2.899 тона. На почетку посматраног периода, 2000. године, производња је износила 24.953 тоне. Током прве деценије биљежени су солидни резултати, уз видљив раст, али се након 2012. тренд преокренуо. Ипак, посљедње четири године показују знаке стабилизације и благог опоравка. У 2024. години произведено је 4.462 тоне, што представља раст од 10,9% у односу на претходну годину. Упркос расту, данашњи капацитет индустријске производње брашна је десет пута мањи него у години када је достигнут рекорд.
Производња пива за двије деценије преполовљена
Индустријска производња пива у Црној Гори у посљедње двије деценије биљежи изражен пад – са преко 560 хиљада хектолитара 2000. године, на свега 317 хиљада хектолитара у 2024. Иако је почетком 2000-их производња достизала максимум – чак 575.532 хектолитара у 2001. – од тада је примјетан постепени силазни тренд. Током посљедње деценије, количине су се углавном кретале између 317 и 364 хиљаде хектолитара. У 2024. години произведено је 317.278 хектолитара, што је незнатан раст у односу на 2023, када је забиљежено 316.792 хл – свега 0,2 одсто више. У поређењу с рекордним нивоима из раних 2000-их, црногорска пиварска индустрија данас производи скоро дупло мање. Стручњаци указују на промјене у потрошачким навикама, све већу конкуренцију из увоза и тржишне промјене које су обликовале пад домаће производње.
Производња вина данас дупло већа него 2000, али и даље далеко од рекордних година
Природна вина су један од важнијих домаћих пољопривредних производа, са значајним осцилацијама у производњи током посљедње двије и по деценије. Са 45.536 хектолитара колико се производило 2000, данас је то готово двоструко више. Укупна количина природних вина произведених у 2024. години износила је 88.481 хектолитар, што представља пад од 4,6% у односу на претходну годину (92.778 хл).
Вина су од 2005. године била на врхунцу са преко 100.000 хектолитара, да би посљедњих година пала на око 89.000 хл. Најбоља година за домаћа вина била је 2006. када је произведено више од 121 хиљаде литара, док се посљедњих пет година производња креће у просјеку од око 70 хиљада до 90 хиљада хектолитара годишње. 2020. година била је најгора у посљедњих 25 година када је ријеч о производњи природних вина у Црној Гори. У тој години произведено је свега 69.681 хектолитар природног вина, што је најнижа количина забиљежена од 2000. године, а највише као посљедица пандемије КОВИД-19, која је тешко погодила винарски сектор.
Производња лозове ракије вишеструко смањена
Индустријска производња лозове ракије у Црној Гори од 2000. до 2024. године биљежи значајан пад – са готово 12.000 хектолитара на почетку миленијума, на свега 1.660 хл у 2024. години. Највећи обим производње забиљежен је 2002. године, када је произведено 13.898 хектолитара. Већ наредних година услиједио је пад, а од 2010. надаље, индустријска производња ријетко прелази 5.000 хл годишње.
Посебно оштар пад услиједио је 2020. године као посљедица ЦОВИД-а 19, када је произведено свега 805 хектолитара. У 2023. произведено је 1.404 хл, док је у 2024. забиљежен благи раст од 18,2 одсто, односно на 1.660 хл.
У односу на почетак посматраног периода, домаћа индустријска производња лозове ракије је вишеструко мања.
Извор: Банкар.ме
