Severna Makedonija je za manje od decenije prešla put od „zarobljene zemlje“ do nefunkcionalne države, a njen svojevrsni „let u mestu“ potvrdila je Evropska komisija verovatno najgorim do sada Izveštajem o napretku u evrointegracijama
Umesto na samo „korak do Evropske unije 2030“ do čega bi došla upisom Bugara u Ustav, Severna Makedonija se našla pred bezdanom na evropskom putu. Kakva je dubina tog ponora pokazuje Izveštaj Evropske komisije o napretku zemlje koji je prošle nedelje uručen makedonskim vlastima. Dokument je jedan od najlošijih zadnjih godina, sasvim nalik onom pred odlazak prethodnog režima predvođenog Nikolom Gruevskim i tadašnjom njegovom strankom VMRO-DPMNE.
S. Makedonija je za manje od decenije prošla put od „zarobljene zemlje“ do nefunkcionalne države. Svojevrsni „let u mestu“ je potvrdila Evropska komisija što aktuelnu vlast uvodi u „ćošak“ pred izbore u naredne godine. Opterećena mnogim skandalima i propustima vlast će teško pred biračima opravdati ovakav izveštaj Brisela, iako vicepremijer za evropska pitanja Bojan Maričić tvrdi da imamo „nulto nazadovanje“, odnosno „napredak u 80 odsto poglavlja, bez notiranog nazadovanja u nijednom od njih“!?
Evropska komisija je posebno uperila prst u pravosuđe, korupciju i organizovani kriminal, kao najznačajnije oblasti za evropsku budućnost zemlje, u situaciji kada samo osam procenat građana veruje u makedonsko sudstvo.
„Da bi Makedonija postala članica Evropske unije do 2030, kako je optimistički najavljivala vlada, zemlja će morati da pokaže ozbiljan reformski napredak, posebno u oblasti vladavine prava i borbi protiv korupcije – dva ključna područja u Poglavlju 23, koji je deo Klastera Temelji, od kojeg zavisi dinamika pregovora a koji se otvara prvi i zatvara poslednji“, ocenila je Simonida Kacarska, direktorka Instituta za evropske politike (EPI).
Nakon analize Izveštaja EK, EPI je u svom izveštaju „Uzdrmani temelji pregovora sa EU“ konstatovao da su ocene o napretku slabije nego prošle godine, pa je umesto nalaza „određeni napredak“ dominantna ocena „nepostojanje napretka ili ograničeni napredak“, dok u vezi sa sudstvom i korupcijom nema nikakvog napretka. Posebno se apostrofira Sudski savet koji treba da štiti integritet i nezavisnost sudija i institucija i da je brana svakom spoljašnjem uticaju. Verovatno se u Briselu krste zbog kontraverznog razrešavanje predsednice Sudskog saveta na osnovu neprimerenog političkog uticaja ili povodom ranije ostavke druge predsednice koja je obrazložila da odlazi zbog toga što je bila podvrgnuta velikim pritiscima politike i biznisa. Ona je ostala u Sudskom savetu a da se niko nije pozabavio pitanjima – ko je, kako i zašto vršio pritisak na predsednicu tog tela.
„Korupcija je i dalje zabrinjavajuće rasprostranjena u mnogim oblastima. Odlaganja i ponovna suđenja u slučajevima korupcije na visokom nivou su se povećala, što je dovelo do zastarevanja nekih slučajeva. Krivični zakonik je izmenjen po ubrzanoj skupštinskoj proceduri. Maksimalne zakonske kazne za određena krivična dela u vezi sa korupcijom su smanjene, što je imalo implikacije na primenu rokova zastarelosti i uticalo, zaustavilo ili čak okončalo niz slučajeva korupcije na visokom nivou, uključujući i slučajeve iz bivšeg ukinutog Specijalnog javnog tužilaštva. Ovo je pitanje koje izaziva ozbiljnu zabrinutost,“ navodi EK, koja zamera i na prekomernoj upotrebi evropske zastavice prilikom donošenja zakona koji ne predstavljaju usaglašavanje sa zakonodavstvom EU.
Vlada da odgovori na ocene EK
Vlada treba da odgovori na ocene Evropske komisije da nema napretka u borbi protiv korupcije i da je ispunjeno samo 10 odsto preporuka Komisije za borbu protiv korupcije, zatražila je Biljana Ivanovska, predsednica Državne komisije za sprečavanje korupcije (DKSK).
„Otvorili smo više slučajeva i raspravljali o pojavama koje opterećuju društvo. Uradili smo analize iz kojih je proizašlo više preporuka koje su poslate odgovarajućim institucijama koje su trebale da ih sprovedu. Nažalost, implementacija naših preporuka je na veoma niskom nivou, čak ni trećina. S druge strane, pripremili smo i Nacionalnu strategiju, imali smo strateški pristup u borbi protiv korupcije, jer smo preventivno telo. U toj strategiji smo detektovali probleme, mere, aktivnosti koje su određene institucije morale da sprovedu i tačno se znalo ko, kada i šta treba da uradi. Nažalost, izveštaji koje smo pravili za 2021. i 2022. pokazuju da je realizovano 10 do 20 odsto aktivnosti, što znači da nema pomaka. EK ocenjuje da idemo unazad. Dakle, ovo je alarm sa svim crvenim svetlima“, istakla je Ivanovska.
On spominje i neverovatnu situaciju da je u njenom mandatu Državna komisija podnela 50 inicijativa za krivično gonjenje, ali da nijedna nije procesuirana.
I sama EU je na svojoj koži osetila domete organizovanog kriminala i korupcije koji vladaju u S. Makedoniji. Od ukupno 36 istraga na Zapadnom Balkanu, koje je preduzela Evropska služba protiv prevare (OLAF), čak 18 se odnosi na zloupotrebu evropskih fondova (IPA) u Makedoniji.
„Nemamo pomaka ni po pitanju izbornih reformi, iako nas sledeće godine očekuju izbori. Verovatno je najviše alarmantan deo izveštaja o ljudskim pravima povodom stanja u zatvorima, koje komisija opisuje kao strašno,“ ističe Kacarska. Dodaje da bi državu posebno trebalo da zabrine što je u odnosu na prošlu godinu napravljen manji pomak u najskupljem delu pregovora sa EU – ekologiji.
Međutim, vlast ne pokazuje ni najmanju dozu samokritike, čak su u izveštajima našli pozitivne delove, dok za loše ocene krive opoziciju. Osim vlastodržaca, svi ostali žele znatno više reformskih rezultata. Zato i pršte kritike sa svih strana nakon obelodanjivanja Izveštaja o napretku u evrointegracijama. Ljupčo Popovski, komentator medijske kuće Dojče vele smatra da je izveštajem završena idila koja je naizgled postojala između EU i Makedonije nekoliko godina, naročito posle potpisivanja Prespanskog ugovora i preimenovanja zemlje. I naročito posle egzaltiranih izjava evropskih lidera povodom lanjskog usvajanja Pregovaračkog okvira sa Bugarskom.
Bivši ministar inostranih poslova Nikola Dimitrov smatra da Izveštaj EK potvrđuje ono što građani dobro znaju – car je go, ali se kočoperi!
„Suština Izveštaja je bukvalno u prve dve rečenice komunikacije EK, koja je jedan od dokumenata u paketu: makedonske vlasti stalno govore da im je članstvo u EU strateški cilj, ali je krajnje vreme da počnu da isporučuju napredak, posebno u najvažnijim oblastima – pravosuđu, borbi protiv korupcije, državnoj upravi, finansijama i javnim nabavkama“, ističe Dimitrov.
Renata Deskoska, bivša ministarka pravde decidirana je da su za stanje u pravosuđu odgovorni Ministarstvo pravde i Sudski savet i da u te dve institucije treba uključiti crveni alarm.
„I potraga za rešenjima ne treba da bude u stilu prebacivanja lopte odgovornosti. Ona je već pala ispred ove dve institucije i napravila toliki krater u koji može da sklizne cela zemlja. Izveštaj EU o (ne)napredovanju pokazao je pravu, ružnu sliku Dorijana Greja. Ne okrećite pogled od nje jer time ona neće nestati. Umesto prebacivanja odgovornosti i negiranja realnosti, ostavite sujete na stranu… i sakupite sve intelektualne kapacitete da se nađe izlaz iz ove situacije. Građani to očekuju“, poručila je univerzitetska profesorka Deskoska.
Očekivano, najoštriji u reakcijama opozicije su makedonski i albanski blok. Najveća opoziciona stranka VMRO-DPMNE, koja po anketama ubedljivo vodi ispred vladajućih socijaldemokrata, smatra da „korumpirani Kovačevski, Ahmeti, Grubi i ostali funkcioneri DUI-a i SDS-a, umesto da sprovedu reforme, u međuvremenu su napravili milionske poslove za njih i njihove rođake“. Prema njima, vladajući dvojac gleda da se do kraja mandata „nafatiraju“ koliko mogu na grbači naroda, da steknu što više imovine u centru Skoplja i prošire svoje biznise.
Pavle Trajanov, predsednik Demokratskog saveza, opozicione stranke koja je donedavno bila u vlasti, je isključiv: Izveštaj EK je katastrofalan za zemlju, realan prikaz stanja ubog čega makedonski premijer Kovačevski treba da podnese ostavku!
Izvor: Savo Pejčinovski/novimagazin.rs
