Пише: Павле Симјановић
Марк Ел Смит је пре десет година, написавши сценарио за филм Повратник, дао Алехандру Ињаритуу добар оквир за следеће редитељско „шибицарење“, те Леонарду Дикаприју прикладан материјал да коначно присвоји толико жељеног Оскара (више га је заслужио за Скорсезеово Затворено острво из 2010. године или за такође Скорсезеова Убиства под цветним месецом; у оба случаја није био ни номинован, а Затворено острво, у необјашњивом развоју догађаја, није номиновано ни за шта). Прекривен доминантним личностима редитеља и глумца, солидни сценарио Повратника – можда најстабилнији део финалног производа – остао је релативно непримећен, што је Смиту, истински заинтересованом за срж приче, дало и етичку и практичну дозволу да у тишини настави с истраживањем историјске грађе.
Мрачни, такорећи „средњовековни“ период историје САД, након рата с Великом Британијом из 1812. године који је дефинитивно затворио тему независности и Америчког грађанског рата 1861. године, јесте на филму (и телевизији) недовољно истражени извор слојевитих фабула. Смит је пронашао савезника у редитељу Питеру Бергу, занатлији који више од четврт века углавном успешно покушава да држи квалитативни ниво својих заборављивих производа и вратио се, за почетак, историјској личности Џима Бриџера, епизодно употребљеној у Повратнику. У серији Исконска Америка (American Primeval; Нетфликс) он је тридесетак година старији (година је 1857) и поседује трговинско-услужну „тврђаву“ у Вајомингу, последњу тачку на којој се можете оправити, опремити и из забаве а не потребе за грејањем костију понапијати, пре него што наставите да присвајате Дивљи запад. Бриџер (Шеј Вигам) је поново, као у Повратнику, испомоћ главним јунацима, с тим што овај пут – за шта је у доброј мери заслужан Вигам, жанровско-реалистични глумац од сорте која се данас може избројати на прсте руке неопрезног месара – његов лик служи као лајтмотив и извор завршне поенте.
Бети Гилпин (одлична у Лову и много тога још, уз то физички савршена за стварање вестерн илузије) тумачи жену која се запутила ка граду који се налази с друге стране неистражене дивљине, у правцу мистериозне и обећавајуће Калифорније. Мотив ове наоко драматуршки застареле „даме у невољи“ (испоставиће се да је невољу, мада оправдано, сама створила) јесте испоручивање малолетног сина његовом биолошком оцу, да би она затим видела куда ће даље. Момак, одрастао у граду на источној обали, бива фасциниран „тврђавом“, упитавши њеног власника: „Како се дође до нечег оваквог?“. „Изградиш га“, лаконски одговара Бриџер, доносећи поменути лајтмотив. Налазимо се у друштву у којем је појединац апсолутно одговоран за све што има или нема, и не може очекивати ничију помоћ. Можда, ипак, од државних органа? У близини лоцирана војна јединица, вођена од стране официра на романтичарском трагу Џона Данбара из Плеса са вуковима, води узалудне битке покушавајући да угаси сукобе између Мормона, Шошона и од Мормона мање агресивних регуларних насељеника у потрази за парчетом земље које, неоправдано, желе назвати својом.
Одабир Мормона за негативце може се тумачити као поглед у далеку будућност, ка недавном периоду у којем је америчка федерација показала немоћ у контролисању скандалозних догађаја у појединим државама (што је, наравно, и подтекстуални разлог постојања Убистава под цветним месецом). Али, шта ћемо сада, када је са новим мандатом Трампове администрације цела федерација заузела позицију моћи, а не система, која диктира право? Или је можда увек и свуда било тако, а поготово у Америци? Можда је систем базиран на сили инхерентан датом друштву, са Вајомингом 1857. године и Вашингтоном 2025. у којима барем нема лицемерја у погледу стварности?
Отишли смо предалеко, па би требало подвући да је Исконска Америка ваљана целина оптерећена неинвентивним главним јунаком (Бергов омиљени глумац Тејлор Кич), трапером у опробаној потрази за искупљењем. Уз то, ту је и увек иста духовна привлачност урођеника, као и религијска затуцаност белих дошљака (код Мормона, пак, и не мање очекивано, сврха идејног бесмисла је приграбљивање новца и моћи). Како год, умешна употреба времена и места прилаже више него довољно полемичких тема.
Извор: Радар
