Vladimir Pištalo o slavnom naučniku i romanu koji je preveden na još pet svetskih jezika
Čuveni roman „Tesla, portret među maskama“ Vladimira Pištala bio je tema današnje konferencije za medije u Muzeju Nikole Tesle, pod nazivom „Od Kine do Indije, pet prevoda Tesle Vladimira Pištala u 2022. godini“. Na konferenciji su govorili autor Pištalo i izdavač urednik Nenad Šaponja ispred kuće Agora iz Novog Sada, povodom jednog od najprevođenijih srpskih romana današnjice. Tokom odlazeće godine delo je prevedeno na još pet svetskih jezika – kineski, nepalski, italijanski, albanski i indijski malayalam.
Knjiga do sada prevedena na 20 svetskih jezika, u Americi je imala tri izdanja, a u Turskoj čak 19, kako podseća izdavač Nenad Šaponja.Književnik Pištalo sa zapaženom svetskom karijerom gde se ostvario i kao predavač u SAD gde je do nedavno i živeo, otkrio je da svoj roman ovenčan NIN-ovom nagradom o našem slavnom naučniku Tesli nije čitao u celosti od kako je objavljen 2008. godine.
– Istina, čitao sam ga u delovima, kao odlomke na promociji, ali se nisam vraćao njemu odavno. Ima pisaca koji ne čitaju iznova svoje rukopise, nego kada završe, odmah idu dalje. Tako i reditelj Federiko Felini nikada nije gledao svoje filmove nakon što ih snimi, ni na premijeri – rekao je Pištalo danas. Roman „Tesla, portret među maskama“ u Srbiji ostvario je nezabeležen uspeh nakon NIN-ove nagrade i Nagrade Narodne biblioteke Srbije za najčitaniju knjigu, ušao je u čitanke za osnovnu školu i gimnaziju, objavljen je u svim bivšim jugoslovenskim republikama, u Turskoj se prodao u preko 100 000 primeraka, u SAD je doživeo čak tri izdanja
Krajem 2011. godine pojavilo se i specijalno zvučno izdanje u interpretaciji glumca Petra Božovića, a 2015. zvučna knjiga i na engleskom jeziku, koju je za američke čitaoce/slušaoce pročitao poznati glumac L. J. Ganser.
– Nikola Tesla i Mark Tven su bili u mnogo čemu slični, kao bliski prijatelji. Obojica su mislili da je rad zapravo igra. Tako je Tven za sebe govorio da bi bio sigurno najviše lenj kada bi to bio samo rad, ali kako to ne gleda na rad, već mu je to igra, onda može da radi koliko god želi. Tesla je govorio da je čitavih decenija živeo u stanju ushićenja zbog otkrića. Opet, Bodler je govorio da je mnogo interesantnije raditi nego zabavljati se – otkrio je nagrađeni književnik.
On se osvrnuo na veliku produktivnost našeg slavnog naučnika te podelio podatak da je spavao dva ili maksimalno četiri sata tokom noći i odmah dalje ustajao da radi, a znao je da na nogama bude i čitavih 48 časova, toliko je bio posvećen čistom – stvaranju.
– Stvaralac otkiva, ne reprodukuje. Manje je važno u kojoj je oblasti stvaralac, da li umetnost ili nauka, a oni rade za sve nas. Tako je meni kao piscu bio izazov da istražujem i stvaram knjigu o jednom velikom stvaraocu – naveo je Pištalo.Autoru lično najuzbudljiviji momenat u biografiji Nikole Tesle bio je trenutak kada je stvarao munje i gromove u Kolorado Springsu, a „od kada je sveta i veka, verovalo se da to rade samo bogovi, dakle, sem Tesle, munje su stvarali samo bogovi“. „Starogčki autori kao Platon ili Aristotel smatrali su se divovima, superiorniji od svih nas. U odnosu na njih, svi ostali su nam patuljci. Ipak su oni toliko bili moćni intelektualno. A onda je jedan od likova u romanu Ime ruže Umberta Eka izgovorio rečenicu – Mi jesmo patuljci, ali stojimo na ramenima divova“ napravio je paralelu pisac uspešne knjige o Tesli.
Pištalo se prisetio kako je došao na ideju da piše roman o velikom naučniku.
– Još kada sam bio u školi po glavi mi se rađala ta misao da bi trebalo da napišem delo o Tesli, i to mi je bilo nešto normalno što se podrazumeva, kao da radite gimnastiku ili činite neke dobre stvari. I onda u tom nizu, mora biti i knjiga o njemu, ali jednog dana, rekao sam sebi. Prolazile su godine i decenije, i da više ne budem kukavica, krenuo sam da radim na tome – govorio je o razvojnom putu Pištalo.Pisac je dosta izučavao, proučavao, istraživao o Tesli, jer kako kaže – „suviše je on velika tema koja mnogo znači“, tako da je pročitao sve što je napisano o naučniku knjige drugih ljudi i sećanja onih koji su ga poznavali. Sve vreme je imao svoju beležnicu i zapisivao je neophodno, a onda je odatle izbacivao mnoge stvari, pravio je selekciju za stvaranje romana.
Vladimir Pištalo ispisao je romansiranu biografiju Nikole Tesle, oslanjajući se na dokumentovane činjenice, ali ih nadograđuje literarnom projekcijom portreta privatne ličnosti ovog velikana.
Teslin lik se odražava u Pištalovom ogledalu u različitim razdobljima života, u ključnim trenucima koji će odrediti njegov put u karijeri i ličnom životu, okružen plejadom raznolikih aktera i okolnosti i sopstvenim sećanjima, prikazama i demonima. Pištalo je život genijalnog inovatora ispričao u vidu triptihona -„Mladost“, „Amerika“ i „Novi vek“. Izdavač i pesnik Nenad Šaponja rekao je da se u početku plašio kako će čitaoci prihvatiti još jednu knjigu o Tesli, kada ih već ima barem 200, te je smatrao da onda to delo mora biti toliko savršeno da bi bilo dostojno samog naučnika.
– Vlada je ipak književnik, nije biograf, zato nisam znao kako će to izgledati. Ali, ovo je zaista fascinantna knjiga, ona je sam život, i više od života, kao da je ponovo stvoren Tesla. Knjiga vas vodi negde dalje, kao prava metafizička biografija. Vlada je na knjizi radio godinama, detaljno je istraživao -govorio je Šaponja o delu kao socijalno-istorijskom romanu, koji zapravo nije naučnopopularna biografija poznate ličnosti, iako ga je pisac gradio na činjenicama iz Teslinog naučnog i ličnog života.
Izdavač je naveo da je roman o Tesli prodat u 35 000 primeraka, a onda dalje je proširen na izdanja čitavom regijom, u zemljama bivše Jugoslavije i Balkana Mađarska, Rumunija, Grčka, Bugarska.
Izvor: Blic
