Kada se jave na crti,
Na kraju tuge i pira,
Visoke planine smrti,
I hladna jezera mira —
Ko čeka na međi? O, ta
Najveća tajna što traje:
Granica dveju lepota
I dveju sujeta! Šta je?
To nemo raskršće vera,
Most bačen između sreća,
Ta međa dveju himera —
Neg život i smrt je veća!
Znam, čuva bezglasna žica
Sve zvuke neba i sveta,
I crna ponoćna klica
Sve boje sunčanog leta…
A strašna međa šta znači,
Što deli pokret od mira?
Šumna je reka, kad smrači,
Od svojih obala šira.
Jovan Dučić
