Пише: Сара Николић
Девет минута било је потребно Аљбину Куртију да пошаље захтев Кфору за распоређивање Косовских безбедносних снага (КБС) на северу Косова, после експлозије која је оштетила канал Ибар-Лепенац у селу Вараге, тврде власти у Београду. Тих девет минута буде сумњу да је косовски премијер само чекао било какав инцидент како би покушао да упути КБС у места у којима већински живе Срби, јер за тих девет минута тешко да је могуће да се највиши врх косовских власти консултује о томе шта чинити, а камоли да се тај захтев и формално упути.
Слање КБС-а на север Косова не само да би могло да застраши Србе који тамо живе и да изазове неслућену безбедносну ескалацију на релацији Приштина-Београд, већ, како верују аналитичари, имало би две важне стратешке последице – то што би косовске власти демонстрирале војне снаге као елемент државности и пуни суверенитет над севером, као и то што би довеле у питање и сврху коју на Косову има КФОР.
КФОР је убрзо након потврдио наводе председника Србије Александра Вучића је да је Приштина затражила дозволу да пошаље КБС на север, али да је тај захтев одбијен на основу безбедносне процене и акција које је КФОР већ предузео, не прецизирајући када им је захтев тачно стигао. И није ово први пут да Курти говори и захтева слично везано за стационирање КБС, које су, према признању косовских власти, у процесу трансформације у војску. Посебно се то догађало после инцидената и повећаних тензија.
Примера ради, у децембру 2022, када су Срби иступили из косовских институција, а након чега је уследио низ криза, Курти је „ради очувања реда и мира“ поднео захтев за распоређивање КБС. Исто је тражио и прошле године почетком јуна „ради спречавања даљих сукоба“ усред напетости и немира који су пратили изборе, након што су новоизабрани албански градоначелници дошли да преузму дужност у четири општине на северу Косова са већински српским становништвом после избора које су Срби бојкотовали.
Помињао је „потребу за већим присуством КБС“ и пошто су грађани на северу Косова у знак протеста због уредбе косовске владе о реципроцитету за регистарске таблице, барикадама блокирали путеве на прелазима Јариње и Брњак. Сваки такав захтев је до сада био одбијен.
„На северу смо хендикепирани јер наша војска, од Тачијевог обећања 2013. године, не може да иде на Север и тамо ситуација није као у другим деловима наше земље… Услед нервозе, Србија повећава такве акције, пошто више не поседује север Косова… То показује да су изгубили, али не желе да ми побеђујемо, да живимо… Поштујемо писмо мог претходника, иако га нисам ни поздравио, ни волео, али поштујемо. На северу имамо Кфор и косовску полицију. Да ли би било боље, безбедније да буде војска Косова? Да, али поштујемо тај залог претходника“, навео је Курти, који је, по уобичајеној шеми, оптужио Београд и за експлозију на каналу који од језера Газиводе води воду за хлађење термоелектрана у Обилићу и снабдевање водом насеља управо на северу.
То Тачијево обећање, које Курти помиње, заправо је писмо које је 2013. тадашњи косовски премијер Хашим Тачи упутио генералном секретару НАТО Андерсу Фогу Расмусену и којим се Приштина формално обавезала да неће слати КБС на север без одобрења НАТО мисије на Косову. Стручњаци за међународно право сматрају да је то писмо једнако међународном споразуму, а пар дана после инцидента у Варагама, косовски премијер Аљбин Курти изјавио је да поштује Тачијево обећање, премда би, како је додао, било „безбедније и најбоље“ да се, уместо Кфора-а и косовске полиције, КБС упути на север.
„КБС ће у координацији са КФОР-ом ући на север Косова“
Тачијево писмо из 2013. Курти је 2021. године оценио „као штетно за Косово“ и проследио га тужилаштву да истражи евентуалну Тачијеву одговорност, али у вези с тим није донета никаква одлука.
Куртијево запетљавање чвора: Ниче косовска војна база у близини административне линије
Садашњи косовски министар одбране Ејуп Маћедонци такође тврди да „КБС има мандат да делује на целој територији“, те да ће „оног тренутка када се осети потреба“, КБС у координацији са Кфором ући на север Косова. Косовске власти упориште у захтевима за уласком КБС на север виде у томе што је 2019. промењен закон о тој организацији, којом је један од њених циљева „очување суверенитета на целој територији“.
Сваки захтев који долази из Приштине за упућивање КБС на север Косова има за циљ заокруживање контроле, каже за НИН Марко Савковић, виши саветник ИСАК фонда.
„Симболичка порука да је цело Косово под сувереном влашћу Приштине“
„Наравно, та контрола је варљива, јер се до ње дошло великим притиском на локално становништво у протекле две и по године. Не видим да је војска (косовске снаге безбедности) као таква потентнија од полиције, гледајући наоружање којим располаже. Али се тиме, поново шаље симболичка порука – да је цело Косово под сувереном влашћу Приштине“, истиче Савковић и подвлачи да је „то идеално пред изборе који на Косову предстоје“.
Када су у питању Куртијеви наводи како би било безбедније да уместо КФОР-а и косовске полиције на северу буде косовска војска, Савковић указује да ће власти из Приштине говорити да је војска боље опремљена да одговори на природу изазова са којим се Косово суочава на северу.
„Притом, са (евентуалним) распоређивањем војске Косова, отвара се и питање сврхе КФОР-а. Могуће је и да се са тим рачуна, мада верујем да КФОР у сваком сценарију – остаје“, додаје наш саговорник.
На питање због чега Приштина инсистира на јачању КБС-а и њихове трансформације у војску и какве безбедносне ризике то носи по регион, Савковић одговара да је то процес који у свему завршен, осим у имену.
„Оне су устројене као војска, задаци који су им поверени су војни. До сада, нису располагале офанзивним капацитетима, али се са наручивањем ‘барјактара’ и то постепено мења“, каже Савковић.
Саковић, такође, додаје и да не очекује да ће инцидент у селу Вараге у општини Зубин Поток бити расветљен до краја.
„Не очекујем да ће бити расветљен упркос најави главног тужиоца Вишег јавног тужилаштва у Београду Ненада Стефановића о обавези (и Србије) да покрене истрагу по службеној дужности. До чега год да дође Приштина, Београд ће то одбацити, и обратно. Сарадња није успостављена, све иде преко Еулекса, али узалуд. Притом, с обзиром на политички ‘набијену’ природу предмета, све информације које буду пласиране у јавност треба примити са дозом резерве“, закључује Савковић за НИН.
Да инцидент неће бити расветљен верује и Драгиша Мијачић, координатор Радне групе Националног конвента о ЕУ за Поглавље 35, који указује на још једну могућу стратешку последицу инцидента на каналу Ибар-Лепенац, указује Драгиша Мијачић, . Он верује да не изненађује то што Приштина оптужује Београд за експлозију и оцењује да ће тај инцидент утицати и на одлуку Савета ЕУ о отварању Кластера 3 у оквиру европских интеграција Србије.
„Тренутак у којем се десила експлозија код Зубиног Потока је интересантан, јер се она догодила управо у јеку преговора у оквиру Одбора Корепер који припрема материјале за Савет ЕУ који треба да одлучи да ли ће Кластер 3 бити отворен или не“, каже Мијачић и додаје да је то „чудна коинциденција између та два догађаја“. Како верује, овај инцидент не иде у прилог одлуци о отварању Кластера.
„Видећемо да ли ће Савет ЕУ разматрати одговорност Београда или ће тражити неке додатне гаранције од Београда да није инволвиран у ово или ће се бавити неким другим питањима“, рекао је Мијачић.
„Повлачење црте пред најтврђе Куртијеве потезе“: Имају ли домет мере Србије за Косово
Мијачић каже да су косовске власти и раније оптуживале званични Београд за разне ствари, али да ниједан од тих инцидената није расветљен. Он је додао и да Приштина за оптужбе да је Београд умешан мора да има валидне доказе, а да њих нема. Он верује и да Курти покушава да капитализује сличне оптужбе у предизборној кампањи која је у току.
„Он се нада поново да ће освојити апсолутну власт, што није једноставно, јер нема такву популарност, а ови инциденти му иду у прилог, као и наративи у којима се оптужује Београд“, наводи Мијачић.
Процес трансформације КБС-а
За косовске Србе, те власт у Београду, долазак КБС на север Косова неупоредиво је проблематичнији него када су у питању друге косовске безбедносне снаге, попут полиције. КБС је настао од некадашњег Косовског заштитног корпуса (КЗК), који је за циљ имао превођење бораца ОВК у неку врсту демилитаризованог статуса. Резолуција 1244 УН подразумевала је разоружавање ОВК, али је КЗК формиран како би њихово незадовољство било амортизовано јер нису хтели да предају оружје. Потом је из КЗК, које су замишљене као нека врста цивилне формације за деловање у ванредним ситуацијама, формиране КБС. Београд наводи да је само постојање КБС проблематично, јер је резолуцијом 1244 предвиђено да КФОР буде једина оружана формација.
И поред тога, процес трансформације КБС-а у Оружане снаге Косова почео је још у децембру 2018. године, када је Скупштина Косова усвојила законске измене за промену мандата КБС-а. Предвиђено је да овај процес трајати десет година, до 2028. године. Према Свеобухватном плану транзиције, чији детаљи нису јавни, неке од нових одговорности КБС-а би укључивале обезбеђивање суверенитета и територијалног интегритета, пружање војне подршке цивилним властима и учешће у међународним операцијама. У трећој и последњој фази трансформације КБС, која почиње од 2025. години предвиђено је повећање ваздушних капацитета, као што је набавка хеликоптера и сличног оружја.
НИН је и раније писао, да би КБС до 2028. требало да прерасту у косовску војску, премда би тај процес могао да буде завршен и знатно раније, бар судећи по потезима Приштине. Косовско министарство одбране раније је објавило да је у последње три године експроприсано 4.808 хектара за потребе КБС, а Куртијева влада убрзала је овај процес, па је међу имовином која је ове године пренета на КБС и некадашњи аеродром ЈНА и Војске Србије и Црне Горе Думоши, где ће бити изграђена база КБС. Та војна база налази се у близини Подујева и језера Батлава, на истоку Косова, недалеко од административне линије са Србијом.
Поред ширења и отварања нових база, КБС се ужурбано и наоружава, па су тако набављени турски дронови „бајрактар“, турски противоклопни системи „омташ“, минобацачи и бацачи граната, такође из Турске, оклопна возила као што су амерички М117 или турски МРАП-ови (возила отпорна на мине) „Кипри“ и „Вуран“, наручен је амерички противоклопни систем „џевелин“…
Уз оружје и касарне, за КБС је одређен и далеко већи новац него раније, па се Маћедонци похвалио како је Косово достигло НАТО стандард који предвиђа издвајање два одсто буџета за војне намене.
Убрзано наоружавање и формирање оружаних снага уследило је нарочито после напада Русије на Украјину, што је косовским властима послужило као предложак да пред страним чиниоцима користе аргумент да се „припремају за одбрану од руске дестабилизације региона преко свог савезника у Београду“. Уследио је и оружани сукоб у Бањској, што је додатно ојачало тај аргумент Приштине, па је сада додата и „одбрана од паравојних формација које организује Београд“.
Извор: НИН
