Недеља, 22 нов 2026
Журнал
  • Насловна
  • Гледишта
  • Други пишу
  • Слика и тон
  • Препорука уредника
  • Десетерац
  • Жива ријеч
  • Контакт
  • Одабир писма
    • Latinica
    • Ћирилица
Више
  • ЖУРНАЛИЗАМ
  • СТАВ

  • 📰
  • Архива претходних објава
Font ResizerAa
ЖурналЖурнал
  • Насловна
  • Гледишта
  • Други пишу
  • Слика и тон
  • Десетерац
  • Жива ријеч
  • Препорука уредника
  • Контакт
Претрага
  • Насловна
  • Гледишта
  • Други пишу
  • Слика и тон
  • Препорука уредника
  • Изаберите писмо
  • Десетерац
  • Жива ријеч
  • Контакт
  • Одабир писма
    • Latinica
    • Ћирилица
Follow US
© Журнал. Сва права задржана. 2024.
Гледишта

Сара Никчевић: Режимска дисонанца

Журнал
Published: 22. новембар, 2026.
Share
Александар Чупић, (Фото: Reddit)
SHARE

Пише: Сара Никчевић

Политичка тактика понекад подразумева и музичке тактове. Међутим, чини ми се да се права промена рађа онда када мелодија сасвим спонтано изађе из звучника и постане глас улице. Музика има моћ да покрене унутрашњу промену, да обликује појединца, али је посебно снажна онда када постане део колективног несвесног. Онда када се чује кроз гласове десетина хиљада људи, различитих година, уверења и животних прича, она постаје власништво друштвеног покрета.

Током студентских протеста у Србији, готово катарзично, музика је кроз стих, наглас и покретачки, постала начин да се изговори оно што су многи мислили, или бар осећали. Било је и нечег сакралног у посматрању тих извесних наступа, ритуала заједништва. На неки начин, протести су постали својеврсни плес против режима.

Почело је стиховима: „Не желим да се плашим мрака, Упали ватру, буди бакља“. У земљи у којој је страх дуго био један од инструмената друштвене контроле, ови стихови добили су готово манифестни карактер. Они истовремено упућују и на прометејске врлине и позивају на светлост као спасоносни сноп наде. Имајући у виду да су протести почели у новембру 2024, усред зимског периода, били су окупљајућа и снажна порука за тако важан историјски тренутак.

Револуционарни карактер песме „Живети слободно, светом се орити“ је у неколико речи сажела читаву идеју студентског бунта. Песма је написана на самом почетку миленијума, али двадесет и шест година касније још више до изражаја долазе речи „Давно ти је враг засео на праг, земљо Србијо“. И чини се, никад актуелније није звучало „Живети слободно, светом се орити, окићен пером сокола за урок против окова“.

А онда: „Никад не бој се, с тобом неко је“. Мирољубива песма, која подсећа да када ниси сам, мења се и граница индивидуалног страха. Она се повлачи и смањује, под светлошћу бакље против мрака.

На улицама су се за време протеста сусретале и различите музичке традиције. Родољубиви тонови песама „Востани Сербије“ и „Боже правде“, као и хришћанска мелодија „Победна песма“, унели су у протест димензију историјског и духовног континуитета. Не треба занемарити ону дубљу представу о заједници, достојанству и одговорности према сопственој земљи која се у опевава овим стиховима.

У том смислу, посебно је интересантна „Востани Сербие“. Песму је написао Доситеј Обрадовић, први српски министар просвете. Настала је у контексту Првог српског устанка. „Востани Сербие, Давно си заспала, у мраку лежала. Сад се пробуди“. Овде се понавља симбол мрака као злослутни вребалац психе а Доситеј Србији пева готово као уснулој девојци, позивајући је да буде јача.

Занимљив је био и хит Freed from Desire. Песма која је за време протеста прерасла свој првобитни поп-контекст и постала химна ослобођења. Њена порука о чврстој вери, непоколебљивим уверењима и ослобођености од материјалних жеља добила је ново политичко читање. У њој је било нечег посебно симболичног, као на пример разумевање слободе. Дакле, слобода није само одсуство забрана, већ и ослобађање од наметнутих амбиција, поткупљивости и зависности од материјалног. Овде се јасно види однос према коруптивности.

„Три пољупца хоћу ја“ и „Рузмарин“ ушле су у својеврсни музички рат. Две мелодије и два различита расположења, док се у позадини одвијала борба за симболичко присвајање јавног простора. Може се рећи да се безазлена музичка размена претворила у праву режимску дисонанцу.

У том необичном звучном сукобу, последња битка вођена је готово мачевалачким дуелом између „Рузмарина“ и „Поља јагода“. Док се друштво суочавало са озбиљним питањима одговорности, правде и будућности Србије, музички репертоар постао је поприште надметања за расположење народа.

Завршни тон протеста обележила је песма „Хајде граде сви уз наше младе“. Управо у том позиву садржана најважнија порука читавог музичког феномена. Од простора у којем се протест одржава, и сам град постаје учесник, а заједница проналази сопствени глас.

„Тама бледи, зора руди, Србија се буди“, наставља се песма. Опет користећи симболе мрака и светлости, као метафоре за добро и зло, песма сада готово обистињује Доситејеве стихове. Девојка је коначно будна.

Знате онај осећај када вас прожму жмарци док гледате снимак протеста? Кад чујете хиљаде људи како певају, чак и ако се не слажете са свим њиховим захтевима, чак и ако сте против бунта? Нешто у милисекунди ипак проструји телом. Можда је то интуиција, унутрашњи компас или само доказ да смо још увек у стању да реагујемо на оно што је веће од нас самих.

Музика које је пратила протесте била је сасвим различитих праваца, различите жанровске припадности. Такође, унутар саме политичке борбе искристалисали су се различити идеолошки мотиви за одабир појединих песама. Тај пут није успео да поремети политички исход протеста и уздрма ритам побуне.

Напротив, упркос балканском искуству „Чија је ово песма?“, које често подразумева својатање, идеолошко етикетирање и присвајање културних симбола, показало се да песма може да превазиђе границе свог првобитног значења. Песма се, у крајњем, мери емоцијом.

До ре ми ре-волуција.

Текстови објављени у категорији „Гледишта“ не изражавају нужно став редакције Журнала
TAGGED:МузикаРежимСара НикчевићСрбија
Share This Article
Facebook Telegram Copy Link
Previous Article Фернандо Песоа: Забелешке са одмора
Next Article Студентски покрет: Српско културно наслеђе на КиМ

Избор писма

ћирилица | latinica

Ваш поуздан извор за тачне и благовремене информације!

На овој страници уточиште налазе сви који разум претпостављају сљепилу оданости, они који нису сврстани у разне системе политичке корупције. Не тражимо средњи, већ истинит и исправан пут у схватању стварности.
FacebookLike
XFollow
YoutubeSubscribe
- Донације -
Ad image

Популарни чланци

Подгорица данас: Свак слави свога свеца

Славна је изрека „једна слика хиљаду ријечи“. Но, ево, у Подгорици данас, на Светога Николу,…

By Журнал

Борис Беговић: Грлом у коприве

Пише: Борис Беговић Тадашњи министар одбране Роберт Макнамара релативно рано је схватио да Америка у…

By Журнал

Слободан Владушић: Кошарка и идентитет – Пут Србије или Евролиге

Пише: Слободан Владушић Навијачи Партизана и Звезде у кошарци поново иза себе имају мршаве сезоне.…

By Журнал

Све је лакше кад имаш тачну информацију.
Ви то већ знате. Хвала на повјерењу.

Можда Вам се свиди

Гледишта

Сви наши празници

By Журнал
Гледишта

Милорад Дурутовић: Шта сањају милионери?

By Журнал
Гледишта

Хутјеравање страха: ујединити се против назадне политике

By Журнал
Гледишта

Милош Гашовић: Elevator pitch за небеску Србију

By Журнал
Журнал
Facebook Twitter Youtube Rss Medium

О нама


На овој страници уточиште налазе сви који разум претпостављају сљепилу оданости, они који нису сврстани у разне системе политичке корупције. Не тражимо средњи, већ истинит и исправан пут у схватању стварности.

Категорије
  • Гледишта
  • Други пишу
  • Слика и тон
  • Препорука уредника
  • Десетерац
  • Жива ријеч
Корисни линкови
  • Контакт
  • Импресум

© Журнал. Сва права задржана. 2024.

© Журнал. Сва права задржана. 2024.
Добродошли назад!

Пријавите се на свој налог

Username or Email Address
Password

Lost your password?