Петак, 24 апр 2026
Журнал
  • Насловна
  • Гледишта
  • Други пишу
  • Слика и тон
  • Препорука уредника
  • Десетерац
  • Жива ријеч
  • Контакт
  • Одабир писма
    • Latinica
    • Ћирилица
Више
  • ЖУРНАЛИЗАМ
  • СТАВ

  • 📰
  • Архива претходних објава
Font ResizerAa
ЖурналЖурнал
  • Насловна
  • Гледишта
  • Други пишу
  • Слика и тон
  • Десетерац
  • Жива ријеч
  • Препорука уредника
  • Контакт
Претрага
  • Насловна
  • Гледишта
  • Други пишу
  • Слика и тон
  • Препорука уредника
  • Изаберите писмо
  • Десетерац
  • Жива ријеч
  • Контакт
  • Одабир писма
    • Latinica
    • Ћирилица
Follow US
© Журнал. Сва права задржана. 2024.
Гледишта

Милош Гашовић: Elevator pitch за небеску Србију

Журнал
Published: 9. јануар, 2026.
Share
Фото: Милош Гашовић
SHARE

Пише: Милош Гашовић

Урбана социологија престонице је разноврсна, богата догађајима и силним карактерима. Тајминг је кључан, како кажу добри људи: двоје, када се сретну у право вријеме и на предодређеном мјесту, све ради у њихову корист, казаљке им се поклопе и магија може да почне. Нешто слично десило се и мени: ушао сам у прави паб, тачно на вријеме, али не ради љубависања — не, не. Мени је дијалектика свакодневнице намијенила друге планове те вечери.

Let’s cut the crap, што би рекли другови Англосаксонци, и пређимо на ствар. Те инкриминишуће вечери позвао ме је друг, у сада већ чувену београдску пивницу „Само пиво“. „Пиво“ се налази у Балканској 13 и, ушушкано у подземном пролазу, носи некакав завјеренички шмек — или је то само моја импресија, а пошто сам ја понекад и фантаст, не знам колико је вјеродостојна моја перцепција неког мјеста. Било како било, план је био да прво дођем у пивницу, а онда одатле да се спустим до Цетињске, гдје је другарица имала своју прву изложбу слика.

Модеран премијер за модерна времена 

Унутра смо сједили за шанком, а сви знамо да та дрвена преграда симболизује позив на социјализацију и дружење. Друг ме је дочекао са још пар ликова. Наручио сам добро, њемачко, пшенично пиво… so far so good, што би опет рекли другови Англосаксонци. И онда је почело…

Један од момака, цијеним, пар минута прије мог доласка започео је „предавање“ о Светом Сави. Упознали смо се, поздравили, он је накратко прекинуо и онда је, је ли Бог дао, наставио. Пабове не доживљавам као мјеста гдје једна особа треба да се осјећа позваном да свима држи слово. Сама атмосфера, заливена пивом и димом, голица свакоме језик, па је некако природно да сви хоћемо да ћаврљамо, макар се ту и тамо преклапали, као у оним лудачким, дивним дијалозима у филмовима Лудог (Вудија) Алена. Како сам се задњи придружио, није на мени да се одмах убацујем и прекидам говорника — није, све до једног момента. А моменат је пожурио да ме сусретне.

Монолог о Светом Сави најмање се тицао самог Саве, а убрзо се претворио у лоше срочен памфлет у име светосавља — да, да, истог оног светосавља скованог тридесетих година прошлог вијека, од стране фашистичких бојовника и мрачњака, на челу са Димитријем Љотићем, као и самим творцем назива, Димитријем Најдановићем. Да све буде још ужасније, побринуо се наратор сам: тихи говор, ваљда да повећа важност онога што прича, подигнуте очи, кратке станке — досадно до лудила и назад.

Фасцинантна је људска злоћа понекад — или је то само глупост, не знам — како другачије да протумачим упорне покушаје да се Растко Немањић, који је био готово револуционаран из перспективе времена у којем је живио, и не само револуционаран него, Боже ми опрости, и модеран, сведе на најобичнијег националног идеолога шовинистичке провенијенције, на чијем се извору у националном смислу и Хитлер напајао, како је Николај умишљао.

Елем, наш се говорник у једном тренутку занео, а правилно процјењујући да екипа за шанком не зна пуно о именима и догађајима, али је спремна да „србује макар сламу јела“, ухватио се Љотића и Драгоша Калајића у позитивном смислу — што је аутоматски подразумијевало да морам да га прекинем. Шта ћу, динарска плаховитост.

Модеран премијер за модерна времена 

Горе речени, фамозни Англосаксонци имају још један добар назив када је човјек у временском цајтноту — што ја свакако јесам био, пошто се вријеме другаричине изложбе неумитно приближавало. Они, Саксонци, осмислили су термин elevator pitch, што би у грубом преводу значило да морате у два минута да продате свој производ или идеју. Схватајући да сам „сиротан тужни без иђе икога“, почео сам брзо да причам: да је Љотић најобичнији колаборант, да је писао панегирике у част Хитлера и Мусолинија, да је Најдановић био истакнути нацистички сарадник, да апсолутно никакве везе немају са Светим Савом. Поменуо сам и термин светосавља; екипа је почела да гугла на телефонима и да одобрава, а говорник — он ме је стријељао погледом.

У једном моменту, навлачећи јакну и спреман да ексирам пиво и кренем, питао сам га: јесам ли слагао нешто? Умјесто одговора, послије паузе од неких десетак секунди, упитао је он мене: знаш ли шта је небеска Србија? Не знам, господине, одговорио сам помало провокаторски, трепћући у стилу збуњене шипарице. Не знаш, констатовао је, онда ти и ја немамо о чему да причамо! Како је то изговорио, ексирао сам пиво, насмијао се и добацио момцима да идем, а њих остављам у друштву небеског човјека, да се сложе и обоже. Испратио ме је смијех, али гарантујем да сам стекао непријатеља.

Био сам славодобан: раскринкао сам покушај локалног фашизма. Пар дана након тога, шетајући Дорћолом, затекао сам се на углу улица Браће Барух и Високог Стевана. Рефлексно сам, без разлога, бацио поглед на таблу са именом улице Браће Барух. Била је прелијепљена — и још увијек јесте — а на мјесту имена цери се назив „Улица Драгоша Калајића“.

Ја сам славодобан? Ја сам раскринкао?

Ја сам само наивни идиот.

Текстови објављени у категорији „Гледишта“ не изражавају нужно став редакције Журнала
TAGGED:друштвоисторијаМилош ГашовићсветосављеСоциологија
Share This Article
Facebook Telegram Copy Link
Previous Article Милош М. Милојевић: САД против Венецуеле: силеџијски волунтаризам Трампове администрације
Next Article „Писац за столом“ и „Крунисање цара Душана“: Како су се важно Ван Гогово дело и „патриотска икона“ нашли у Београду

Избор писма

ћирилица | latinica

Ваш поуздан извор за тачне и благовремене информације!

На овој страници уточиште налазе сви који разум претпостављају сљепилу оданости, они који нису сврстани у разне системе политичке корупције. Не тражимо средњи, већ истинит и исправан пут у схватању стварности.
FacebookLike
XFollow
YoutubeSubscribe
- Донације -
Ad image

Популарни чланци

Просечне плате широм Европе: Које земље имају највеће зараде?

Пише: Сервет Јанатма Просечне плате знатно се разликују широм Европе, као и трошкови живота. Постоје различите…

By Журнал

Бранко В. Радичевић: Љубомора

Пише: Бранко В. Радичевић Тада је певао дан у гранама топола. Сетим се тебе и…

By Журнал

Поруке мудрог духовника: Књига “Пламен божествени у ништавом храму” митрополита Амфилохија представљена у СКЗ

Покајање није само лични подвиг. Оно јесте призив на промену и преображај сваког појединца, али…

By Журнал

Све је лакше кад имаш тачну информацију.
Ви то већ знате. Хвала на повјерењу.

Можда Вам се свиди

ГледиштаДесетерац

Цвјетњејши

By Журнал
Други пишу

Бојан Муњин: Прва и друга Србија: непрестани сукоб традиционалиста и модерниста

By Журнал
Гледишта

Џонатан Кук: Гријеше сви они који се плаше дистопијске будућности

By Журнал
Гледишта

Елис Бекташ: Свјетски језички рат

By Журнал
Журнал
Facebook Twitter Youtube Rss Medium

О нама


На овој страници уточиште налазе сви који разум претпостављају сљепилу оданости, они који нису сврстани у разне системе политичке корупције. Не тражимо средњи, већ истинит и исправан пут у схватању стварности.

Категорије
  • Гледишта
  • Други пишу
  • Слика и тон
  • Препорука уредника
  • Десетерац
  • Жива ријеч
Корисни линкови
  • Контакт
  • Импресум

© Журнал. Сва права задржана. 2024.

© Журнал. Сва права задржана. 2024.
Добродошли назад!

Пријавите се на свој налог

Username or Email Address
Password

Lost your password?