Разиђе се она тмина црна…
Српско сунце засја с неба плава,
Весео се усклик свуд’ заори:
,,Само слога Србина спасава!“
Поново је опет заблистала
Међу браћом: слога, љубав права,
Усхићењем Србин кличе сада:
,,Само слога Србина спасава!“
Друге птице у заносном лету
Вију с’ изнад србинскијех глава,
Слушајући гдје се громко ори:
,,Само слога Србина спасава!“
На обзорју српском помаља се
У свечаном руху, стара слава,
Сусрести је Србе, са ускликом:
,,Само слога Србина спасава!“
Ђ. Перовић
Извор: ,,Глас Црногорца“, Цетиње, недјеља, 19. март 1889.
