Dve Putinove rečenice izgovorene pre četiri godine – o tome čemu svet ako u njemu nema Rusije i da će u slučaju napada na Rusiju stradati i agresor i žrtva – zaboravljene su u današnjim sve intenzivnijim debatama o upotrebi nuklearnog oružja. Sukob u Ukrajini je uklonio tabu sa ove teme, pa se o njoj priča kao da je reč o nekoj svakodnevnoj i rutinskoj stvari. Ali, ne misle svi tako. Dvojica vodećih ruskih eksperata, Dmitrij Trenin i Fjodor Lukjanov, smatraju da nam predstoji „doba straha“. Oni veruju da samo strah može da zaustavi svet od daljeg juriša u opšte uništenje.
Piše: DRAGAN BISENIĆ/OKO/RTS
Sukob Rusije i Ukrajine predugo traje da ne bi izazivao zabrinutost na svim stranama, ali i pokrenuo pitanja o tome kako bi trebalo da izgleda „dan posle“, odnosno na kom mestu će se zaustaviti klatno koje se kreće od rata na tlu Ukrajine do opšte i globalne nuklearne konfrontacije.
Sudeći prema odgovorima koja su tokom prošle nedelje stigli od strane dvojice vodećih ruskih eksperata, Dmitrija Trenina i Fjodora Lukjanova, predstoji nam „doba straha“. Oni veruju da samo strah može da zaustavi svet od daljeg juriša u opšte uništenje.
Lukjanov i Trenin nisu samo bliski ruskim krugovima koji donose odluke, nego se obojica nalaze u krugu osoba koje kreiraju i predstavljaju ideje koje dolaze u obzir za političku operacionalizaciju, što je dovoljan razlog da pomnije pogledamo kako oni sagledavaju današnju situaciju u svetu. Njihove poruke koje sada ukazuju na opasnost i pozivaju na uzbunu možda nekome mogu da deluju kao akcija propagandne mašinerije. Ali obojicu sagovornika poznajem dugo sa međunarodnih konferencija i znam da su na njima svi veoma pažljivo slušali i vodili beleške njihovih izlaganja, pa sam siguran da i njihov sadašnji razgovor zaslužuje takvu pažnju.
Fjodor Lukjanov je glavni i odgovorni urednik časopisa Russia in Global Affairs od njegovog osnivanja 2002. godine, predsednik je Saveta za spoljnu i odbrambenu politiku Rusije od 2012. godine i direktor za istraživanje Međunarodnog diskusionog kluba Valdaj. Uz to, profesor je i istraživač na moskovskoj Visokoj školi ekonomije Nacionalnog istraživačkog univerziteta.
Dmitrij Trenin je bivši pukovnik ruske vojne obaveštajne službe, koji je služio 21 godinu u sovjetskoj armiji i ruskim kopnenim snagama, pre nego što se 1994. pridružio Karnegi fondaciji. On je 2008. postao prvi ruski direktor Karnegi moskovskog centra. Član je londonskog Međunarodnog instituta za strateške studije, Ruskog saveta za međunarodne poslove, moskovskog Udruženja za međunarodne studije i Švedske kraljevske akademije vojnih nauka. Kada je došlo do sukoba Rusije i Ukrajine, Trenin je podneo ostavku na direktorsko mesto u Karnegi fondaciji, objasnivši da je on pripadnik ruske armije i da ne može dalje da ostane na ovoj funkciji.
Lukjanov i Trenin često istupaju u ruskoj javnosti. Lukjanov je moderator konferencija i političkih razgovora, pa je tako redovni voditelj razgovora i na prestižnom ruskom forumu Valdajskog kluba koji se održava svake godine pod pokroviteljstvom Vladimira Putina.
Dve Putinove rečenice
U razgovoru s ruskim predsednikom u Sočiju pre četiri godine, Fjodor Lukjanov je, na neki način, dao predtekst za sadašnje poglede na mogućnost upotrebe nuklearnog oružja u sukobu u kom se trenutno nalazi Rusija.
U filmu Vladimira Solovjova „Svetski poredak 2018″, emitovanom u martu 2018, Vladimir Putin je rekao da bi eventualni nuklearni udar mogao da dovede do globalne katastrofe za čovečanstvo i svet, nakon čega se zapitao: „Ali ja, kao građanin Rusije i šef ruske države želim da se zapitam: zašto nam treba takav svet ako tamo nema Rusije“, misleći na izgradnju svetskog poretka u kome se ruski interesi i stavovi neće uvažavati.
Iste godine, 18. oktobra, učestvujući na godišnjem međunarodnom forumu Valdaj u Sočiju, Putin je, odgovarajući na pitanje Lukjanova o temi nuklearne bezbednosti i šta je značila ta izjava o svetu u kome nema Rusije, prvo istakao da Rusija nema doktrinu „preventivnog udara“, a zatim rekao:
„Radilo se o tome da li smo spremni i da li sam spreman da upotrebim oružje koje nam je na raspolaganju, uključujući i oružje za masovno uništenje, kako bi zaštitili sebe i svoje interese… Za one koji nisu obavešteni, opet ću reći: to znači da smo spremni i da ćemo upotrebiti nuklearno oružje onda kada se uverimo da neko, potencijalni agresor, napada Rusiju, našu teritoriju… Ali onda taj agresor ipak mora da zna da je odmazda neizbežna i da će biti uništen. I mi ćemo kao žrtve agresije i mučenici otići u raj, ali i oni će jednostavno umreti, jer neće imati vremena ni da se pokaju“.
Ove dve Putinove rečenice – o tome čemu svet ako u njemu nema Rusije i da će u slučaju napada na Rusiju stradati i agresor i žrtva – zaboravljene su u današnjim sve intenzivnijim debatama o upotrebi nuklearnog oružja. Sukob u Ukrajini je uklonio tabu sa ove teme, pa se o njoj priča kao da je reč o nekoj svakodnevnoj i rutinskoj stvari. Ali, ne misle svi tako.
Bivša nemačka kancelarka Angela Merkel svakako dovoljno dobro poznaje ruskog predsednika da bi mogla da posvedoči da se on ne šali, kao što je to nedavno rekla na otvaranju Fondacije „Helmut Kol“. „Putinove reči ne treba odbaciti kao blef, a ozbiljno ih shvatiti nikako nije znak slabosti, već naprotiv, znak političke mudrosti – koja pomaže da se sačuva prostor za manevrisanje ili, ne manje važno, čak i da se razvije novi“, rekla je bivša kancelarka.
U Americi misle da Putin pokušava da „izludi“ Zapad i da „severnokoreanizuje Rusiju“ koja će postati država parija i kineska gasna i naftna kolonija. Za miniranje gasovoda Severni tok 1 i 2 na Zapadu se optužuje Rusija, uz tvrdnju da Putin „nagriza najveći, možda i jedini izvor održivog dugoročnog prihoda“, ali uprkos tome SAD pozivaju zapadne lidere da budu „čvrsti i pametni“ kako bi znali koliko i kako da primoraju Rusiju i Putina da se ponaša prema njihovim zahtevima. Kolumnista Njujork tajmsa Tomas Fridman piše: „Putin nam možda nije ostavio drugog izbora osim da naučimo da živimo sa ruskom Severnom Korejom – barem dok je on na njenom čelu. Ako je to slučaj, moraćemo samo da izvučemo najbolje iz toga…“
Pretnja Rusiji
Fjodor Lukjanov je prošle nedelje razgovarao sa Dmitrijom Treninom za novi broj časopisa Russia in Global Affairs, a koji dan ranije,Trenin je dao i opširni TV intervju. Budući da se rusko-ukrajinski sukob nalazi na prekretnici, između mogućnosti za prekid vatre i traženja mirovnog rešenja s jedne, i dalje eskalacije s druge strane, važno je da shvatimo ruski način razmišljanja i razloge za eventualnu eskalaciju sukoba i povećanje globalne opasnosti od nuklearnog rata.
Najznačajnija Treninova poruka jeste da on ne isključuje mogućnost izbijanja velikog rata između Rusije i Zapada, uključujući i upotrebu nuklearnog oružja. Generalno, prema Treninovim rečima, svet se kreće ka novoj Kubanskoj krizi, a u narednim nedeljama i mesecima biće jasno da li će se ona razrešiti mirno ili ne. Posle raspisane mobilizacije u Rusiji i priključenja četiri ukrajinske oblasti, ukloniće se brojna samoograničenja koja je Rusija sebi nametnula 24. februara i vojska će delovati mnogo slobodnije.
Ishod je teško pretpostaviti, ali ulozi Rusije su ogromni. „Značenje operacije u Ukrajini za Rusiju je mnogo veće nego što zbog nje mogu da izgube SAD ili zapadne zemlje, zato se Rusija priprema mnogo dugoročnije od njenih protivnika i o tome sada može direktno da se govori“, kaže Trenin. „Putin je govorio o punoj moći Rusije koju on može da se upotrebi, uključujući nuklearnu opciju, i pritom rekao da ne blefira. To da on ne blefira, davno smo shvatili, a mislim da su sada to shvatili i protivnici Rusije.“
Na pitanje da li je nuklearni sukob sa Zapadnom moguć, Trenin kaže da veruje da se ide u tom pravcu. „Verujem da će se on izbeći u poslednjem momentu“, smatra on. „Američka strategija mogla bi da dozvoli nuklearni rat u Evropi, ako bi bili uvereni da on neće dovesti do udara na teritoriju SAD. Ne verujem da su u Rusiji spremni da igraju takvu igru koja objektivno Sjedinjene Države čini stvarnim pobednikom. S druge strane, udari po teritoriji SAD podižu nivo nuklearnog rata do sveopštog uništenja. U toku nekoliko budućih meseci i nedelja treba da dobijemo odgovor na pitanje hoćemo li da se zaustavimo, da ne eskaliramo dalje situaciju i da se o nečemu dogovorimo. A ako stvari u narednim sedmicama budu išle u lošem pravcu, mnogo ćemo žaliti što se nismo zaustavili na ovoj tački“, upozorava Dmitrij Trenin.
Povratak straha
Trenin veruje da je u vreme Hladnog rata samo strah, odnosno poštovanje „crvenih linija“ koje je postavio suparnik, stvarao globalnu stabilnost i držao svet u ravnoteži. Trenin je sada jasan: potrebno je „vratiti strah“.
I Lukjanov smatra da je potrebno nacrtati „crvene linije“ na način na koji ih je nemoguće ne primetiti, a kamoli ignorisati, ali za to je potrebna „velika umetnost“, kako kaže, pošto se ušlo u veliku međunarodnu vojno-političku krizu u kojoj su bezbednosna uputstva zaboravljena i sada je pitanje kako ih vratiti.
Dmitrij Trenin na to ukazuje da bezbednosni mehanizmi kakvi su do sada postojali nisu bili namenjeni vremenima velikih kriza, nego za periode manje ili veće stabilnosti, kada je samo trebalo da se uverite da druga strana ispravno čita vaše signale. Ali sada se svet nalazi u velikoj opasnosti, jer takvih bezbednosnih mehanizama više nema. „One crvene linije koje je ruska strana povukla, Amerikanci nisu poštovali. U američkim pravilima na kojima oni zasnivaju svet, naše ‘crvene linije’ nema. Dakle, jedino što može da zaustavi SAD u ovoj situaciji jeste strah – sopstveni strah od sledećeg koraka. To je to, nema ništa drugo“, upozorava Trenin.
„Ako govorimo ozbiljno, ništa drugo osim straha ne može da odvrati našeg protivnika“, smatra Trenin. „Američka strategija nanošenja strateškog poraza Rusiji zasniva se na uverenju da mi nećemo upotrebiti nuklearno oružje: ili ćemo se uplašiti ili ćemo smatrati da je uništenje civilizacije i dalje previsoka cena za održavanje položaja Rusije. Tu leži potencijalna fatalna greška. Ostala mi je u sećanju Putinova fraza iz 2018. da nama ‘ne treba svet bez Rusije’. I uvek je se sećam. Ali mislim da mnogi ljudi u Sjedinjenim Državama to ne shvataju ozbiljno“, poručuje Trenin.
Trenutno na Zapadu postoji previše iskušenja da se trenutna situacija u Ukrajini iskoristi za uklanjanje i rešavanje „ruskog problema“, navodi Trenin: „Kao što je ‘nemački problem’ nestao sa evropskog pejzaža kao rezultat Drugog svetskog rata, tako i ‘ruski problem’ može nestati sa zapadnog horizonta kao rezultat ukrajinske krize, smatraju na Zapadu. Ali posle referenduma, nastala je nova situacija, pošto je granica Rusije zvanično promenjena. Teritorija Ruske Federacije već duže vreme je na udaru. Da, to su ukrajinski udari, ali na navođenje Amerikanaca i NATO-a i uz pomoć naoružanja koje su oni obezbedili. U tom smislu, Hersonska oblast se ubuduće ni po čemu neće razlikovati od Republike Krim, od Belgorodske oblasti, Kurska ili drugih regiona Rusije koje ukrajinske snage mogu da gađaju.“
Lukjanov podseća da ruska doktrina kaže da se nuklearno oružje može upotrebiti ako postoji opasnost po postojanje države. Dakle, ne u slučaju da „neki projektil doleti na rusku teritoriju“, već „pretnja postojanju države“. Dužnost vrhovnog komandanta tada je da proceni i odluči da li neka akcija neprijatelja predstavlja opasnost za postojanje države.
„Recimo, Moskva sada smatra da je nuklearna elektrana Zaporožje na teritoriji Rusije“, skreće pažnju Trenin. „Napad na nuklearna postrojenja, bilo vojna, bilo civilna, smatra se dovoljnim razlogom za nuklearni odgovor. Dakle, hoće li Ukrajina ponovo bombardovati Zaporožje? Šta će je po tom pitanju savetovati SAD i drugi saveznici i kakav će biti odgovor Rusije? Još više čudi što je Evropa prema ovom pitanju potpuno ravnodušna i uopšte ne uzima u obzir da ukrajinsko raketiranje i bombardovanje nuklearnih postrojenja sada ima sasvim druge dimenzije.“
Trenin veruje da mnogi ljudi u Sjedinjenim Državama, a u mnogo manjoj meri i u Evropi, verovatno smatraju da upotreba nuklearnog oružja u Evropi, ne samo u Ukrajini, uopšteno govoreći nije nešto što je mnogo katastrofalno. Ali ovde je glavna stvar, predočava Trenin, da se nuklearno oružje pretvori u efikasan element odvraćanja kako bi se SAD ubedile da će u specifičnoj situaciji uslediti udar na njihovu teritoriju: „Pošto udar na teritoriju Ukrajine, generalno, nikoga neće zaustaviti, a udar na teritoriju Evrope neće se smatrati bitno važnim niti naročito opasnim, sasvim druga stvar je udar na teritoriju Sjedinjenih Država.“
Crvene linije
Tokom nekoliko decenija od kraja Hladnog rata, percepcija je bila da je prošloono što je predstavljalo najveći hladnoratovski strah – međusobni masovni nuklearni udari između SSSR-a i SAD – da je to već deo istorije i da se tome niko neće vraćati.
„Kada ruski predsednik danas želi da odvrati neprijatelja direktnim ili indirektnim pozivanjem na nuklearno oružje, neprijatelj to tumači, barem u javnosti, kao pretnju upotrebom nuklearnog oružja“, kaže Trenin. „Ali, ova pretnja spada u zapadni koncept ratovanja, kada se neuspeh na frontu tokom rata vođenog samo konvencionalnim naoružanjem nadoknađuje upotrebom nuklearnog oružja. Ovakvu liniju ponašanja sada pripisuju nama. Međutim, moguće je da će udar uslediti ne na prostoru vojnih operacija, već na određenoj udaljenosti od njega. Logično je, međutim, ako se stvori eskalacija situacije s ciljem rešavanje problema, onda mora da postoji direktna pretnja udarom dve nuklearne sile, a ne indirektna.“
Fjodor Lukjanov zaključuje da na osnovu svega proizilazi da je ovo situacija iz koje još nema izlaza, i pita da li postoji izlaz iz ove spirale.
„Mislim da imamo po mnogo čemu jedinstven slučaj u istoriji“, odgovara Trenin. „Iskreno govoreći, ne mogu da se setim neke druge situacije koja čak i izdaleka liči na aktuelnu. Zaista, spirala uvlači ne samo nas, već i Amerikance, i mi idemo ka direktnom sudaru. Za nas je to egzistencijalno pitanje, jer ovde nije reč samo o sudbini Ukrajine, već, što je za nas mnogo važnije, o sudbini Rusije. I to u najosnovnijem smislu te reči. S druge strane, za SAD je to više pitanje političkog prestiža, pitanje liderstva, pitanje položaja u svetskom sistemu. Ako pretpostavimo neuspeh američke strategije i uspeh Rusije u Ukrajini, to neće biti kobno za položaj Sjedinjenih Država u svetu. U delu sveta kojim dominiraju, SAD nemaju rivala. Naprotiv, rekao bih da bi potencijalni poraz Sjedinjenih Država u Ukrajini mogao da dovede do još većeg okupljanja onih zemalja koje predsednik Putin naziva satelitima SAD…“
Trenin smatra da su „crvene linije“ mogućne u odnosima između manje ili više jednakih država. Ali kada je na jednoj strani supersila, a na drugoj ostaci nekadašnje supersile, kako se to vidi iz ugla Sjedinjenih Država, ne može biti reči ni o kakvoj, čak ni nominalnoj jednakosti.
Lukjanov zbog toga postavlja pitanje da li se nešto i šta promenilo u percepciji političkih lidera, budući da dugo nije bilo velikog rata?
Za Dmitrija Trenina postoji jedan odgovor: „Nestao je osećaj straha. Uopšteno govoreći, svet se zasniva na strahu, ni na čemu drugom. Dakle, ako strah nestane, svet je u opasnosti. Potrebno je vratiti strah“.
