Ako je uteha laž i obmana, ako je umrtvljavanje, kako bi onda Onaj koji nas oživljava i kao pojedince i kao zajednicu bio nazvan Utešiteljem
/Prvi put objavljeno 15. 2. 2018./
Nekada se filosofija, pa čak i umetnost, vezivala za utehu. Nije se to ticalo samo popuštanja ontoloških i spoznajnih zanosa po kojima su ove dva oružja ljudskog duha svođena na psiho-socijalnu funkciju, već na spoznaju da ni filosofija ni umetnost nisu ništa ako nisu nešto za nas, kao pojedinačna ljudska bića, ako nemaju odnos prema pitanjima smisla, i to smisla za nas, u našim životima, u našem iskustvu i samorazumevanju.
Danas smo učeni da utehu, utešnu funkciju svakog ljudskog delovanja, posmatramo kao laž i obmanu, skretanje pogleda sa gorke istine života, oruđe represije.
Ali ako je uteha laž i obmana, ako je umrtvljavanje, kako bi onda Onaj koji nas oživljava i kao pojedince i kao zajednicu bio nazvan Utešiteljem? Šta onaj koji je oganj može da ima sa uspavljivanjem, omamom i mrtvilom?
Onaj koji nas teši ujedno nas uči slobodi, a ko zastrašuje – porobljava nas. Ko nas uči da se bojimo ovog sveta, nikad nam neće dopustiti da otvorimo oči za njegov istinski lik. Jer nije ovaj svet samo zlo i muka, on je i tvorevina, i u njegovoj osnovi je svetlost.
Ko je osetio tu slobodu, nikad je ne zaboravlja, ona se može samo ugasiti u njemu, a ponovno njeno razgorevanje – to je uteha. Način da nastavimo, da se ne umorimo i ne predamo, da ne izdamo svoje živote.
Volimo ovaj naš lepi život, jer ako ga ne budemo voleli onda će za nas i večnost biti samo muka.
Prepoznajmo ljude oko sebe, oni nisu ni brojevi, ni oruđa, ni neprijatelj. Tome nas uči Utešitelj.
Izvor: stanjestvari.com
