Odsustvo alternative za sigurnost fakturisanja u dolarima, međunarodna tržišta finansiranja i velika ponuda garantovanih obveznica pokazuju da je uloga dolara u globalnoj ekonomiji za sada sigurna.
Od kraja Drugog svetskog rata američki dolar je najvažnije međunarodno sredstvo razmene. To je najčešće držana rezervna valuta koja se koristi za međunarodnu trgovinu i druge transakcije širom sveta. Centralna uloga dolara u globalnoj ekonomiji daje mnoge prednosti SAD, uključujući lakše pozajmljivanje novca u inostranstvu i širenje dometa američkih finansijskih sankcija.
Mnoge ekonomije u usponu sve više traže načine za obavljanje trgovine u valutama koje nisu u dolarima, što je proces poznat kao dedolarizacija, posebno imajući u vidu posledice ruskog napada na Ukrajinu i posledice pandemije kovida 19. Ipak, iako se pojavilo nekoliko ozbiljnijih kandidata, uključujući stvaranje nove zajedničke valute BRIKS-a, malo je verovatno da će dolar biti zamenjen kao vodeća rezervna valuta u skorije vreme. Kineski juan će imati teškoće da zameni dolar, a to se verovatno neće dogoditi ni u narednih 20 godina. Napredak u internacionalizaciji juana je ograničen i malo je verovatno da će se mnogo promeniti s obzirom na kontrolu kapitala u Kini.
Rezervna valuta je strana valuta koju centralna banka drži kao deo formalnih deviznih rezervi svoje zemlje. Zemlje drže rezerve iz više razloga, uključujući da prebrode ekonomske šokove, plate uvoz, servisiraju dugove i umanjuju vrednost sopstvenih valuta. Većina zemalja želi da svoje rezerve drži u valuti sa velikim i otvorenim finansijskim tržištima, jer žele da budu sigurne da mogu pristupiti svojim rezervama u trenutku potrebe. Centralne banke često drže valutu u obliku državnih hartija od vrednosti, kao što su obveznice SAD. Američko tržište ostaje daleko najveće i najlikvidnije na svetu – tržište obveznica koje je najlakše kupiti i prodati.
MMF priznaje osam glavnih rezervnih valuta: australijski dolar, britansku funtu sterlinga, kanadski dolar, kineski juan (renminbi), evro, japanski jen, švajcarski franak i američki dolar. Dolar je najčešće držan i čini sada 58 odsto svetskih deviznih rezervi, što je pad sa 71 odsto u 1999.
Status dolara kao globalne rezervne valute zacementiran je na konferenciji u Breton Vudsu 1944, na kojoj su 44 zemlje osnovale MMF i Svetsku banku. Tada su stvoreni fiksni kursevi u kojima je svaka zemlja vezala vrednost svoje valute za dolar, koji je i sam bio zamenjiv u zlato (po kursu i od 35 dolara za uncu). Ovo je osmišljeno da obezbedi stabilnost i spreči valutne ratove iz tridesetih, kao odgovor na Veliku depresiju kada su zemlje napustile zlatni standard i devalvirale svoje valute.
Do kraja šezdesetih, SAD nisu imale dovoljno zlata da pokriju dolare u opticaju izvan zemlje, što je dovelo do straha od navale na zlato, što bi moglo da istopi američke zlatne rezerve. Posle neuspešnih napora da se spase sistem, američki predsednik Ričard Nikson suspendovao je spoljnu konvertibilnost dolara u zlato u avgustu 1971.
Američki dolar je i danas neprikosnovena valuta, uprkos nedavnim izazovima. Pored toga što čini većinu globalnih rezervi, dolar ostaje valuta izbora za međunarodnu trgovinu. Glavne robe, kao što je nafta, prvenstveno se kupuju i prodaju u američkim dolarima (iako se pojavio i „petro-juan”), a neke velike ekonomije, kao Saudijska Arabija, još uvek vezuju svoje valute za dolar. Faktori koji doprinose dominaciji dolara uključuju njegovu stabilnu vrednost, veličinu američke ekonomije i geopolitičku težinu SAD.
Status dolara kao vodeće rezervne valute nazvan je američkom „prekomernom privilegijom”, što je fraza koju je skovao bivši poznati francuski ministar finansija Žikar D’Esten šezdesetih. U to vreme, francuski zvaničnici su verovali da svetski apetit za dolarima obezbeđuje jeftino finansiranje američkih investicija u inostranstvu. Vremenom je američka trgovina prešla u održivi deficit, delimično podržan globalnom potražnjom za dolarskim rezervama.
Ekonomski potresi izazvani pandemijom i ratom u Ukrajini obnovili su zabrinutost kolektivnog Zapada, zbog mogućeg pada dolara kao vodeće rezervne valute. Ranija predviđanja o nestanku dolara, uključujući i posle finansijske krize 2008, nisu se ostvarila.
Strani entiteti van SAD akumulirali su oko 12 hiljada milijardi dolara duga denominovanog u američkoj valuti i da bi se „razbio” ovaj sistem, odnosno izvršila dedolarizacija, mora se prvo izvršiti njegovo razduživanje. Dedolarizacija bi zahtevala ogromnu i složenu mrežu izvoznika, uvoznika, trgovaca valutama, izdavalaca duga i zajmodavaca da samostalno odlučuju o korištenju drugih valuta, što je malo verovatno.
U dolarima je skoro 90 odsto globalnih deviznih transakcija, što predstavlja oko 6,6 hiljada milijardi dolara u 2022, dok se udeo evra smanjio za osam odsto u poslednjoj deceniji na rekordno niskih 31 odsto.
Udeo kineskog juana je u međuvremenu porastao na rekordnih sedam odsto. Oko polovine celokupnog ofšor duga je u dolarima, a više od polovine celokupne globalne trgovine je fakturisano u dolarima.
Mnogi stručnjaci se slažu da dolar neće uskoro biti prevaziđen, kao vodeća svetska rezervna valuta. Verovatnija je budućnost u kojoj polako dolazi do podele njegovog uticaja sa drugim valutama, i stvaranja regionalnih valutnih blokova, iako bi ovaj trend mogao da bude ubrzan agresivnom upotrebom američkih sankcija i rastućom finansijskom nestabilnošću SAD.
Ako bi dolar izgubio status rezervne valute, SAD bi osetile ozbiljne ekonomske i političke reperkusije. Bez dominacije dolara, zemlja bi izgubila sposobnost da se brzo i jeftino zadužuje, što bi potencijalno bilo štetno za njenu sposobnost da finansira industrijsku politiku ili programe socijalne zaštite. Dedolarizacija bi, takođe, prekrojila pravila globalnog finansijskog sistema, koji se pod vođstvom dolara rukovodi američkim vrednostima.
Od 1933. do danas dolar je izgubio 92 odsto svoje domaće kupovne moći. Iako ostaje dominantan, relativno slabljenje statusa dolara smatra se predznakom dugoročne promene moći ka Istoku, ubrzavajući početak multipolarnog poretka u kojem će SAD biti manje značajne i uticajne. Naime, SAD više ne bi imale mogućnost da globalno projektuju moć preko finansijskog sistema.
Interesantno je mišljenje poznatog američkog milijardera i investitora Vorena Bafeta, koji smatra da za američku valutu kao glavnu rezervnu, ne vidi opciju da bi bilo koja druga mogla da zauzme to mesto, i predvideo je da će se „svet i dalje duboko oslanjati na dolar sve do 2065”.
Agencija „Fič” smanjila je kreditni rejting SAD sa najvišeg AAA na AA+, navodeći kao razloge rastući dug na federalnom, državnim i lokalnim nivoima, i „postepeno pogoršanje standarda upravljanja”. Vodeći stručnjaci velikih kompanija smatraju da „niko ozbiljno ne uzima u obzir mogućnost da SAD ne bi mogle da plate svoj dug”, dodajući da će potražnja za kratkoročnim i dugoročnim obveznicama Trezora biti nastavljena i da ne vide ovo smanjenje rejtinga kao značajan signal za probleme u budućnosti.
Sve analize MMF-a pokazuju da je dolar po difoltu dominantna rezervna valuta. Odsustvo alternative za sigurnost fakturisanja u dolarima, međunarodna tržišta finansiranja i velika ponuda garantovanih obveznica, pokazuju da je uloga dolara u globalnoj ekonomiji za sada sigurna.
Iako postoji dugoročni trend ka diversifikaciji valuta u globalnim finansijskim transakcijama i trgovini, i sve veća upotreba nacionalnih valuta u međusobnim plaćanjima, ne vidi se da će američki dolar uskoro izgubiti svoju dominaciju.
U poslednje vreme bilo je mnogo rasprava o padu vrednosti američkog dolara i potencijalu da valuta izgubi status najveće svetske rezervne valute. Međutim, kada se pogleda istorija, tako dramatična promena u globalnom finansijskom sistemu neće se dogoditi uskoro. Može se zaključiti da će dolar još dugo biti na tronu, a supremacija američke valute se neće završiti tako brzo kako mnogi očekuju.
Dejan Jovović
Izvor: Politika
