Smučile su mi se sve ove “crvene linije”. Neću nijednu. Hoću prosto svoju osnovnu SLOBODU. Slobodu čoveka koju su mu crvene linije oduzele i odnele. Hoću svet lišen tog pomodnog “bogatstva” svih tih raznih crvenih linija.
Mislim da crvene linije čoveka duboko gaze, pršte, formatiraju, stavljaju iza rešetaka crvenih linija, u ćošak kaveza. One mu jednostavnu premeću dušu u rezervat cinizma i mimikrije, u carstvo – nadmoći crvenih linija. Tu uopšte nema mesta za slobodnog čoveka.
Crvene linije su mnogo gore i od fenomena “političke korektnosti”, pogubnije su i od “otkaza kulture”. One su, i pretnja, i izgovor, one su i zlokoban šapat i puko opravdanje: za sva zla ovog sveta i za buđenje svakog potisnutog zla u čoveku.
Jer, kakav to postaje čovek u ovom vrelom kotlu sav išpartan i izrezbaren svim tim spletovima svih nijansi crvenih linija: prepun strahova i obzira, od netolerancije, od negativnih posledica i od zastrašujućih ishoda.
Kakve su to crvene linije koje nisu vrlina, nisu stid, nisu mera ljudskosti i vere čoveka, nisu zahtev nikakve pravde, nisu ni ono osnovno vaspitanje.
Izvor: Vladan S. Bojić/Fejsbuk
