Вашингтон је рекао Кијеву да напади дроновима носе ризик од раста нафте на светском тржишту и евентуалне руске одмазде
Русија је и даље један од најважнијих светских извозника енергије упркос западним санкцијама против њеног нафтног и гасног сектора. Цене нафте порасле су око 15 одсто ове године, на 85 долара по барелу, што је повећало цене горива баш у време када амерички председник Џозеф Бајден улази у кампању за свој реизбор.
Вашингтон је такође забринут да – уколико Украјина настави да дејствује против руских постројења, укључујући многа која се налазе стотине километара далеко од границе – Русија може да узврати нападима на енергетску инфраструктуру на коју се ослања Запад.
Ова инфраструктура укључује Каспијски нафтовод којим се преноси нафта из Казахстана кроз Русију на глобално тржиште. Западне компаније укључујући Ексон мобајл и Шеврон користе се овим нафтоводом који је Москва накратко искључила 2022. године.
„Ми не охрабрујемо нити омогућавамо извођење напада унутар Русије“, рекао је портпарол америчког Националног савета за безбедност. ЦИА је одбила да коментарише. У Кијеву, гласноговорник Службе безбедности (СБУ) је такође одбио да коментарише. Званичници ГУР-а [украјинска војна обавештајна служба, прим.прев] и канцеларије председника Зеленског нису одговорили на захтев Фајненшел тајмса за коментар.
Након што је Фајненшел тајмс објавио вести о америчким упозорењима у петак Олха Стефанишнаја, заменик украјинског премијера за европске и евроатлантске интеграције, упитана је како је Кијев одговорио на апеле Бајденове администрације да се обуставе напади на руске рафинерије.
Она је рекла: „Украјинска страна је одговорила, мислим, прецизним остваривањем својих циљева и врло успешним операцијама које је изводила на територији Руске Федерације“.
„Ми разумемо апеле наших америчких партнера“, рекла је Стефанишнаја слушаоцима на Кијевском безбедносном форуму. „У исто време, ми се боримо капацитетима, ресурсима и вештинама којима сада располажемо“.
Украјина је појачала своје ваздухопловне нападе претходних недеља, пошто су проширени њени програми развоја и производње дронова и пошто је у копненом рату Москва поново стекла преимућство. Они су изведени и након оснаженог незадовољства у Кијеву у вези са оним што виде као дволични приступ у ограничавању московских прихода од енергената.
Изведено је најмање дванаест напада на главне руске рафинерије од 2022. године, и барем девет ове године, уз неколико напада на терминале, резервоаре и складишне капацитете, према наводу званичника војне обавештајне службе у Кијеву.
Хелима Крофт, накадашњи аналитичар ЦИА која је сада ангажована у Ер-би-си капитал маркету, недавно је истакла да је Украјина показала да може да нападне већину нафтне инфраструктуре у западној Русији, што доводи у ризик око шездесет одсто руског извоза.
Амерички приговор је послат у време када се Бајден суочава са тешком борбом за реизбор ове године, током које су цене горива у порасту. Порасле су скоро 15 одсто током године на нешто преко деведесет центи по литру [3,5 долара за галон].
„Ништа не застрашује онолико тренутног америчког председника колико раст цена на бензинским пумпама током изборне године“, каже Боб Мекнали, председник консултантске куће Рапидан енерџи и некадашњи саветник Беле куће за енергетику.
Украјина је постојано појачавала нападе дроновима и узнапредовала је технологија којом располаже у овој области. Украјински званичници тврде да су развили дронове чији домет премашује хиљаду километара и који носе товар способан да нанесе озбиљну штету.
Кијев је извео два своја највећа и најобухватнија напада дроновима прошле недеље, које су извели ГУР и СБУ успешно делујући на седам руских енергетских постројења током неколико узастопних дана.
Током прошле године поморски дронови којима располажу ГРУ и СБУ су нападали руске луке, уништивши неколико руских бродова у Црном мору. Такође су погађали знаменити Кримски мост који повезује Русију са окупираним украјинским полуострвом.
Циљ „специјалних операција“ јесте ометање снабдевања горивом руских трупа и умањење средстава која стоје на располагању кремаљском ратном напору, према једном украјинском званичнику који је укључен у планирање и извођење напада.
Кијев такође жели да зада симболичан ударац преносећи рат ближе Москви и показујући да руска противваздухопловна одбрана – укључујући и оне снаге размештене око Кремља – може да се пробије.
Кампању ваздухопловних удара поједини званичници виде као начин да се Вашингтон погура те да одобри пакет помоћи вредан шездесет милијарди долара. Његово усвајање заустављено је у Конгресу а од критичне је важности за украјинску одбрану.
Пишу: Кристофер Милер и Бен Хал из Кијева , Фелиција Шварц из Вашингтона и Мајлес Макормик из Хјустона
Превео: М. М. Милојевић
Извор: https://www.ft.com/content/98f15b60-bc4d-4d3c-9e57-cbdde122ac0c
