Sporazum Beograda i Prištine u ovom trenutku je realnost, dugoročno gledano u pitanju je potreba, ali se bojim da sporazum koji se nazire i koji će srpska strana biti primorana da prihvati ima neke elemente predaje, izjavio je FoNetu istoričar Petar Ristanović.
On je u serijalu razgovora Kosinus o rešavanju problema Kosova rekao da mnogi u Srbiji, ali i u zemljama u okruženju, priželjkuju međunarodnu konferenciju na kojoj bi se „prekomponovala čitava teritorija bivše Jugoslavije, odnosno njen istočni deo“.
Ristanović smatra da trenutno ne postoji šansa da se tako nešto dogodi, „jer nije na Srbiji, niti na bilo kojoj od balkanskih zemalja da o tome odlučuje“.
On je rekao da duže od 25 godina postoji neka vrsta zamrznutog konflikta i ukazao da zbog međunarodnih okolnosti takva situacija neće još dugo moći da opstane.
Ristanović je predočio da istraživanja pokazuju da za građane ne postoji dilema Evropska unija (EU) ili Kosovo.
„Građani hoće i EU i Kosovo, što je svojevrstan paradoks, ali je jasno da ne postoje globalne političke okolnosti koje bi tako nešto dozvolile“, rekao je Ristanović i naglasio da većina građana Srbije očigledno tu realnost ne razume ili ne želi da prihvati.
Ukoliko bi se zaista postigli sporazum i kompromis srpske i albanske strane, on procenjuje da bi jedna od mogućnosti bila i da Kosovo dobije stolicu u Ujedinjenim nacijama (UN).
„U ovom trenutku, kada sa albanske strane faktički imamo politiku svršenog čina, stolica za Kosovo u UN je crvena linija preko koje srpska strana, ukoliko može, a mislim da može, ne sme da pređe“, rekao je Ristanović.
„ZSO se pripisuje mnogo toga što u praksi neće imati“
On je predočio da se o Zajednici srpskih opština (ZSO) mnogo govori i da joj se pripisuje mnogo toga što u praksi neće imati.
Ristanović je ocenio da se u Prištini čuje da ZSO neće biti ništa više od nevladine organizacije i podsetio da još ne postoji statut ZSO koji bi pokazao kako bi ta zajednica izgledala.
Dodao je da mu se čini da će ZSO, po onome što je do sada moglo da se čuje, biti mnogo bliže onome što se govori u Prištini, da će njene ingerencije biti male i da će njena sposobnost da zaštiti Srbe na Kosovu biti „praktično nepostojeća“, jer će implementacija ZSO zavisiti od Prištine.
„U proteklih 25 godina, a posebno u tokom Kurtijeve vladavine, pokazalo se da u Prištini ne postoji volja da se Srbi institucionalno zaštite, da oni budu ravnopravni građani Kosova, bez obzira na to kakav bi politički format Kosovo imalo“, rekao je Ristanović.
„Veliki broj Albanaca na Kosovu ne želi Srbe“
On je naglasio da je „prilično očigledno da veliki broj Albanaca jednostavno ne želi Srbe na Kosovu“.
Govoreći o eventualnom referendumu o kosovskom problemu, Ristanović je rekao da građani biraju svoje političke predstavnike da bi donosili odluke, čak i kad su one teške.
Prema njegovom mišljenju, referendum bi mogao da bude organizovan ukoliko bi se pronašlo konačno rešenje koje bi moglo da zaokruži višedecenijski konflikt, i na kome bi građani mogli da se izjasne da li ga podržavaju.
Ukoliko bi se referendum bavio parcijalnim rešenjima i aktuelnim pitanjima, on bi bio iskorišćen samo u dnevnopolitičke svrhe i za lokalnu upotrebu, čime bi svaki naredni referendum imao manju težinu, ocenio je Ristanović.
Kako je naglasio, sve dok se ne nazire kako će izgledati sporazum, referendum nije opcija i ne treba ga organizovati.
Ristanović je uveren da rizik od rata ne postoji, jer ni srpska, ni albanska strana, a ni NATO, nisu voljni da ulaze u tako nešto.
On je zaključio da postoji permanentna opasnost od ograničenog i stihijskog nasilja sa albanske strane, „gde bi veći deo srpske zajednice na Kosovu praktično za nekoliko dana mogao da bude zbrisan“.
Izvor: FoNet
