Споразум Београда и Приштине у овом тренутку је реалност, дугорочно гледано у питању је потреба, али се бојим да споразум који се назире и који ће српска страна бити приморана да прихвати има неке елементе предаје, изјавио је ФоНету историчар Петар Ристановић.
Он је у серијалу разговора Косинус о решавању проблема Косова рекао да многи у Србији, али и у земљама у окружењу, прижељкују међународну конференцију на којој би се „прекомпоновала читава територија бивше Југославије, односно њен источни део“.
Ристановић сматра да тренутно не постоји шанса да се тако нешто догоди, „јер није на Србији, нити на било којој од балканских земаља да о томе одлучује“.
Он је рекао да дуже од 25 година постоји нека врста замрзнутог конфликта и указао да због међународних околности таква ситуација неће још дуго моћи да опстане.
Ристановић је предочио да истраживања показују да за грађане не постоји дилема Европска унија (ЕУ) или Косово.
„Грађани хоће и ЕУ и Косово, што је својеврстан парадокс, али је јасно да не постоје глобалне политичке околности које би тако нешто дозволиле“, рекао је Ристановић и нагласио да већина грађана Србије очигледно ту реалност не разуме или не жели да прихвати.
Уколико би се заиста постигли споразум и компромис српске и албанске стране, он процењује да би једна од могућности била и да Косово добије столицу у Уједињеним нацијама (УН).
„У овом тренутку, када са албанске стране фактички имамо политику свршеног чина, столица за Косово у УН је црвена линија преко које српска страна, уколико може, а мислим да може, не сме да пређе“, рекао је Ристановић.
„ЗСО се приписује много тога што у пракси неће имати“
Он је предочио да се о Заједници српских општина (ЗСО) много говори и да јој се приписује много тога што у пракси неће имати.
Ристановић је оценио да се у Приштини чује да ЗСО неће бити ништа више од невладине организације и подсетио да још не постоји статут ЗСО који би показао како би та заједница изгледала.
Додао је да му се чини да ће ЗСО, по ономе што је до сада могло да се чује, бити много ближе ономе што се говори у Приштини, да ће њене ингеренције бити мале и да ће њена способност да заштити Србе на Косову бити „практично непостојећа“, јер ће имплементација ЗСО зависити од Приштине.
„У протеклих 25 година, а посебно у током Куртијеве владавине, показало се да у Приштини не постоји воља да се Срби институционално заштите, да они буду равноправни грађани Косова, без обзира на то какав би политички формат Косово имало“, рекао је Ристановић.
„Велики број Албанаца на Косову не жели Србе“
Он је нагласио да је „прилично очигледно да велики број Албанаца једноставно не жели Србе на Косову“.
Говорећи о евентуалном референдуму о косовском проблему, Ристановић је рекао да грађани бирају своје политичке представнике да би доносили одлуке, чак и кад су оне тешке.
Према његовом мишљењу, референдум би могао да буде организован уколико би се пронашло коначно решење које би могло да заокружи вишедеценијски конфликт, и на коме би грађани могли да се изјасне да ли га подржавају.
Уколико би се референдум бавио парцијалним решењима и актуелним питањима, он би био искоришћен само у дневнополитичке сврхе и за локалну употребу, чиме би сваки наредни референдум имао мању тежину, оценио је Ристановић.
Како је нагласио, све док се не назире како ће изгледати споразум, референдум није опција и не треба га организовати.
Ристановић је уверен да ризик од рата не постоји, јер ни српска, ни албанска страна, а ни НАТО, нису вољни да улазе у тако нешто.
Он је закључио да постоји перманентна опасност од ограниченог и стихијског насиља са албанске стране, „где би већи део српске заједнице на Косову практично за неколико дана могао да буде збрисан“.
Извор: ФоНет
