Формирање одређених типова пољубаца прати карактеристичан звук, који бисмо могли описати као цмок. Лексема цмок дефинисана је у Речнику српскога језика као гласан пољубац, али фонетска дефиниција пољупца била би нешто компликованија и гласила би – билабијални ингресивни клик. Погледаћемо шта о томе каже наука о гласовима – фонетика.
Појам пољупца преточен је у импресивна уметничка дела, о пољупцима се пишу романтични стихови, а у оквиру природних наука изучавају се хемијске реакције које се приликом пољупца производе. Пољупцима се изражава љубав, пријатељство, наклоност, нежност, поздрав, те је познат низ различитих типова пољубаца, у зависности од прилике, блискости коју учесници у његовом настанку изражавају или бројних културолошких разлика. Формирање одређених типова пољубаца прати карактеристичан звук, који бисмо могли описати као цмок. Лексема цмок дефинисана је у Речнику српскога језика као гласан пољубац, али фонетска дефиниција пољупца била би нешто компликованија и гласила би – билабијални ингресивни клик. Погледаћемо шта о томе каже наука о гласовима – фонетика.
У савременом српском језику гласове можемо описати помоћу различитих критеријума – према звучности, месту и начину артикулације. Сви гласови се, на основу треперења гласних жица, одређују као звучни или безвучни. Вокали се класификују на основу положаја језика у усној дупљи, степена њене отворености и положаја усана, док се консонанти и сонанти класификују према месту артикулације, у односу на учешће говорних органа – језика, усана, зуба, алвеола, тврдог и меког непца, као и према начину артикулације, у односу на место на којем фонациона (ваздушна) струја, приликом формирања гласа, наилази на препреку. Наведеним особинама можемо додати још једну, која се односи на то да ли фонациона струја приликом формирања гласа улази или излази из наших говорних органа. Уколико ваздух излази из наших говорних органа, у питању је егресивни глас, а уколико улази – ингресивни. Сви гласови у српском језику су егресивни, будући да настају издисајем.
Међутим, гласови који чине наш фонетски систем нису једини гласови који постоје у језику. Један од њих је и звук пољупца или цмок, који припада посебној гласовној групи у српском језику, а то су кликови. Термин клик (енгл. click) означава глас који настаје удисајем, уз пораст ваздушног притиска у простору иза препрека на које фонациона струја приликом удисаја наилази. Кликови нису честа појава у језицима света, а највише их има у неким афричким језицима, као што је, на пример, језик Хотентота. Постоји неколико врста кликова, у зависности од места артикулације. Акустички опис оваквих гласова могао би се означити као цоктање, те су кликови понегде описани и као цоктави сугласници. Стога, звуци неодобравања, односно цоктања (ц–ц–ц), такође припадају групи поменутих гласова.
Звук пољупца (цмок) био би, дакле, билабијални ингресивни клик, односно звук који настаје учешћем обе усне и удисајем, односно уласком фонационе струје у говорни апарат, а на вама остаје да одаберете назив који вам се највише допада, био то билабијални ингресивни клик, пољубац или, једноставно – цмок.
*Пише: мср Јована Иваниш//Институт за српски језик САНУ
[Јована Иваниш рођена је 1994. године у Београду. Основне академске студије, студијски профил Српски језик и књижевност, завршила је на Филолошком факултету Универзитета у Београду 2018. године. Мастер академске студије, студијски профил Српски језик, завршила је 2019. године на Филолошком факултету Универзитета у Београду, одбранивши мастер рад из области акцентологије српског језика под насловом Прозодијске карактеристике вишег регистра говора Београда: на примеру једне професије под менторством проф. др Ане Батас. Докторске академске студије, модул Српски језик, уписала је у октобру 2019. године на Филолошком факултету Универзитета у Београду. Од 2020. године ангажована је на Одсеку за стандардни језик Института за српски језик САНУ, прво као стипендиста Министарства науке, технолошког развоја и иновација Републике Србије, а потом је, од 2023. године, запослена на истом Одсеку у звању истраживач-сарадник. Пише докторску дисертацију из области фонетике и фонологије српског језика под насловом Интонација упитних реченица у савременом српском језику под менторством проф. др Ане Батас. Примарна област научног истраживања је савремени српски језик, односно испитивање фонетике, акцентологије и интонације, уз осврте на поједина лексиколошка и синтаксичка истраживања.]
Извор: jezikofil.rs
