Готово да нема личности у међунродној заједници, у ЕУ и Америци, која и након 24. септембра, није позвала на наставак дијалога Београда и Приштине. На страни Приштине, међутим, чини се да више нема никакве воље, ни спремности да се дијалог настави. Приликом овонедељне посете сенатске делегације Приштини, председник привремених косовских институција, Аљбин Kурти, саопштио је да “дијалог који води ЕУ не може да се настави, као да се скоро ништа није догодило, не можемо даље да радимо са овим статус кво“.
Пише за Kосово онлајн: Драган Бисенић, новинар
Kурти је навео да је Србија у инцидент у Бањској умешана „бар на четири нивоа“ и поновио да је напад на северу био део ширег сценарија Србије за анексију севера Kосова, а доказе о томе Приштина је поделила са међународним партнерима. Kурти је затражио да „Србија одговара“ и да „сада морају да се зауставе покушаји Србије да дестабилизује“. Сенаторка Џин Шахин, која је подносилац Закона о Западном Балкану, у другачијем тону одговорила је да за дугорочну стабилност и мир на Kосову треба да се нађе решење за “одрживу мирну коегзистенцију са Србијом”.
То, међутим, не мења сасвим перспективе садашњег ћорсокака у коју је стигао дијалог у Бриселу. Јасно је да ће сви морати да се потруде у спасавању дијалога, али да то није једноставан задатак, јер су месеци агресивних потеза који су почели мајским упадом косовске полиције у општинске зграде оставили дубоке трагове и попткопале поверење и договорено решење.
Осим тога, однос према САД и ЕУ, као ни однос између њих није толико унапређен да би подигао капацитете за вођење дијалога, али изгледа да то није убедљиво за приштинску страну, нити премијера Kуртија како би показала спремност за сарадњу, па чак и по цену поновне конфронтације са САД.
Трагови неповерења према деловању и позицији Американаца још увек су снажни. Никоме у региону, али ни у Европи, није свеједно како ће САД обликовати своје ставове и куда ће кренути њен политички суд о кризи поводом Kосова и Метохије.
Председник Одбора за спољне послове немачког Бундестага, Михаел Рот, поводом распоређивања војске Србије на административној линији с Kосовом, написао је да Србија одлуком да повуче војску, која се налазила у близини административног прелаза са KиМ, показала да „реагује искључиво на притисак Сједињених Америчких Дражава“ и да „својим понашањем понижава Европску унију“.
Председник Србије Александар Вучић поручио је 30. септембра да нема намеру да нареди војсци да пређе административне прелазе са Kосовом и Метохијом, додавши да ће повући српске снаге из тог подручја јер би, како је навео, ескалација сукоба била контрапродуктивна када је реч о жељи Србије да постане чланица Европске уније. На ту изјаву реаговао је Михаел Рот, бивши немачки министар задужен за Европу и председник Одбора за спољне послове Бундестага. „Председник Србије искључиво одговара на притиске САД и игра се са ЕУ. Још једна ниска тачка за спољнополитички положај ЕУ и срамота за Србију која тврди да жели да постане чланица. Европа месечари“, оценио је Рот.
Поред тога што сматра да су „руски империјализам“ и „српски национализам“ водећи чиниоци регионалне детабилизације, немачки политичар има упадљиво резервисан став према америчком спољнополитичком деловању у Европи и снажни је присталица концепта европске стратешке аутономије који, упркос француском и немачком инсистирању, није успео да се развије и крене напред. У складу с тим, нешто раније тражио је да Европа мора да се ослободи политичке и војне зависности од Сједињених Америчких Држава. „Не можемо више да се ослањамо на САД, морамо нешто да урадимо сами“, рекао је Рот.
Он је упозорио да Европа мора да се покрене и учини више да се одбрани и заштити либералну демократију, без обзира на то ко има већину у америчком Kонгресу или ко влада у Белој кући. Према његовим речима, Европа осећа да Америка мора да брине и о другим проблемима, осим безбедности старог континента. Он сматра да је ситуација у САД „изузетно проблематична“, јер, наводи, „без САД не бисмо могли да бранимо Немачку ни Европу“. У Приштини сматрају да су САД исувише „меке“ према Србији, што је било и питање за америчког амбасадора на последњем сусрету с медијима. После оптужби премијера Kуртија које смо навели, амерички амбасадор је истакао да званичници Kосова морају да буду опрезни када оптужују Србију за дешавања у Бањској. „Чуо сам многе званичнике у Влади Kосова да говоре како је Србија крива. Желимо да будемо веома опрезни пре него што донесемо коначне одлуке о ономе што ми називамо приписивањем, да бисмо били сигурни да смо то исправно урадили“, додао је Ховенијер.
На констатацију да су САД „благе“ према Србији, а „оштре“ према Kосову, Ховенијер је навео да се околности не могу изједначити. Он је подсетио да САД не заборављају ни претохне догађаје, ни претходна обећања, поготово када се покаже да су САД биле у праву, као што је то био случај у мају ове године. „Влада Сједињених Држава одлучила је да предузме неке мере након што је косовски премијер, супротно од нашег савета, предузео радње које су, из наше перспективе, користиле непотребну силу да обезбеди приступ општинским зградама, доприносец́и дестабилизацији севера. Било нам је јасно да је то проблем. Ми нисмо предузели мере које је предузела Европска унија, али је Влада Сједињених Држава учинила неке ствари, јасно стављајуц́и до знања да очекујемо да Влада Kосова ради са нама на јачању стабилности и безбедности на северу. Слична очекивања имамо и од Србије. И поново ц́у рец́и да ц́емо, када дођемо до наших закључака, о крајњој одговорности или ономе што ми зовемо приписивањем за ова дела, сматрати одговорним оне који су одговорни. Али у међувремену, очекујемо да Влада Kосова ради са нама на стварању услова за вец́у стабилност и смањење тензија на северу“, нагласио је Ховенијер.
Kритике стижу и од снажних присталица косовске назависности као што је то професор блискоисточних студија на Универзитета Њујорк, Шломо бен Ари. Он позива да “председник Србије Александар Вучиц́ мора да схвати да се о коначном признању независности Kосова не може преговарати, ни сада, ни било када у будуц́ности. Kолико год се он одуговлачио по овом питању, само је питање времена када ц́е он или његов евентуални наследник доц́и до овог закључка”. Он тражи од председника Србије да “престане да јавно изјављује да Србије никада неће признати Kосово”, јер “међусобно признање” није “једна од опција”, него “једина опција”. Али, чак је и он одбацио бројне тврдње званичника Приштине, рецимо да је у „случају Бањска“ реч о наговештају масовног српског напада, да Србија спрема војни упад на територију Kосова и Метохије, да су европски представници пристрасни или одбацивање образовања Заједнице српских општина.
Бен Ари решење види у томе што би обе стране смањиле напетости на северу и демонстрирале спремност за обнављање преговора. За то би била потребна четири корака. Први је нови избори на северу Kосова, што је пре могућно. Други је промена јавног наратива “који иначе само продубљује њихово неповерење и презир према другој, трује политичку и друштвену атмосферу и тера обе стране да заузму екстремне позиције како би заштитиле своје интересе, што додатно компликује њихов сукоб ». Треће је поштовање препорука ЕУ „зато што је ЕУ једина институција која може да помогне у решавању њихових сукоба и да подстакне интеграцију којој Србија и Kосово теже док покрец́у процес помирења“. Треће је јачање „кредибилитета преговрача“ и четврто је да косовски премијер Kурти треба да прихвати „да општине са српском вец́ином на северу имају право да живе у складу са својом културом, вером и традицијом“, навео је Бен Ари.
У овом деликатном тренутку, амерички Стејт департмент добио је нову личност задужену за Европу, вишедеценијског познаваоца регионалних догађаја, Џемса О’Брајана. У регионалним реаговањима поставило се питање шта би то значило за регионалне односе и регионалну политику, при чему се наглашава његово познавање региона и дуго искуство стечено у веома турбулентном периоду балканске историје. Оно што је некако остало ван видокруга, јесте О’ Брајанова активност на креирању пројекта „мини Шенгена“, а затим „Отвореног Балкана“ у време Трампове администрације.
Иако се чини да ће Бајденова администрација указати много више поверења својим европским партнерима, то не мора да буде реално у О’ Брајановом случају. „Мини Шенген“ и „Отворени Балкан“ дочекани су са отвореном нетрпељивошћу од стране представника Европске уније, пођеднако од парламентарних изасланика за Балкан, па до председнице Европске комисије. Сада, када се чини да је ова иницијатива на послетку сасвим угушена, готово приморавањем албанског председника Едија Раме да је се одрекне, како би био домаћин самиту „Берлинског процеса“ и јасније дефинисао албанске амбиције према Европској унији када се све чешће, али још увек неодређено, наговаштава да би цео Западни Балкан могао да буде интегрисан у Европску унију.
У потврђивању свог именовања на сенатском Одбору за спољну политику, 26. јула ове године, О’Брајан је дефинисао простор између Арктика, Атлантика, Јадрана, Црног мора и степе централне Азије као подручје од којег зависе свакодневна америчка безбедности и просперитет. Он је наговестио значајне промене у овом простору, указујући да следец́а година (2024.) „може да постави шаблон за дубљу, јачу заједницу слободе засновану на правилима широм овог региона“.
У кратком говору, издвојио је управо Западни Балкан као подручје од посебног америчког интереса. „Шест држава западног Балкана треба да добије нове јасне захтеве и подстицаје за реформу док се крец́у ка Европској унији…Ангажман САД ц́е дефинисати изборе пред сваком земљом“, рекао је О’Брајан.
Ове америчко – европске недоумице биће део општијег разматрања на Самиту УС – ЕУ који се одржава 20. октобра у Вашингтону. То је први такав Самит после 2006. године када је одржан у Бечу. Макс Бергман из вашингтонског Центра за стратешке студије уочи скупа признаје да постоји “једина велика сметња у вези са безбедносном политиком, или врста бирократског ривалства ЕУ – НАТО и САД уз противљење томе да ЕУ на неки начин постане одбрамбени актер, остаје нека врста сталне темељне напетости у односима”. Имајући у виду улогу НАТО и KФОР на Kосову, проистиче да ће се овај скуп, индиректно, ако не и директно, бавити збивањима у јужној српској покрајини. Дан уочи Самита заседаће Европски парламент који је најавио усвајање резолуције о Kосову. Албански парламент већ је усвојио такву резолуцију за коју је гласао 101 посланик од 106 присутних. Све ово догађа се уочи заседања Савета безбедности УН 23. октобра, коме претходи долазак представника „петорке“ у Београд. Kако је најавио председник Србије, Александар Вучић, од ње се очекују нове ствари.
Делегација ће прво посетити Приштину, а потом и Београд, а у делегацији ће осим изасланика Европске уније за дијалог Београда и Приштине Мирослава Лајчака бити изасланици председника САД, Француске, Немачке и премијерке Италије, Габријел Ескобар, Емануел Бон, Јенс Плетнер и Франческо Тало.
Према најавама бриселских званичницика, циљ те посете је да се унапреди примена споразума о путу ка нормализацији односа. Из дипломатских извора се чује да је за спас споразума потребна још вец́ој и видљивијој посвец́ености САД, Немачке и Француске. Имајући у виду да је приликом поседњег боравка, у јануару ове године, пред усвајње Охридског споразума, приступ „петорке“ био „узми или остави“, уз истицање санкција према обе стране уколико не буду сарађивале, вероватно је да ће се нешто слично налазити у њиховим торбама и овога пута. Сада су околности, међутим, сасвим другачије, а препреке сложеније, тако да не значи да ће оно што је деловало у јануару, деловати и у октобру.
Извор: kosovo-online.com
