Интервју са ректором Владимиром Божовићем
Разговор водила: проф. др Наташа Вујисић Живковић
- Поштовани ректоре, један од фокуса у Вашем раду јесте нови програм стипендирања студената Универзитета Црне Горе. Желимо да овај разговор са Вама посветимо тој теми. Шта, у најкраћим цртама, тај вид стипендирања студената подразумијева?
Суштина је једноставна: желимо да младим људима који постижу најбоље резултате отворимо прилику која одговара њиховом знању и труду. Да током студија добију стипендију, а потом и могућност да професионални пут започну у добрим компанијама и институцијама у Црној Гори. Зато смо програм и назвали „Стипендије најбољима, посао код најбољих“.
Имамо одличне студенте и послодавце којима су потребни млади стручњаци. Посао Универзитета је и да их повеже. У том сусрету студент добија подршку и професионалну перспективу, а послодавац прилику да на вријеме препозна и придобије доброг сарадника.
Често говоримо о потреби да задржимо младе људе у земљи. Овим програмом покушавамо да урадимо нешто сасвим конкретно у том правцу. Одлука да се остане много је лакша када човјек види да се његов труд цијени и да овдје има простора да напредује.
- Претпостављамо да је међу студентима присутан значајан интерес да буду корисници стипендије која им омогућава и касније запошљавање. Колики је до сада обухват студената новим стипендијама, са којих су факултета и којих нивоа студија?
У првом циклусу имали смо више од 300 пријава и више од 100 додијељених стипендија. То је добар почетак и прилично јасан одговор студената на понуђену могућност. Програм је намијењен најуспјешнијим студентима друге и треће године основних студија, као и студентима мастер студија.
Послодавци су показали посебно интересовање за студенте Електротехничког, Машинског и Природно-математичког факултета. То је разумљиво с обзиром на потребе привреде и технолошке промјене. Међутим, Универзитет има ширу одговорност. Вриједност неке области не може се свести на тренутну потражњу на тржишту рада.
Зато је УЦГ додијелио и 21 стипендију студентима умјетничких факултета. И њихов таленат заслужује подршку и прилику да се развија. Културни живот једног друштва такође зависи од тога колико смо спремни да улажемо у младе људе.
Други циклус приводимо крају. Интересовање које прати програм даје нам добар разлог да га, заједно са партнерима, даље развијамо.
- Вјерујемо да Вам је тешко да издвојите било коју фирму која се за сада укључила у процес стипендирања. Ипак, шта можете рећи о интересу будућих послодаваца да добију квалификоване стручњаке и то баш са државног Универзитета. И једно, наизглед чудно, питање: шта сте Ви научили кроз процес сарадње са привредницима?
Интересовање послодаваца је конкретна потврда повјерења у наше студенте и образовање које стичу. Када је нека компанија спремна да подржи студента прије него што он заврши факултет, онда она у његовом знању препознаје вриједност за сопствени развој. То повјерење нам много значи и обавезује нас.
Не бих издвајао појединачне партнере. Важно је да се шири круг оних који разумију да улагањем у студенте граде и будућност своје компаније.
А шта сам научио? Рекао бих да ми је ова сарадња додатно потврдила колико је важно да добру идеју претворимо у јасан предлог. Позив на сарадњу добија прави смисао када кажемо шта желимо да урадимо, шта свако од нас преузима и какву корист од тога има студент.
Универзитет и привреда имају различите задатке и начин рада. Управо зато треба више да разговарамо и боље да разумијемо једни друге. Кроз овај програм већ имамо прилику да видимо шта таква сарадња може да донесе.
- Да ли има и фирми са страним капиталом уложеним у Црну Гору које су заинтересоване за овај вид сарадње са Универзитетом?
Да, интересовање постоји и међу компанијама са страним капиталом. За нас је важно да свака компанија која послује у Црној Гори у нашим студентима препозна људе на које може да рачуна.
Универзитет је отворен за сарадњу са одговорним послодавцима који желе да улажу у младе људе, било да је ријеч о домаћим или страним, великим или малим компанијама. Важни су озбиљност понуђене прилике и однос према младом човјеку. Желимо партнере код којих ће наши студенти моћи да уче, примјењују знање и напредују. То је мјерило којим се руководимо.
- Посветимо се мало и умјетничким факултетима. Ви доста инсистирате на повезивању науке, културе и умјетности. Сада је вријеме и таквог фестивала на Универзитету Црне Горе. Да ли и будући академски умјетници уживају неке стипендије? Нпр. у бившој Југославији позоришта су водила рачуна о талентованим младим глумцима, било је, и истина оскудних, стипендија за усавршавање сликара…
Да, поменуо сам 21 стипендију коју је Универзитет додијелио студентима умјетничких факултета. Тиме смо жељели да покажемо да иза подршке умјетности стоји и конкретна одлука.
Младом умјетнику су, уз финансијску подршку, потребни услови за рад и прилика да оно што ствара дође до публике. Прва изложба, улога, концерт или филм могу бити веома важни за његов даљи пут. Универзитет треба да помогне да се та прилика отвори.
То је један од разлога због којих смо покренули Фестивал умјетности, науке и културе — ФУНК, који се одржава трећу годину заредом. Желимо да стваралаштво наших студената и професора буде видљивије и да Универзитет буде присутнији у културном животу Црне Горе.
У сарадњи са Филмским центром Црне Горе покренули смо и Фонд за подршку студентском филму. То је помоћ младим ауторима да од идеје дођу до свог првог филма. Ко год је покушао да нешто створи, зна колико је важна подршка у том почетном кораку.
- У Вашим ректорским мандатима доста пажње је поклоњено алумнистима (некадашњим студентима) Универзитета Црне Горе. Могу ли они да буду од помоћи, или су већ сада од помоћи, у интензивирању новог вида стипендирања? Универзитет Црне Горе је млад универзитет, али већ има један број фондова бивших студената кроз које се награђују садашњи. Како видите будућност старог, доброг задужбинарства на универзитету, сада у новим друштвеним околностима?
Наши бивши студенти могу бити веома важни партнери у овом програму. Многи данас воде успјешне компаније, раде у значајним институцијама и добро разумију колико подршка на почетку професионалног пута може да значи. Фондови које су неки од њих већ основали показују да постоји спремност да се помогне новим генерацијама.
Волио бих да тај однос према Универзитету постане трајнији и распрострањенији. Постоји нешто посебно вриједно у одлуци човјека да дио онога што је стекао уложи у образовање људи које можда никада неће упознати.
Ректор Владимир Божовић на свечаној сједници Сената: Милионске инфраструктурне инвестиције
Задужбинарство и данас може имати врло конкретан облик: фонд за стипендије, опремљену лабораторију, подршку младом истраживачу или умјетнику. За тако нешто потребни су и повјерење у институцију и јасна свијест о томе чему ће уложени новац служити. Универзитет ту има свој дио одговорности.
Али постоји и питање које као друштво треба отворено да поставимо: колико се богатства стеченог у Црној Гори враћа у њено знање и образовање? Имамо људе који могу много да помогну. Волио бих да улагање у Универзитет постане и ствар личног поноса и мјера друштвеног успјеха.
- На крају, изабрана је нова ректорка за мандатни период 2027–2030, професорка Ирена Оровић. Очекујете ли наставак активног рада Универзитета Црне Горе на пољу стипендирања студената?
Да, очекујем. Професорка Оровић је дио руководећег тима и као проректорка за научноистраживачку област добро познаје рад Универзитета, његове могућности и обавезе.
Програм стипендирања смо и покренули са намјером да постане трајан облик подршке студентима. Његова будућност треба да почива на резултатима, повјерењу партнера и користи коју доноси младим људима.
Свако ново руководство доноси своје идеје и начин рада. Вјерујем да ће професорка Оровић овај програм даље развијати и унапређивати. За мене би најбоља потврда успјеха била да он постане уобичајен дио живота Универзитета, нешто на шта најбољи студенти могу да рачунају.
