Пише: Наташа Вујисић Живковић
Још пуно ће се говорити о резултатима PISA 2025, прије свега у европским земљама чији су системи образовања показали запрепашћујућу нефункционалност. Ново вријеме очигледно је донијело изазове са којима Европљани нијесу успјели да се носе.
У том контексту, у првом реду, треба схватити релативни успјех црногорског школског система који није више на дну Европе. Због тога министарка просвјете и њен тим заслужују прелазну оцјену. Показало се да се може побољшати резултат осмишљеним мјерама.
Али то је само релативни успјех и само прелазна оцјена за минискорку и укупан васпитно-образовни систем у Црној Гори. Само два податка на то указују: Црна Гора јесте надмашила Србију, али само за 3 бода у укупном скору, а подаци за Србију указују да петнаестогодишњаци излазе из основне школе, великом већином од 50% – функционално неписмени. Већ то поређење говори да у Црној Гори ситуација са образовањем није сјајна и да предстоји још много рада. Подвлачим, васпитног колико и образовног.
Наташа Вујисић Живковић: Да професори остану професори, па ће и ректори бити ректори
Ове године показала се још једна разлика између Црне Горе и Србије. У овој другој поводом резултата PISA-e нијесу се огласили ни министар просвјете ни директор Завода за вредновање квалитета образовања и васпитања.
Само је један владин таблоид донио „сликовит“ наслов: „Оманули ђаци“. А свим тим тестирањима не мјеримо и не упоређујемо ђаке, него квалитет образовног система и успјешност просвјетне политике. Знају то и у Србији, па су пред изборе, једноставно ријешили да фијаско прећуте.
И ту је министарка просвјете Црне Горе са тимом из Испитног центра заслужила још једну пролазну оцјену. Изашли су пред јавност као у цијелом културном свијету.
Надајмо се да ће му се до слиједећег тестирања и Србија придружити.
*Ауторка је редовна професорка историје педагогије на Филозофском факултету Универзитета у Београду
