Пише: Редакција
Црна Гора данас несумњиво има читав низ отворених политичких питања, али било би веома погрешно из те чињенице изводити закључак да је ту ријеч о трајној и нерјешивој кризи. Напротив, самит у Тивту показао је да Црна Гора има европску будућност управо зато што се на челу извршне и законодавне власти налазе људи који, упркос бројним разликама и неспоразумима, рјешења траже у институцијама, а не у коруптивним и клијентелистичким механизмима који су обиљежили епоху ДПС-а.
То, наравно, не значи да је актуелна власт лишена слабости. Али она је направила суштински искорак у односу на своје претходнике самим тим што је разумјела да се политички проблеми не могу рјешавати у простору митоманије, нити бескрајним манихејским расправама о историји и идентитету. Истовремено, политички губитници из времена Ђукановићеве доминације све чешће посежу за криптонационалистичким наративом заодјенутим у испразне фразе о грађанству и антифашизму, иза којих се неријетко назире идеја политичке и културне примагенитуре и супремације једне нације над свим осталима.
Зато је од посебног значаја даљње приближавање политичких групација које предводе премијер Спајић и предсједник Скупштине Мандић. Такво приближавање не би представљало тек тактички политички договор, него важну гаранцију стабилности, бржег европског пута, отпорности на често нимало суптилне притиске који долазе и из званичног Загреба и из званичног Београда, те јачања односа са сусједима, прије свега са Босном и Херцеговином и Србијом. Европска и стабилна Црна Гора није потреба само њених грађана, она је један од кључних предуслова стабилности и развоја читавог региона.
