Филм “Пљачкашице”(Voleuses/Wingwomen), француске режисерке и глумице Мелани Лорен, адаптација графичке новеле стрипа “Велика одалиска” чији су аутори Бастијен Вивс, Флорен Руперт и Жером Мулот и рађена директно за “Нетфликс”, представља забавно и занимљиво освјежење, како унутар галске кинематографије тако и унутар понуде стриминг гиганта.
Лорен глуми Карол, лопова ветеранку у филму, самоувјерену, исклесану и интелигентну плавушу, док је њена десна рука Алекс, стручњак за оружје и борилачке вјештине, коју је старија Карол регрутовала прије много година за пљачку дијаманата. Сада већ искусни криминалистички тим у којем је Карол мозак, а Алекс мишићи, добијају трећу сарадницу Сем, бившу возачицу аутомобилских трка, како би обавиле велики посао крађе слике у Италији и заувијек се опростиле од патроната мафијашке шефице познате као Кума, коју тумачи Изабеле Ађани. Карол је трудна и жели своје дијете да одгоји далеко од криминала.
Лорен, која је косценариста заједно са Кристофом Делоном и Седриком Анжером, нажалост далеко бољи посао ради као режисер и глумица, него као писац, јер претјерано механички постављена прича, посебно у финишу квари уживање у филму, који је због режисерске енергије, глумачког шарма и врцкавог хумора, заслужио далеко више као цјелина.
https://www.youtube.com/watch?v=Au9Uz4_H6zA&embeds_referring_euri=https%3A%2F%2Fwww.glassrpske.com%2Fcir%2Fkultura%2Ffilm%2Frecenzija-pljackasice-2023-sarm-galskih-dama%2F497973&source_ve_path=OTY3MTQ&feature=emb_imp_woyt
Без обзира што сценарио превише пута упада у рутинерску просјечност, глумачка хемија између главне тројке ради посао савршено, уз ненаметљив допринос епизодиста попут Ађанијеве или комичара Филипа Катрина као крими организатора Абнера, уз евидентну режисерку вјештину Лоренове, како у акционим тако и у мелодрамским моментима. Забавне акционе сцене у маниру старе европске школе без ЦГИ ефеката, смјењују се са ироничним комичним моментима и оштрим еротским ритмовима између жена, које се не боје показати и мишиће и памет, при чему ником не држе напорне лекције о феминизму, већ умјесто сувог теоретисања нуде узбудљиву практичност.
Крајњи утисак, нажалост, квари врло предвидљиво финале које је ријешено на “милион пута виђен” клише, што је штета, јер су ове три даме (посебно експлозивна Адел), свакако заслужиле катарзични тријумф и срећан крај, али по мјери своје занатске вјештине и показаног шарма, којим су “Пљачкашице” довеле на корак до пунокрвног стриминг драгуља у све безличној понуди холивудске конфекције и све напорнијег умјетничарења европског фестивалског филма.
Извор: Бранислав Предојевић/glassrpske.com
