Kако је настао међусловенски језик, али и како заинтересовани могу да га науче, за Магазин открива Војтех Мерунка, професор на Електротехничком факултету у Чешкој.
Kако је настао међусловенски језик, али и како заинтересовани могу да га науче, за Магазин открива Војтех Мерунка, професор на Електротехничком факултету у Чешкој. Словени у другим словенским земљама никада неће остати гладни и жедни, јер су речи за основне потребе за преживљавање, попут хлеба и воде, свуда исте.
И заиста, није реткост да, ако не знају енглески језик, људи из Русије, Бугарске, Словеније, Пољске, Украјине, Црне Горе, могу да разумеју једни друге, некад мање а некад више.
Међутим, комуникација међу словенским народима би у будућности могла бити много лакша, а за оне који су чули за међусловенски или међусловенски језик већ јесте. Задаје им разне задатке попут устајања и подизања руку у ваздух, а сва тројица младића истовремено раде задатак и показују да су разумели упутства.
Штавише, доказ да међусловенски језик функционише су и коментари испод видеа попут: „Ја сам из Русије и разумем“, „Ја сам из Србије и разумео сам 99 одсто“, „Ја сам Словак и разумео сам све“…
Уосталом, чињеница да можете читати и разумети ова слова је доказ да би међусловенски језик могао бити заједнички језик целог словенског народа.
Један од идејних твораца, Војтех Мерунка, професор информатике на Факултету за нуклеарну физику у Чешкој, за „Магазин” је рекао како је настала идеја о међусловенском језику, где се може сазнати више о томе или научите, инсистирајући да на сва питања одговара искључиво на међусловенском језику.
На почетку разговора он признаје да идеја о јединственом језику који ће разумети сви словенски народи није оригинална, с обзиром да се први пут појавила у 9. веку, пишу Вијести.
„Та идеја је веома стара. Први пројекат словенског језика, који би разумели сви словенски народи без потребе много учења, започео је са Ћирила и Методија у 9. веку. Тај пројекат је био веома успешан. Уследили су пројекти хрватског свештеника Јурја Kрижанића у 17. веку, словеначког професора Матије Жиљског и многих других“, подсећа он.
„Таквих пројеката је било још више од 70-их, али ниједан није поновио успех првог. Разлог је, по мом мишљењу, тај што је први пројекат генијалне браће из Солуна лежао у будућности и практичности живота – образовању, школи, новој хришћанској вери… А наредни пројекти су били носталгични за прошлошћу, стара култура и историја прошлости и велики романтизам . Разлог неуспеха је можда био то што су сви пројекти били плод једног, независног аутора који је написао књигу и мислио да ће променити свет“, објашњава даље Мерунка, а затим открива више о свом раду на том задатку.
„Наш пројекат је сарадња, јер на њему ради неколико људи и уче једни од других. Затим, наш пројекат је оријентисан ка будућности, не користи инструмент носталгије за заједничком историјом и не изражава политички панславизам, нити изражава осец́ања према савременој цивилизацији. Такође желимо да људи који се активно баве туризмом, културом, пословним или телевизијским новинарством науче међусловенски језик. Тако би 400 милиона људи у свету, који говоре словенске језике, могли да користе и разумеју писани или говорни међусловенски језик без учења“, сматра професор.
Kако каже, њихов рад, јер не ради сам на међусловенском језику, већ са тимом, почео је у периоду од 2009. до 2011. године.
„Почели смо са радом независно једни од других. Радио сам на модернизацији старословенског језика из корпуса од шест хиљада речи класичног старословенског, одабраних из докумената из периода од 9. до 11. века, чији сам облик алгоритамски мењао како фонетска еволуција наших живих народних језика. наставио“, присећа се он.
Укратко, уздигао сам стари језик из старе историјске средине у нову средину међу садашњим заједничким словенским народним језицима“, поједностављује Мерунка, откривајући да је у исто време и други човек имао сличну идеју.
„Јан Ван Стинберген је користио другу методу, где је бирао различите савремене речи из наших данашњих, живих језика и из њих извлачио међусловенски резултат. Наши резултати су били веома блиски и тамо где један метод није био успешан, други је помогао, допуњујући се“, тврди саговорник „Вијести“. Kако Стеенберген каже, брзо је успоставио контакт.
„Упознали смо се 2017. године на међународној конференцији у Морави у Чешкој и спојили смо наша два пројекта – мој Нови Словенац и Јанов Словенац у један нови међусловенски“, открива он, а затим открива ко су остали чланови тима.
“Kао што сам већ рекао, мој колега и главни редактор часописа Словјани.инфо је Холанђанин Јан Ван Стинберген. Он је одличан лингвиста чија је супруга Пољакиња. Ту је и наша група од шест одличних људи из Пољске, Чешке, Русије, Хрватске и Србије. Ту је наравно и наша заједница од седам хиљада људи који су са овим језиком у контакту. Наравно да не пишу сви и не говоре међусловенски језик, али је битно бити са њим у контакту”, појаснио је Мерунка потом откривајући како је заиста почео цијели пројекат, те докле су стигли од тада.
„Данас имамо више од двадесет хиљада речи у речнику, јединствену граматику и мали тим од шест људи који знају овај језик и могу да подучавају остале чланове наше групе. Имамо и уџбеник, научни часопис Словјани.инфо регистрован у међународној библиотеци у Немачкој и доступан на интернету, страницу на Википедији, Фејсбуку и другим различитим сајтовима…“, набраја он.
Kако је објашњено на једном од тих сајтова, математичким прорачуном су изабране речи које ће се наћи у међусловенском речнику, односно за најбоље се бирају оне речи које се најчешће појављују у свим словенским језицима.
Ипак, то су идеални услови, а Мерунка открива како бирају праву реч када нема доминантне.
„Ако ниједна наша метода не може дати резултат, то је због ‘лажних пријатеља’, односно речи које звуче исто на различитим језицима, али имају различита значења. На пример, на чешком и хрватском ‘черсти/чврсти’ значи ‘свеж, добар’, а у пољском и руском ‘цзерстви/черстви’ значи стар и лош, онда треба тражити неке синониме”, објаснио је он.
„У том случају користимо ‘свеже’, што има исто значење на свим језицима. Или, на пример, ако сви Словени, осим Руса, кажу ‘очи’, а Руси ‘глаза’, онда смо у невољи, али чињеница да и Руси знају реч ‘очи’, на пример ‘очигледно’ или ‘ очки’, што на вашем значи наочаре. Тада је резултат ‘очи’, јер иако није доминантна реч, разумљива је свим Словенима“, објашњава Мерунка.
„С друге стране, понекад је потребно измислити сасвим нову реч, која се не може нац́и ни у једном словенском језику, али звучи логично. Таква реч је на пример ‘часина’, што на вашем језику значи сат или 60 минута. Оно што желим да кажем јесте да, када би живи национални језик добро разумели сви остали Словени, онда нам међусловенски језик не би био потребан.
На пример, Руси и Словаци мисле да је њихов језик међујезик, али у стварности то није тачно. Неруски Словени морају да науче руски да би га разумели. Kао што Руси без учења не разумеју српски, чешки… То је мотивација за међусловенски пројекат“, истакао је професор.
На питање да ли је циљ његовог тима да једног дана сви словенски народи науче и овај језик поред свог матерњег, одговара:
„Мислим да би било довољно да словеначка деца науче овај језик у основној школи за један или два часа, јер се језик сасвим добро разуме и без учења. Добра тактика за подизање интересовања могла би бити представљање овог језика као модернизације првог словенског књижевног језика од Светих Ц́ирила и Методија“.
Да би живела, Мерунка тврди да није неопходно да сви уче међусловенски језик.
„Било би довољно да само мали проценат целокупног словенског становништва зна овај језик. То би требало да буду људи који раде у туризму, култури, бизнису или обичном руководству. Сви остали би тада пасивно уживали у ефекту разумљивости, а да не морају да уче, јер би могли да слушају говор или читају текст“, сматра он.
Аутор међусловенског језика предлаже и да натписи на великим међународним транспортним станицама, у хотелима, музејима, галеријама или етикете на производима буду на том језику.
„Не желимо да стварамо неку нову културу или високу уметност. То ће увек бити у домену народног језика и не желимо да узурпирамо место. Али глобализација и будућа времена доносе своја практична питања на која треба одговорити“, одговара он, а затим открива како то могу људи из Црне Горе, који желе да науче међусловенски језик.
„Добро је за почетак отворити страницу интерславиц-лангуаге.орг одакле можете отићи на неколико различитих места и погледати контакте. У будућности планирамо да организујемо нову међународну конференцију, највероватније у Бугарској или Хрватској, јер у тим земљама расте интересовање за међусловенски језик, а људима из јужних крајева теже је путовати на север. у Чешку или Пољску“, рекао је аутор међусловенског језика.
Поред људи из словенских земаља, за међусловенски језик се интересују и људи који нису са тих говорних подручја, похвалила се Мерунка.
„Да, у нашој групи имамо и несловенске чланове, који доказују да се међусловенски језик лако учи. Његова граматика је добро објашњена на две странице књиге“, каже он, а затим упоређује овај језик са есперантом и новолатинским, који су по својим принципима веома блиски међусловенском језику.
Поред сајта, међусловенска језичка заједница има и онлајн апликацију за превод са енглеског, као и са словенских језика на међусловенски, па се поставља питање да ли су Мерунка и екипа размишљали о мобилној апликацији за превод или апликацију за учење тог језика.
„То је веома добра идеја, хвала вам на том питању. Дајте ми пола милиона евра, две године слободног времена и апликација ц́е бити готова“, кроз смех одговара професор.
„Озбиљно говорећи, ово је наш велики циљ у будућности. Пројекат међусловенског језика има и свој компјутерски развој који води примени вештачке интелигенције. У чланку Мерунка, Стингберген, Јорданова, Kоцор (2019) ‘Међусловенски језик као алат за подршку е-демократији у Централној и Источној Европи у Међународном часопису за електронско управљање’, који је опширнија верзија излагања четворице од нас на међународној конференцији е- „Демократија, која се одржала у Грчкој 2017. године, споменули смо алгоритам који прави такав превод“, потврђује он.
„Објављивала сам и научне текстове на ту тему на међународној конференцији о информатици у Љубљани 2016. године“, истиче Мерунка и додаје да стандардни Гугл алгоритам не подржава такав превод.
Разлог је знатно сложена граматика словенских језика.
„То није случај само са словенским језицима, вец́ се може видети и у латинском, грчком, санскриту и келтским језицима. Нажалост, енглески језик доминира светом. Наш језик је богатији, али га није зато теже научити“, признаје он.
Чешки кандидат за Оскара промовише међусловенски језик
Промоцији међусловенског језика умногоме је помогао филм „Набарвене птаче” Вацлава Мархоула, који ће бити и чешки кандидат за Оскара.
„Нови филм ’Обојена птица’, попут ваше ’Обојене птице’, где холивудски глумци говоре међусловенским језиком, много је помогао. Тако можете слушати међусловенски језик од глумца Харвија Kајтела, Џулијана Сендса, Уда Kира и других. Велико је задовољство гледати их на великом платну у биоскопској сали како говоре међусловенски језик. Тај филм је имао премијеру у септембру ове године, а добио је велики број међународних награда“, рекао је саговорник „Вијести“.
Мерунка потврђује да је учествовао у адаптацији сценарија, али и у припреми глумаца.
„На филму радим од 2012. године, када ме је редитељ контактирао након што је на интернету пронашао моју прву књигу о међусловенском језику. Било је 16 верзија дијалога које сам морао да преведем на међусловенски, а том језику сам научио и Харвија Kајтела. Нисам предавао друге глумце, јер је у нашем седишту био асистент Давид Томашек, млади Чех коме сам ја предавао, и он је то знање пренео на глумце на терену током снимања филма“, објаснио је он.
Морам да похвалим висок професионализам свих актера који су познавали међународно фонетско писмо и течно говорили међусловенски језик“, истиче он и додаје да је било мало теже научити неке сугласнике попут слова „ђ“. ‘.
„Господин Сендс је био јако добар, научио је чак и нашу ћирилицу. Јер наш језик може да се пише и латиницом и ћирилицом“, додаје он.
Поред прилагођавања сценарија и подучавања глумаца међусловенског језика, екипа је имала још један задатак, који је укључивао учешће у креирању сценографије и помоћних текстова и натписа, попут табли на улицама или новина на киосцима.
„Потпуно смо створили фиктивну европску нацију, како је редитељ хтео, да нико не помисли да је филм о Пољацима. Kада филм доживи дигиталну видео дистрибуцију, коју можемо очекивати следеће године, публика ће моћи да види титлове на латиници или ћирилици. Тако ће моћи да чују и виде међусловенски језик“, обећава Мерунка.
Извор. Вијести/danas.rs
