После деценије на власти, ветерани ауторитарне власти неизбежно се суочавају са питањем хоће ли појачати репресију, учврстити свој круг капиталистичких пријатеља и истиснути остатке независних медија или ће се приклонити опозиционим позивима на реформе, а пред тим избором је сада и председник Србије Александар Вучић, пише Фајненшел тајмс.
То се много пута догодило широм света у деценијама после Хладног рата, наводи ФТ и указује да се аутократе увек одлучују за први приступ и постају тврдокорнији.
„Сада се са антивладиним протестима на улицама главног града суочава и Вучић. Осам година као председник Србије, а пре тога као премијер, владао је интервенционистичком руком, али је водио више ‘управљану демократију’ него потпуну аутократију“, наводи лист и указује да је Вучић на сличан начин лукаво балансирао и на глобалној сцени.
Председник Србије има срдачне односе са Москвом, али јој није толико пријатељски настројен да би разбеснео Европску унију и Сједињене Државе, уз продају оружја Украјини, а удварао се Пекингу за милијарде долара кинеских улагања у индустрију и инфраструктуру, додаје ФТ.
Србија је само кандидат за чланство у ЕУ, али Вучић има блиске везе са лидерима блока попут Урсуле фон дер Лајен или француског председника Емануела Макрона, не само због најављивања могућности да би европске рударске компаније могле да експлоатишу налазишта литијума у земљи.
Вучић је изградио добре односе и са блиским сарадницима Доналда Трампа у првом мандату америчког председника и његова рутина „заштите“ можда заслужује да је проучавају и друге државе, додаје лист, који напомиње да му „код куће“ ипак „понестаје пута“.
Вучић Ђукановићу поклонио Ђуришића, као чувену Тројанску скулптуру
„Фрустрације због његове неодговорне и нетранспарентне владавине прерасле су у протесте, а искра за њих је био пад надстрешнице на железничкој станици у Новом Саду прошлог новембра, када је погинуло 16 људи. Станицу су реновирале кинеске компаније у оквиру иницијативе Појас и пут, а Вучићеви противници за урушавање криве државну корупцију, лоше управљање и слаб надзор, што сматрају обележјима његовог режима“, додаје се у тексту.
Подсећа се да протести трају од новембра, али се тек у последње време инсистира на ванредним изборима, уз оцену да су прошле недеље одржани најнасилнији протести до сада, са сукобима са полицијом у неколико градова.
Вучић би теоретски још могао уклонити препреке за медије који нису блиски држави, отворити политички терен за опозицију и покренути истински независну истрагу о скандалима попут урушавања надстрешнице у Новом Саду, указује ФТ и додаје да би такви потези помогли дуго заустављеној кандидатури Србије за приступање ЕУ.
Реформе, међутим, нису начин на који се аутократе понашају, а Вучић се понаша у складу с тим и све жешће се обрачунава. ЕУ и Велика Британија су му предуго угађале, јер је реалполитика одражавала жељу да Србија не уђе у руску орбиту, сматра ФТ.
У тексту се наглашава да такав приступ више није одржив и да се Вучић мора подстаћи да буде одговорнији и да одржи заиста поштене изборе, што је неопходан услов за чланство у ЕУ.
„Алтернатива је да Србија склизне на пут којим је, нажалост, кренула Грузија, постајући лажна демократија над којом ЕУ нема утицаја и са чијим ексцесима се више не може учинити ништа, осим давања изјава негодовања“, предвиђа ФТ.
Према ауторима, чини се да су САД за сада напустиле простор Балкана, али да ЕУ и Велика Британија то нису учиниле и да би требало да делују, користећи своју економску моћ.
„Ако то не учине и Србија настави да иде ауторитарним путем, неће бити крив само Вучић, већ и његови западни подржаваоци, који скрећу поглед“, закључује се у тексту.
Извор: Данас
