Понедељак, 14 сеп 2026
Журнал
  • Насловна
  • Гледишта
  • Други пишу
  • Слика и тон
  • Препорука уредника
  • Десетерац
  • Жива ријеч
  • Контакт
  • Одабир писма
    • Latinica
    • Ћирилица
Више
  • ЖУРНАЛИЗАМ
  • СТАВ

  • 📰
  • Архива претходних објава
Font ResizerAa
ЖурналЖурнал
  • Насловна
  • Гледишта
  • Други пишу
  • Слика и тон
  • Десетерац
  • Жива ријеч
  • Препорука уредника
  • Контакт
Претрага
  • Насловна
  • Гледишта
  • Други пишу
  • Слика и тон
  • Препорука уредника
  • Изаберите писмо
  • Десетерац
  • Жива ријеч
  • Контакт
  • Одабир писма
    • Latinica
    • Ћирилица
Follow US
© Журнал. Сва права задржана. 2024.
КултураНасловна 6ПолитикаСТАВ

Равногорска историја…

Журнал
Published: 11. мај, 2023.
Share
SHARE

Док су будући ослободиоци и револуционари из КПЈ увелико спавали свој зимски сан усред крвавог прољећа 1941. године, једини плотун отпора испаљен је из оружја краљевске војске. Док је фашистички и нацистички окупатор комадао отаџбину у кратком априлском рату, млади комунисти, хероји и пролетери предстојећих битака, чекали су директиву из Москве. А она је отприлике гласила: ”Сачекајте распад буржоаске творевине, па ћемо да видимо шта ћемо послије!” Послије смо видјели да су партизани Хитлеру пружили отпор тек када је нападнут СССР, а не када је нападнута њихова домовина.

Пише: наш стални дописник са Дивљег запада Милија Тодоровић (у улози Гарија Купера)

За то вријеме, краљевска војска је изгубила неравноправни рат, онако како су тај рат, у тих пар почетних година свјетске катастрофе губиле војске Француске, Белгије, Данске, Норвешке, па и Британије свуда гдје је било битке на копну. И онако како ће тај рат губити ”црвена армија” у првим мјесецима напада Вермахта на Совјетски савез. Али је пружен витешки отпор и у правцу према Бугарској (крвава битка код Страцина); Београд је херојски брањен уз око 50 уништених њемачких авиона 6. априла 1941.; а посебан куриозитет тог рата је контраофанзива Зетске дивизије која је Мусолинијеву армаду потјерала назад дубоко у Албанију.

Но, ни капиталуација коју је на Палама потписао генерал Калафатовић 17. априла, није значила предају војске Краљевине Југославије. Врховна команда је отишла у Лондон, а најбољи њен официр, пуковник Драгољуб Михаиловић 11. маја на Равној Гори формира покрет отпора, први у поробљеној Европи. Услиједила је ратна епопеја против окупатора, али и нажалост против домаћих револуционара који нијесу бирали средства да остваре превласт на терену, како против Њемаца тако и против краљевске војске. Расистичка одмазда коју је прописала и спроводила њемачка команда у Србији, 100 стријељаних за једног убијеног њемачког војника, а 50 за једног рањеног, за Михаиловића је била кочница за дјеловање, а за партизане сигнал за још јачи напад.

До читања у новом дану, Тачно у подне. Збогом

Share This Article
Facebook Telegram Copy Link
Previous Article Црна Гора је имала највећу стопу намјерних убистава у региону током 2020. године
Next Article Шта се крије у хаосу стримова, холова и пренковања

Избор писма

ћирилица | latinica

Ваш поуздан извор за тачне и благовремене информације!

На овој страници уточиште налазе сви који разум претпостављају сљепилу оданости, они који нису сврстани у разне системе политичке корупције. Не тражимо средњи, већ истинит и исправан пут у схватању стварности.
FacebookLike
XFollow
YoutubeSubscribe
- Донације -
Ad image

Популарни чланци

Новак још чува посљедњи плес…

То је дефинитивно та опроштајна 2024. година за шампиона Новака Ђоковића. Ову констатацију не може…

By Журнал

Чанак – првак луткарског позоришта Александра Вучића

Од једног препознатљивог лидера ДОС-а, за који смо вјеровали да доноси слободу и бољи живот…

By Журнал

Од релативизације и нормализације према рехабилитацији НДХ и усташтва

Пише: Јарослав Пецник Уклапајући се у тренд и преузимајући кормило помахниталог десничарења, Пленковићева је влада,…

By Журнал

Све је лакше кад имаш тачну информацију.
Ви то већ знате. Хвала на повјерењу.

Можда Вам се свиди

Насловна 2СТАВ

,,Очерупани кокот“ пропале идеологије

By Журнал
ДруштвоНасловна 3СТАВ

Митровица, пост мортем: Каква је боја тишине у празној кући нашег детињства?

By Журнал
Култура

Никшић: Представљена издавачка дјелатност Архива Војводине и књига “Досије Штедимлија”

By Журнал
Насловна 5Политика

Споменик Зорану Ђинђићу који је Вучић најавио 2016. године још није подигнут

By Журнал
Журнал
Facebook Twitter Youtube Rss Medium

О нама


На овој страници уточиште налазе сви који разум претпостављају сљепилу оданости, они који нису сврстани у разне системе политичке корупције. Не тражимо средњи, већ истинит и исправан пут у схватању стварности.

Категорије
  • Гледишта
  • Други пишу
  • Слика и тон
  • Препорука уредника
  • Десетерац
  • Жива ријеч
Корисни линкови
  • Контакт
  • Импресум

© Журнал. Сва права задржана. 2024.

© Журнал. Сва права задржана. 2024.
Добродошли назад!

Пријавите се на свој налог

Username or Email Address
Password

Lost your password?