U senci ispaljivanja interkontinentalnih balističkih raketa i raketa „storm šedou“, ratne propagande, upozorenja i pretnji, malo se govori o situaciji na terenu u Ukrajini. A situacija se velikom brzinom menja u korist jedne strane. Prema analizi američkog Instituta za proučavanje rata (ISW), ruske snage napreduju najbržim tempom još od prvih meseci sukoba 2022. godine.
Snimci koje je ISW geolocirao pokazuju da se ruske snage kreću ka gradu Kurahove u Donjeckoj oblasti, dok istovremeno napreduju i ka ključnom logističkom gradu Pokrovsku.
„Ruske snage su u poslednje vreme napredovale znatno većom brzinom nego tokom cele 2023. godine“, navodi se u izveštaju, uz napomenu da je Rusija ostvarila dobitke i u blizini Ugledara i Velike Novoselke, takođe u Donjeckoj oblasti.
Zašto ruske snage sad postižu ovakve uspehe?
S obzirom na to da se dugo činilo da su linije fronta zamrznute, postavlja se pitanja zašto ruske snage baš sada postižu ovakve uspehe. Iz Instituta za proučavanje rata navode da je napredak ruskih snaga na jugoistoku Ukrajine „u velikoj meri rezultat otkrivanja i taktičke eksploatacije ranjivosti na ukrajinskim linijama“. Analitičari ukazuju i da se brojčana prednost Rusije konačno isplatila jer se Ukrajina muči da regrutuje vojnike i opremi nove jedinice oružjem. Ukrajina zato poziva zapadne partnere da joj pošalju više oružja kako bi se pomogli njenim trupama na frontu koje su se stalno žalile na nedostatak municije.
Istovremeno, nezavisan ruski medij Agentstvo, koristeći podatke grupe sa bliskim vezama u ukrajinskoj vojsci, tvrdi da su ruske snage osvojile oko 235 kvadratnih kilometara ukrajinske teritorije samo tokom prošle nedelje. Kako se navodi, to je nedeljni rekord u čitavoj 2024. godini. Od početka novembra Rusija je zauzela više teritorije u Ukrajini nego u celom oktobru, što je rekord od 2022. godine.
Analiza Agentstva pokazuje da ruska vojska nije videla tako brz nedeljni napredak, barem od početka ove godine. Prethodni rekord postavljen je krajem oktobra kda su za nedelju dana ruske snage uspele da zauzmu 196 kvadratnih kilometara u Ukrajini. Od početka novembra, ruska vojska je zauzela gotovo 600 kvadratnih kilometara u Ukrajini. To je na 100 kvadratnih kilometara više nego u celom oktobru kada je Rusija zauzela 490 kvadratnih kilometara ukrajinske teritorije.
Rusija je počela da brže napreduje u istočnoj Ukrajini u julu, baš kada su ukrajinske snage zauzele deo njene zapadne Kurske oblasti. Od tada se ruski napredak ubrzao, navodi Rojters.
Ruske trupe trenutno kontrolišu 18 odsto Ukrajine, uključujući ceo Krim, nešto višeod 80 odsto Donbasa koji se sastoji od Luganska i Donjeca, kao i više od 70 odsto Zaporoške i Hersonske oblasti. U Harkovskoj oblasti, Rusija kontroliše tek manje od tri odsto teritorije.
„Ne mislim da je ovo ono što Tramp traži“
Na pitanje zbog čega se u ovom trenutku dešavaju ovako dramatične promene na terenu, BBC piše da je glavni razlog povrtak Donalda Trampa u Belu kuću, piše Skaj Njuz. Dok je bio u predizbornoj kampanji, Tramp je obećao da će okončati rat u roku od 24 časa. Oni oko njega, kao što je novoizabrani potpredsednik Džej DI Vens, nagovestio je da će to za Ukrajinu značiti verovatno u vidu odustajanja od teritorije u Donbasu i na Krimu.
To se, očigledno, kosi sa stvavovima Bajdenove administracije čije odluke ove nedelje ukazuju na želju da se što više pomoći pošalje pre nego što Tramp stupi na funkciji. Međutim, ima i onih koji su pozitivno raspoloženi u pogledu toga šta će biti sa Ukrajinom sa Trampom na funkciji.
Ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski izjavio je da bi Kijev želeo da okonča rat „diplomatskim putem“ 2025. godine. „Predsednik Tramp će nesumnjivo biti vođen jednim ciljem, da projektuje svoju snagu, svoje vođstvo… I da pokaže da je sposoban da reši probleme koje njegov prethodnik nije uspeo da reši“, rekao je Dmitro Kuleba, doskorašnji ukrajinski ministar spoljnih poslova. Dodao je da američko napuštanje Ukrajine „nije opcija“. Prema njegovim rečima, „koliko god je pad Avganistana naneo tešku ranu spoljnopolitičkoj reputaciji Bajdenove administracije, Ukrajina bi mogla da postane Trampov Avganistan, sa istim posledicama“.
„Ne mislim da je to ono što on traži“, kaže Kuleba.
Ovonedeljni razvoj događaja možda nije početak rata koji eskalira van kontrole, već zapravo početak borbe za najjaču pregovaračku poziciju u potencijalnim budućim pregovorima o okončanju rata.
Izvor: NIN
