Rokfeler je počeo kao proleter i uspeo je da dobrim ekonomisanjem i veštinom stvori prvi savršen trust, Standard Ojl. Moramo da damo sledeći prikaz iz istorije onih vremena da bismo pokazali kako je potreba za plasiranjem viškova Standard Ojla uništila male kapitaliste i ubrzala slom kapitalističkog sistema. Dejvid Graham Flips bio je radikalan pisac onoga vremena. Ovaj izvod iz njegovog spisa vadimo iz časopisa „Subotnja večernja pošta“ od 1. oktobra 1902. godine. Ovo je jedini primerak ovoga časopisa koji se sačuvao do današnjih dana, ali ipak, po njegovom sadržaju i izgledu, možemo da zaključimo da je to morao biti jedan od popularnih časopisa sa velikom prođom. Evo izvoda:
„Jedan istaknuti stručnjak procenio je pre deset godina Rokfelerov prihod na trideset miliona dolara godišnje. On je bio dostigao granicu rentabilne investicije zarade u petrolejskoj industriji. Tako su, dakle, ogromne sume gotovog novca – više od dva miliona dolara mesečno – padale samo za Davisona Rokfelera. Problem ponovne investicije ovoga novca postajao je sve ozbiljniji i najzad se pretvorio u tešku brigu. Prihodi od petroleja su rasli i rasli, a prilike za zdravu investiciju bile su ograničene, čak i ograničenije nego danas. I tako su Rokfeleri, ne iz neke naročite želje za zaradom, počeli da razgranavaju svoje poslove od petroleja i na druge oblasti. Na to su bili prisiljeni novom bujicom bogatstva koje je njihov monopolski magnet neodoljivo privlačio. Obrazovali su štab za ispitivanje i traženje prilika za investiciju. Priča se da šef ovog štaba ima godišnju platu od sto dvadeset pet hiljada dolara.
Prvo krupnije skretanje Rokfelera sa petrolejskog polja i njihovo zalaženje u druge oblasti bilo je njihovo interesovanje za železnice. Do 1895. godine oni su kontrolisali jednu petinu železničke mreže u državi. A šta je danas njihovo, ili šta kontrolišu danas? Oni imaju prvu reč u svim velikim železnicama Njujorka koje vode na sever, istok, zapad, osim jedne u kojoj sudeluju sa nešto malo miliona dolara. Takođe su učesnici i u svim velikim železničkim linijama koje polaze od Čikaga. Imaju glavni udeo u većem broju linija koje vode ka Tihom okeanu. Njihovi glasovi čine g. Morgana tako moćnim, mada se može reći da je njima potrebniji njegov mozak nego njemu njihovi glasovi – za sada, i ova kombinacija dobrim delom sačinjava „zajednicu interesa“.
„Ali same železnice nisu mogle dovoljno brzo da usisaju ovu silnu bujicu zlata. Dva i po miliona dolara mesečno Džona D. Rokfelera povećala su se na četiri, pet, šest miliona dolara mesečno, sedamdeset i pet miliona godišnje. Petrolej za osvetljenje sav se pretvarao u zaradu. Ponovna investicija prihoda davala je svoj prihod od mnogo miliona dolara godišnje.
„Rokfeleri su počeli da zalaze u oblast svetlećeg gasa i elektrike, kad su se ove investicije razvile dotle da dozvole sigurne investicije. I sad veliki dao naroda u Sjedinjenim Državama mora svako veče, čim zađe sunce, da počne da bogati Rokfelere, svejedno kojim sredstvom za osvetljenje se služio. Rokfeleri su se zatim bacili na davanje zajmova farmerima. Priča se da Džon D. Rokfeler umalo nije zaplakao kad su povoljne prilike pre nekoliko godina omogućile farmerima da se otresu hipoteka, jer se osam miliona dolara za koje je mislio da ih je lepo i uz dobar interes udomio za čitav niz godina odjednom opet našlo pred njegovim vratima, vapijući za nekim novim domom. Ovaj neočekivani dodatak njegovim nevoljama kako da zbrine porod svojih prihoda od petroleja i porod ovog poroda – bio je suviše mnogo za raspoloženje jednog čoveka sa slabim stomakom…
„Rokfeleri su se zainteresovali za rudnike – gvožđa, uglja, bakra i olova; za druge industrijske kompanije; za tramvaje, za državne, pokrajinske i lokalne zajmove, za parobrodarstvo i telegrafe, za zemljište, za oblakodere, za stanove, hotele, poslovne lokale, za osiguravajuća društva i banke. Uskoro doslovno nije više bilo nijedne oblasti u kojoj njihovi milioni nisu bili na delu…
„Banka Rokfelera – Nacionalna gradska banka – jeste sama po sebi najveća banka u Sjedinjenim Državama. Od nje su veće samo Engleska banka i Francuska banka. Dnevni depoziti iznose prosečno više od stotinu miliona dolara, i ona diriguje bezrokovnim zajmovima u Vol Stritu i na berzi akcija. Ali ona nije sama. Ona je samo glava čitavog niza Rokfelerovih banka, koji obuhvata četrnaest banaka i trustovskih kompanija u gradu Njujorku i banke velike snage i velikog uticaja u svakom centru u državi.
„Džon D. Rokfeler ima akcija Standard Ojla u vrednosti od četiri do pet miliona dolara po tržišnoj ceni. Oko stotinu miliona ima u čeličnom trustu i gotovo isto toliko samo u jednom jedinom železničkom sistemu, polovinu od te sume u jednom drugom, i tako dalje, dok čoveka ne zaboli glava od cifara. Njegov prihod od prošle godine iznosio je oko stotinu miliona dolara. Pitanje je da li prihodi svih Rotšilda zajedno iznose toliko. A taj prihod se još i povećava u velikim skokovima.“
Džek London „Gvozdena peta“, str. 396-398. Bigz 1977.
Izvor: Makroekonomija
