Piše: Rastko Jevtović
Peta beogradska gimnazija je jedna od najpoznatijih školskih ustanova savremenog Beograda i Srbije, nalazi se među simbolima grada na ušću Save u Dunav. Otrcana je fraza da nema Beograđanina koji nema ništa sa Petom, kao i to da dušu nekog mesta čine ljudi. Dušu Pete beogradske, kakva jeste, kao i njenu sto dvadeset godina dugu i bogatu istoriju stvarali su najvećim delom bivši i nekadašnji učenici Pete beogradske, dakle njeni alumnisti. Pre desetak godina na zvaničnom sajtu ove škole okačen je, još uvek nepotpun, dokument- Alumni Pete. Možda će upravo ovaj članak doprineti da se nekadašnji učenici Pete gimnazije motivišu i ostave svoje podatke na spisku alumnista na sajtu škole.
Peta beogradska je baš pod tim imenom započela svoj život školske 1953/1954.godine. Dotadašnje ime-Prva ženska realna gimnazija promenjeno je zato što je došlo do spoja učenica Prve ženske i Druge muške gimnazije. Ženska beogradska gimnazija je imala višak prostora, jer su se u , tada dvospratnoj, prostranoj zgradi pod Tašmajdanom do 1953.godine školovale samo učenice . S druge strane, zgrada Druge muške je bila uništena u Drugom svetskom ratu, pa je učenike ove škole trebalo razmestiti, te je jedan broj njih prebačen u zgradu Prve ženske u današnjoj Ulici Ilije Garašanina. No, oni su se tu osećali kao podstanari. Stoga je izvršena sinteza te dve škole i tako je nastala Peta. Sam naziv ima veze sa datumom osnivanja Prve ženske realne, čija je pravna naslednica Peta beogradska. Naime, beogradske gimnazije su dobijale imena po redosledu vremena svog nastanka, a prva ženska gimnazija Srbije je peta po redu osnovana beogradska gimnazija. Prva muška je nastala još 1839. i njen alumni je svakako najjači među svim školama u Srbiji, nju su pohađali ili u njoj kao profesori radili mnogi naši velikani, recimo Stevan Mokranjac i Gavrilo Princip. No, ako govorimo o savremenom dobu, naročito o periodu od završetka Drugog svetskog rata i godina obnove i izgradnje, pa o svim decenijama do kraja dvadesetog i na početku dvadeset prvog veka, Peta svakako prednjači u svom alumniju. Postoje brojni razlozi za to i ovu analizu bi trebalo da prati ozbiljna sociološka studija, a neke na tu temu su već urađene. Indikativna je činjenica je da se u ovu beogradsku gimnaziju upisuju đaci iz svih krajeva Beograda, bez razlike, što nije slučaj sa skoro svim drugim beogradskih gimnazijama, ne računajući one specijalne- Filološku, Matematičku, Sportsku. Naime, u Prvoj beogradskoj ipak dominiraju deca sa Dorćola i opštine Stari grad, u Trećoj- deca sa Vračara, u Devetoj i Desetoj- deca sa Novog Beograda, a u Trinaestoj, deca sa Banovog i obližnjih brda. Zašto onda u Petoj nisu dominantna deca sa Palilule kada je to jedina palilulska gimnazija? Odgovor se krije upravo u univerzalnoj popularnosti ove škole kojoj decenijama, iz raznih razloga, teže mnogi učenici i njihovi roditelji.
Ako pratimo generacije učenika Pete beogradske od sredine pedesetih godina, naći ćemo u svakoj od njih više ili manje javnih ličnosti. Recimo, oni koji su rođeni 1940., pamte Oliveru Katarinu i Vesnu Pešić kao svoje drugarice, a arhitektu Đorđa Bobića kao svog klasića. Pisac Gradimir Đurović u svojim “Pričama iz Pete beogradske” pominje da su sa njim u školu išli sredinom pedesetih neki članovi poznate domaće grupe “Sedmorica mladih”. No, ni mnogo duži tekst od ovog ne bi mogao da isprati sve javne ličnosti u Petoj beogradskoj gimnaziji od sredine prošlog veka do danas. A integralna monografija Pete beogradske gimnazije je u nastajanju.
Niški profesori: Stajemo u odbranu časti Pete beogradske gimnazije
Potom dolazi plejada dramskih umetnika: Svetlana Bojković, Goran Marković, Srđan Điđa Karanović, Branko Cvejić, Goca Marić, Stanislava Pešić, Mirjana Karanović, Bora Nenić, Anica Dobra, Miloš Timotijević, Alisa Stojanović, Lenka Udovički, Uroš Stojanović, Tamara Vučković, Ana Miljanić, Biljana Srbljanović, Jelena Mijović, Ivan Stefanović, Anja Suša, Darjan Mihajlović, Katarina Radivojević, Gordan Kičić, Miloš Samolov, Srdan Golubović, Srđan Karanović, Milica Zarić, Vanja Ejdus, Tijana Kondić, Milica Petrović, Marko Grabež i mnogi drugi. Zbog svih ovih imena dramska sekcija Pete beogradske važi za najpoznatiju u regionu i ona danas tu tradiciju nastavlja.
Niz poznatih muzičara među bivšim i nekadašnjim učenicima Pete započinje sa operskom divom, Milkom Stojanović i akademikom Ivanom Jevtićem. Oboje su postigli planetarnu slavu. Poznata kompozitorka Ksenija Zečević takođe je pohađala Petu i zavetovala joj je svoj koncertni klavir, koji je još uvek u upotrebi. A spisak rok muzičara započinjemo Zoranom Miščevićem, frontmenom “Silueta” i Zoranom Simjanovićem, vođom “Elipsi”. Ove dve grupe, zatim “Iskre”, sastavljene sve od samih učenika Pete beogradske gimnazija organizovale su početkom šezdesetih godina prošlog veka u Svečanoj sali (današnjoj gornjoj sali za fizičko) “bitke bendova onog vremena”. Jednom prilikom su tokom te manifestacije u gostima u Petoj beogradskoj bili školarci iz Prve sarajevske gimnazije. Prijavili su se i oni za takmičenje rok bendova, ali nisu imali ime. Smislili su ga na brzinu i nazvali su se “Indeksi”! Prema tome, Peta beogradska je kumovala imenu i nastanku benda, koji je ostavio jedan od najdubljih tragova u istoriji jugoslovenskog roka.
U kasnim šezdesetim đak Pete beogradske je bio Bora Đorđević i on je na tu činjenicu bio vrlo ponosan. Sa njim je u odeljenje išla pevačica Snežana Jandrlić. U 21. veku često je dolazio u svoju školu, učestvovao u školskim manifestacijama, a naročito će ostati upamćen njegov solo nastup pred prepunim dvorištem Pete u junu 2006, kada je sam odsvirao na gitari i otpevao nekoliko nezaboravnih hitova “Riblje čorbe”, kao i govor pred početak premijere predstave dramske sekcija“Borina čorba” u junu 2018. kada je, pored ostalog, istakao da je Peta formirala njegov pogled na svet i radne navike. Stoga i ne čudi što se na drugom spratu škole nalazi Plato Bore Đorđevića sa muralom posvećenim njemu.
Petu beogradsku gimnaziju su od poznatih rok muzičara pohađali: Miroslav Cvetković Cvele, basista Bajaginih “Instruktora” i vlasnik Rok muzeja, Krle iz “Generacije pet”, Nikola Čuturilo, Ivica Vdović Vd, Bojan Pečar iz EKV-a, Anton iz “Partibrejkersa”, Inspektor Blaža, Željko Nikolić iz grupe “Roze poze”, Srđan Marić iz “Direktora”, Sava Veličković iz pank grupe “Kontejner AD”, Aca Seltik i Dule Živanović iz grupe “Ortodoks Kelts”, Vuk Rosandić iz grupe “Ruž”, Marko Grubić iz “Vrooma”, Dragoljub Ružić iz “Urgha”, Rastko Lupulović (sada vladika SPC-Ilarion) , jedan od osnivača grupe “Kanda Kodža i Nebojša”, Petar Rudić iz grupe “Svi na pod”, Una Gašić iz grupe “Bitipatibi”, te Marko Grabež iz grupe “Koi koi” i nezaobilazna Konstrakta.
Iz redova bivših i nekadašnjih profesora i đaka Pete, koji su ostvarili književničku karijeru, svi izdvajaju na prvom mestu Desanku Maksimović, koja je dvadeset šest godina radila kao profesor srpskog jezika u Prvoj ženskoj realnoj, kao i njenu davnašnju učenicu-Miru Alečković. No, danas najpoznatija u ovom domenu je Milena Marković, dramska spisateljica, profesor FDU, na smeru dramaturgija i dobitnica NIN-ove nagrade za 2022. godinu za roman “Deca”. Među istaknutim književnicima je i Ivana Dimić, koja je sa romanom “Arzamas” osvojila NIN-ovu nagradu za 2016., zatim mlada Nađa Petrović, koja je u takmičenju za NIN-ov roman godine 2023. ušla u veliko finale sa romanom “Meduze žive zauvek dok ih ne uhvate”, Veselin Marković, srpski romanopisac, već spomenuti reditelj Goran Marković, koji je sa romanom “Beogradski trio” ušao u finale za NIN-ov roman godine.
U svetu novinarstva zaista ima mnogo nekadašnjih učenika Pete beogradske gimnazije. Niz treba započeti od dugogodišnjeg dopisnika TANJUG-a iz Afrike i autora nekoliko knjiga o stvarnosti Afrike i Balkana-Draganu Milosavljeviću. Istaknuti istraživački novinar Branko Čečen je samo jedan od ljudi tog žanra novinarstva koji su se za tu struku školovali u Petoj. Kao i Marija Nenezić iz kulturne redakcije RTS-a. Ipak, najpoznatiji su tv i radio voditelji: Suzana Mančić, Jelena Tinska. Snežana Dakić, Ivana Zarić, Ivana Pataković, Olga Kepčija, Nataša Miljković, Miša Stojiljković, Aleksandar Petrović.
I među istaknutim našim sportistima nalazimo bivše i nekadašnje učenike gimnazije pod Tašmajdanom. Najpre treba pomenuti zlatnu olimpijsku rukometnu reprezentaciju koju su predvodili Branislav Pokrajac i Milan Lazarević. Zatim, tu je košarkaški reprezentativac Zoran Kiza Radović. Potom član zlatne olimpijske vaterpolo reprezentacije Strahinja Rašović. Bilo je još nekoliko desetina vrhunskih sportista u redovima onih koji su pohađali Petu.
Niški profesori: Stajemo u odbranu časti Pete beogradske gimnazije
Nemalo je i političara u redovima bivših i nekadašnjih đaka najpopularnije beogradske gimnazije. Verovatno najpoznatiji među njima je Milan Milutinović, predsednik Republike Srbije u periodu od 1997.do 2000.godine. Zatim, tu je i Goran Svilanović, prvi ministar spoljnjih poslova u demokratski izabranoj Vladi Republike Srbije 2001. Posle njega, tu su i Srđa Popović, predvodnik Pokreta “Otpor”, zatim, Gašo Knežević, ministar prosvete u Vladi Zorana Đinđića, od 2001.do 2004.godine, Aleksandar Antić, nekadašnji ministar energetike i rudarstva, Siniša Mali,aktuelni prvi potpredsednik Vlade Republike Srbije, Ana Brnabić, predsednica Narodne skupštine Republike Srbije, Aleksandra Sofronijević, aktuelna ministarka građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture, te Miloš Jovanović, predsednik Nove demokratske stranke Srbije.
Među univerzitetskim profesorima je sijaset nekadašnjih đaka Pete, a nabrojaćemo samo neke. Vladimir Bumbaširević, nekadašnji rektor Beogradskog univerziteta i redovni profesor na Medicinskom fakultetu. Dr Predrag Stanković-svetski priznati fonijatar. Preko deset aktuelnih profesora na FDU su nekada pohađali Petu beogradsku! Na Filološkom i Filozofskom fakultetu-slično. Bojana Stojanović Pantović je redovni profesor na Odseku za srpsku i komparativnu književnost Filozofskog fakulteta u Novom Sadu. Naravno, ima nekadašnjih”petaša” i među profesorima na raznim stranim univerzitetima, tako da bi samo u tom smislu trebalo napraviti jedno dobrano istraživanje.
Od naučnika iz redova nekadašnjih učenika Pete izdvajamo Predraga Markovića, direktora Instituta za savremenu istoriju. Boško Mijatović je ekonomista i istoričar, direktor Centra za liberalno-demokratske studije. Adrijana Zaharijević je filozofkinja i viša naučna saradnica na Institutu za filozofiju i društvenu teoriju. Boris Milosavljević je naučni savetnik Balkanološkog institute SANU. Stanoje Bojanin je viši naučni saradnik Vizantološkog instituta SANU. Vladimir Jelenković, iako po obrazovanju tehnolog, bio je na čelu Teslinog muzeja u Beogradu od 2005.do 2014, predano se bavi istraživačkim radom na temu Teslinih izuma.
Izvinjavam se mnogima čija imena neopravdano nisu uvrštena u ove spiskove, ali ograničenost saznanja i vremena za ovaj zadatak sputali su mene kao autora da ih pomenem. Važno je da su se svi oni ugradili u slavnu istoriju jedine beogradske škole pod Tašmajdanom.
Zaista bismo u svakom segmentu društva mogli da pronađemo istaknute pojedince koji su se nekada školovali u Petoj beogradskoj. Šta je to što je svima njima zajedničko osim mesta školovanja i, samim tim, mogućih međusobnih poznanstava? Ono što još uvek za ovu školu važi- da daje dobar temelj u znanju i veštinama, ali i da razvija svestranost, široku opštu kulturu, otvara prostor za široko poimanje sveta i društva i podstiče stvaranje kritičke svesti. Stoga nije praznorečiva fraza da su učenici Pete po pravilu najbolji studenti na fakultetima Beogradskog univerziteta. Kao takva, Peta beogradska gimnazija bi trebalo da postane institucija od nacionalnog značaja u ovom društvu. Nadam se da će ovaj tekst doprineti takvom promišljanju kod uistinu relevantnih faktora i da će se ta, ne tako nova, ideja ostvariti.
