Пише: Ђорђе Бајић
Проблеми са играном адаптацијом култног Дизнијевог цртаног филма Снежана почели су још 2021. године, када је обелодањено да ће насловну јунакињу тумачити Рејчел Зеглер, млада звезда у успону која је пажњу филмофила скренула Спилберговим римејком чувеног мјузикла Прича са западне стране (и за улогу Марије добила Златни глобус). Ту почетну контроверзу (која је касније прерасла у “интернет рат”) изазвала је околност да ће Снежану, чија је (бар је тако у бајци браће Грим) кожа “бела као снег”, тумачити глумица там(ниј)е пути (мајка Рејчел Зеглер је Колумбијка). Ситуација се поновила 2023. године, када је сирену Аријел у играној верзији Мале сирене глумила тамнопута Хале Бејли: “Дизни” је истрпео критику због такве одлуке, контроверза је добила јасне обрисе расизма, али то челнике овог студија није спречило да у случају “Снежане” истрају у својој првобитној одлуци и улогу која је традиционално намењена белкињи доделе глумици тамније путу.
Проблеме је продубила и сама Рејчел Зеглер, која је почела да даје изјаве у којима је критиковала изворну Снежану из 1937, а нарочито лик принца, кога је прогласила перверзњаком који уснулу девојку љуби против њене воље. Она је инсистирала да је изворни филм застарео и да је време за детаљну прераду у којој ће главни женски лик постати активнији и у коме Снежана неће зависити од мушке помоћи. Контроверзи је допринео и Питер Динклиџ (Игра престола), глумац рођен са ахондролазијом, што је узрок његовог патуљастог раста, који је критиковао “Дизни” зато што улоге седам патуљака у новом филму нису одиграли глумци са патуљастим растом већ је одлучено да ти ликови буду компјутерски анимирани. Није помогло ни то што је за улогу Зле краљице одабрана Гал Гадот, израелска глумица која у немилости дела јавности због ситуације у Гази. Све се то сакупило, надовезало једно на друго и довело до филма који се сада доживљава као највећи промашај у 2025. години.
Премијера Снежане је одлагана више пута, да би филм у светске (и наше) биоскопе стигао 21. марта. И док у Србији филм пролази солидно (за две недеље га је погледало нешто више од 25000 гледалаца), у САД и остатку света ситуација није баш бајковита. Имајући у виду да је продукција филма коштала 250–270 милиона долара (а по неким информацијама и знатно више од тога), досадашња зарада од 170 милона није довољна како би се филм сматрао успешним (потребно је 500 милиона како би филм повратио уложени новац и зарадио). Велики број људи, укључујући и оне који филм нису погледали, кивни су на главну глумицу и “Дизни”, тако да је започела (рекло би се) спонтана акција давања ниске оцене на ИМДб-у, што је довело до тога да је Снежанина оцена тренутно рекордно ниска, свега 1,6 од 10 (за шта је гласало више од 300000 људи од којих, верујемо, већина није ни није погледала филм, већ су дали кеца “из ината”). Да ли је Снежана баш толики креативни фијаско? Искрено – није. Оцена 4 или 5 од 10 свакако би била реалнија и поштенија, уз ограду да млађи нараштаји, којима је овај филм првенствено и намењен, могу у том шаренилу да виде филм који ће им се истински допасти, па можда их чак и очарати.
Снежана је у својој бити крајње рутинско остварење, веома једноставне поставке. Рејчел Зеглер и Гал Гадот нису најсрећније одабране глумице: прва одлично пева, али су јој црте лица превише грубе, што не одговара лику који тумачи, док су певачке и глумачке могућности израелске глумце веома, веома ограничене. Редитељ Марк Веб, прослављен инди љубавном драмом 500 дана лета (2009) и филмовима из диптиха о Спајдермену са Ендруом Гарфилдом у насловној улози (2012, 2014), већ је дуже у креативној кризи и Снежана му свакако није помогла да поврати моментум. Неспорно се ради о раскошној продукцији, али сав новац на овом свету, сви светлуцави костими, богата сценографија и захтевни компјутерски ефекти нису успели за прикрију оно што је очигледно: нова Снежана је суштински непотребна, како у креативном, тако и у (испоставило се) комерцијалном погледу. Измене у наративу мењају њену суштину (принца више нема, већ је сада ту шармантни разбојник као Снежанина љубавна занимација, лик који делује на силу угуран у причу, Снежана постаје бунтовница која се бори за своје краљевство, смрт Зле краљице је спектакуларнија и разрађенија, ту су нови ликови и нове песме, итд), и све то укупно оставља утисак филма који је настао из пуке жеље да се уновчи постојећа популарност класика на коме је заснован, те да се све своди на пуку калкулацију која је, додуше, кренула по злу.
Наравно, све то је Холивуд: прерада постојећег, стваралачки канибализам и уздање у стару славу… Већ добро знамо како све то функционише. У прошлогодишњој Злици се, уз све мане тог филма (а има их!), ипак види неки покушај да се Чаробњаку из Оза да ново читање, димензија која раније није постојала, види се чак и храброст. Снежана жели да постигне исто, само што сценаристкиња Ерин Кресида Вилсон (писала сценарије за Секретарицу и Девојку у возу) не зна како то да спроведе у дело или јој то, што је такође веома могуће, није било дозвољено – на сценарију за нову Снежану радило је више људи, укључујући и Грету Гервик, која је остала непотписана, а било је и доснимавања и преправљања у покушају да се спасе шта се спасти може. Али све узалуд… Ризик се није исплатио. Рачуница челника “Дизнија” била је погрешна јер већина гледалаца није била спремна за “латино Снежану”, барем не у филму који претендује на то да буде играни римејк класика из 1937. године. Снежана је постала тема подсмеха, а кривица је сваљена на Рејчел Зеглер (која је представљена као “црв” који је појео “јабуку”), пошто су њене изјаве изазвале највећи бес јавности. Но, проблем је суштинскији, дубљи, јер није млада глумица саму себе одабрала да глуми у филму. Риба, по обичају, смрди од главе. Нова Снежана очајнички покушава да седи на две столице: да остане верна изворнику (што не успева), а да истовремено буде модерна и свежа (што такође не успева)… На крају баладе смо добили филм који суштински није никоме потребан: ни публици, ни студију који га је продуцирао, ни филмским радницима испред и иза камере. Неким причама није суђено да имају срећан крај.
Извор: Време
