Пише: Владимир Ђукановић
Кина, највећи емитер гасова стаклене баште на свету је достигла врхунац загађења, што би могло означити преломни тренутак у глобалној борби против климатских промена. Ова азијска сила, која је у последњих неколико деценија доживела брзу индустријску експанзију, истовремено је постала лидер у развоју зелених технологија. Да ли је Кина заиста на путу ка зеленој неутралности, или је тренутни пад емисије штетних гасова само одраз тренутне економске кризе?
Кина данас чини више од 30% глобалног загађења, што је резултат њеног метеорског индустријског успона који је започео реформама Денг Сијаопинга 1980-их година. За разлику од других великих загађивача попут САД-а и Велике Британије, којима су биле потребне деценије, па чак и векови, да достигну врхунац својих емисија, Кина је то постигла у рекордном року. Овај рапидни развој донео је значајне економске бенефите, али и огроман еколошки терет. У једном моменту кинески градови су били покривени сталном маглом отровних честица.
Кина се ослања на угаљ више него било која друга земља на свету. Половина светског угља се копа и сагорева управо у Кини како би се напајала њена економија и подржала тешка индустрија, укључујући производњу челика и цемента. Међутим, емисије повезане са овим секторима нису само проблем Кине; сваки пут када нека земља увози кинеске производе, она практично „извози“ своје загађење у Кину.
Уочи Олимпијских игара у Пекингу 2008. године Кина се суочила са великим загађењем и одлучила да окрене други лист. Жеља за чистијим небом и препозната економска прилика постали су главни мотиватори за развој зелених технологија. Уместо да покушава да сустигне Запад у традиционалним технологијама попут мотора са унутрашњим сагоревањем или гасних турбина, Кина је одлучила да их прескочи и директно се посвети развоју батерија, соларних панела и електричних возила. Ова стратегија није била само одговор на домаће еколошке изазове већ и кључ за глобално позиционирање. Данас Кина производи 80% светских соларних панела и инвестира у највеће ветротурбине на свету. Ове технологије су постале покретач економског раста земље, чинећи 40% њеног раста БДП-а у 2023. години.
Према подацима из 2023. године, Кина је уложила више у технологије енергетске транзиције него било која друга земља. Њене соларне електране сведоче о овим улагањима. Поред тога, Кина је лидер у развоју батерија за електрична возила са најдужим дометом на тржишту и најбољим аутомобилима на овај погон.
Међутим, овај успех није дошао без значајних трошкова. Кинеска влада годинама је субвенционисала развој зелених технологија, омогућавајући компанијама да наставе пројекте чак и када нису били економски исплативи. Насупрот томе, у земљама попут САД-а, Немачке и Шпаније, укидање субвенција довело је до урушавања индустрија које су се ослањале на државну подршку. Горња илустрација показује да Кинези улажу више од остатка света. Нема назнака да ће се тренд променити.
Иако се емисије штетних гасова тренутно смањују, овај тренд је делимично последица успоравања кинеске економије, посебно у сектору некретнина. Тешка индустрија, попут производње челика и цемента, и даље представља огроман изазов за декарбонизацију. Дугорочно гледано, Кина ће морати да пронађе начин да смањи емисије из ових сектора, што захтева велике инвестиције у иновације и реструктурирање енергетске мреже како би се смањила зависност од угља.
Ако Кина заиста потврди да су њене емисије достигле врхунац, то би био значајан корак напред за глобалне климатске циљеве. Овај развој догађаја могао би помоћи у спречавању земаља попут САД-а, које су под администрацијом Доналда Трампа најавиле повлачење из Париског споразума. То не доприноси смањењу загађења нити заустављању процеса глобалног отопљавања.
Међутим, остаје питање да ли Кина може да одржи овај моментум и да се још снажније позиционира као глобални лидер у борби против климатских промена. Као највећи глобални загађивач, али и лидер у зеленим технологијама, њен будући курс има потенцијал да значајно обликује судбину наше планете. Њена способност да балансира између економског раста и еколошке одрживости биће кључни тест. Мислим да неће жртвовати економски раст, али охрабрују даље инвестиције у нове технологије које могу да обезбеде и јаре и паре.
Извор: Фејсбучарење
