Спреман сам да досадашње растезање око Владе припишем Спајићевом навикавању на гравитационе услове Балкана у односу на Сингапур, али и његовом потпуном неискуству и умишљености. И једно, и друго, и треће сматрам легитимним. И све троје ми дође као чај од нане у односу на оно што нам је М. Ђ. радио не три мјесеца (као сада Спајић) него три… де це ни је!
Пише: наш стални дописник са Дивљег запада Милија Тодоровић (у улози Гарија Купера)
Јесу се актери на политичкој сцени Црне Горе упетљали као каблови од пуњача и других електронских направа по кући, кад их све оставите на једно мјесто, али слиједи распетљавање.
Јесте да ми поменути каблови изгледају живљи и са више политичке визије од многих који претендују да воде ову државу, али Спајић би све то могао да окрене у своју корист. И корист црногорске будућности.
Само, онај Спајић отријежњен од мегаломаније и свјестан да прво мора да распетља каблове, па да онда гледа шта иде у који штекер. Kако би почела велика журка…
До читања у сљедећем броју.
