Пише: Ранко Рајковић
И на Западу и на Истоку сањају се снови. То су двије различите врсте снова. На Западу снове сањају заробљеници представе о сопственом значају и мисији коју су сами себи намијенили у односима са стварним свијетом. На Истоку се сањају снови чији кошмари протичу у напорима да се супротставе подјармљивањима и тлачењима која им долази од стране Западних снова.
Пригодно ми је да на почетку размишљања о сновима Источним и Западним цитирам кратки запис Хорхе Луис Борхеса. Наслов записа је “Један сан”. “Један сан” гласи:
“На једном пустом мјесту у Ирану има једна не одвећ висока кула без врата и прозора. У једној просторији (чији је под од земље и има облик круга) налази се дрвени сто и клупа. У тој кружној ћелији човек који личи на мене исписује словима која не разумем велики спев о човеку који у другој кружној ћелији пише спев о човеку који у другој кружној ћелији … тај процес нема краја и нико неће моћи да прочита оно што сужњи записују.”
Да ли је познати историјски запис о руском сну да Русија изађе на топла мора изгубио смисао и историјски значај. Могу ли Руси досањати свој сан не тражећи савезнике на топлом Југу и не пробијајући се војном силом према њима. Да ли на стари руски сан познат још од империјалног доба Петра Великог могу утицати климатске промјене?
Хоће ли климатске промјене помјерати топла мора према Русији. Што ће се десити ако у будућим деценијама отопле воде Сјеверног леденог океана и руски сан се приближи јави?
Англосаксонци ће наставити да сањају свој сан о уништењу Русије која захваљујући климатским промјенама већ постаје свјетска житница и уз то добија могућност да се домогне широко отворених водених путева проходних током већег дијела године.
Русија ће покушати да заштити свој захваљујући климатским промјенама досањани сан. Запад ће тражити нове начине да јој тај сан сруши. Русија ће одговорити на нападе Запада. Доћи ће до нуклеарног сукоба и свјетске катастрофе. Добићемо Свијет без снова.
Настављам с нотом реалности коју ћу додати причи о сновима. Уколико се не смире ратна жаришта у Европи убрзаће са отварање Сјеверног леденог пута у региону Арктика. На тај пут надовезаће се стари Пут свиле односно нова кинеска стратегија позната као Појас и пут. У Арктичком океану ће се успоставити поморски саобраћај. Захваљујући флоти од, за сада, десетак моћних ледоломаца које је изградила Русија тај пут неће бити сезонског карактера. Њиме ће се пловити током већег дијела године.
Зато што су саобраћајне везе између Истока и Запада драстично прекинуте ратом у Украјини. Зато што распламсавање оружаних сукоба на Блиском истоку има за последицу небезбједност како Црвеног мора и Суецког канала тако и Персијског залива с Ормуским мореузом, саобраћај Арктичким океаном постајаће све већи изазов у виду алтернативе. Отварањем сјеверног леденог пута транзит између Истока и Запада био би скраћен за неколико хиљада километара или у временском смислу неколико мјесеци.
У савременом свијету више него икада до сада климатски параметри попут температуре, падавина, вјетрова, екстремних временских стања утичу на националне економије и миграције становништва. Није у питању само производња како пољопривредна тако и индустријска већ у још значајнијем обиму потражња за енергијом и брза доступност енергетских извора.
Климатске промјене више него икада утичу на оружане сукобе који избијају због енергетских извора. Оружани сукоби имају велика повратна дејства на климу. Као што је некада вода била пресудна за преживљавање и луксуз данас је за развој и опстанак навика којима робују модерна друштва пресудна енергија.
Климатске промјене су током последње деценије позиционирале Русију као простор са највећим пољопривредним и енергетским потенцијалима. Да би се повећала искористљивост тих потенцијала Русији су потребне јаке саобраћајне и економске везе. Санкције Запада покушавају да Русији ускрате баш то како би је у потпуности изоловале од Свијета . Англосаксонци то раде чак и на сопствену штету. Сјетите се судбине гасовода Сјеверни ток у Балтичком мору. Најсигурнија, најјефтинија, најеколошкија и најпрофитабилнија енергетска веза уништена је под диригентском палицом Англосаксонаца.
Осим тако безумних и тешких саботажа Англосаксонци не жале ни труда ни ресурса свакојаких врста да Русију као велику цивилизацију посвађају са најближим великим цивилизацијама Кине, Индије, Турске, Ирана и оним даљим цивилизацијама у Африци и Латинској Америци. За сада су постигли резултате само у Европској цивилизацији која се у америчком интересу добровољно одриче сопствених вриједности и достигнућа.
Санкције Русији остају стари Западни сан. Тај сан је у почетку подразумијевао комадање Русије. Послије почетних неуспјеха наставио се сном о одсијецању Русије од Свијета. Смисао Руског сна је да одбрани своју цјеловитост и да буде повезана са Свијетом копненим и морским путевима.
У садашњим околностима јава нам сугерише да глобалне промјене више иду у правцу остваривања Руског сна него Западног сна. Нажалост и Русија и Запад имају своје нуклеарне потенцијале довољне да због заштите својих снова униште сваки људски сан о сјутрашњем дану. Гурају нас како се то у филмовима именује Дану послије.
Са странпутица геополитике вратимо се на Борхесову причу из увода.
Зато што у данима прије нико није успио да прочита, размисли, обавијестити Свијет о ономе што су умни људи у усамљеним кулама писали једни о другима добићемо дан послије. Добићемо дан без снова.
