Пише: Ранко Рајковић
Скорашња историја нам је испуњена жалопојкама и клетвама, опоменама и пријетњама, прогласима и ултиматумима упућеним сопственом народу. Међу њима је запажено мјесто добила чувена реченица:
„Тај и тај није за Данашњицу“.
Реченица се изговарала и као оптужба и као пресуда. Збуњеним људима, ни кривима ни дужнима спочитавано је да су против незнано чега. Иако се споменута Данашњица одавно преселила у Ондашњицу иза ње је остала да живи бесмислена и опасно пријетећа реченица. И даље одјекује црногорским јавним просторима.
Идеолошки надзорници црногорске Ондашњице добили су достојне наследнике. У стилу својих учитеља млади политичари најстарије партије у Црној Гори откривају и пријављују противнике Данашњице. Када видите с којим жаром ДПС посланици праве спискове противника Данашњице вратиће вам се атмосфера мрака и једноумља. Пријављивање противника Данашњице попраћено је горућим паролама баш као и некада. Душебрижници Данашњице накинђуреним речником свако мало се осим у Скупштини Црне Горе оглашавају интервјуима, анализама, коментарима. Поручују нам да Данашњицу нападају и спотичу многобројни унутрашњи и спољњи непријатељи како би је спријечили да постане европска. По њима црногорска Данашњица има све више и више душмана.
Којих ли глупости. Каквог ли парадокса. На који то начин жив човјек може бити против Данашњице односно текућег времена и простора на коме удише и издише ваздух, хода, пије воду, храни се, спава. Тумачи Данашњице игноришу основна животна начела и очигледности. Убјеђују нас да у Црној Гори има много људи који из дна душе мрзе кисеоник који удишу.
Могу ли они који се задесе на мору бити против плиме, осјеке, таласа, бонаце, слане воде и осталога што представља морску стварност како у Ондашњици тако и у Данашњици. Исто важи и за планине. Може ли се бити против језера, четинара, јутарњих измаглица, планинског еха, боје неба каква год да је.
Црна Гора има и море и планине. Таква је постојала и у Ондашњици. Таква постоји и у Данашњици. Нека нам објасне они који шире приче о противницима црногорске Данашњице на исти начин као што су их ширили њихови партијски учитељи у Ондашњици на који се начин може бити против времена и простора у коме се живи.
Просвећен и цивилизован човјек може и треба да буде против недјела која се дешавају у његовом времену и простору. Патриотска му је дужност да се бори за закон, правду, цивилизоване односе. Људски је да се супротставља партији која закон гази а правду исмијава и понижава. Опште је познато да је најдуже и нејбезобзирније газила закон и изругивала се правди управо партија из које долази подмладак оних који су сковали чувену реченицу: „Тај и тај није за Данашњицу“.
Младим усијаним главама треба предочити да су сви који у Црној Гори живе са различитим политичким увјерењима и циљевима представници црногорске Данашњице.
У интересу људских права, слобода и просперитета Црне Горе важно је послати поруку партијама и криминогеним структурама с њима повезаним да се Данашњица нити губи нити осваја на изборима. Данашњица се живи. Данашњица се не може никоме ускратити нити диктирати како ће је ко живјети.
Погледају ли политичари који причају о наводним противницима Црне Горе и њене Данашњице икада у календар и на сат?
Не!
Њима је Партија наметнула свој календар и своје вријеме у коме је спојила партијску Ондашњицу са партијском Данашњицом.
Од времена агитпропа чувари Ондашњице мијењали су функције и задужења. Више су дјеловали хорски него индивидуално. На исти начин данас дјелују њихови политички потомци.
Наследници ондашњих тврдокомунистичких кадрова и корисници њихових пропагандистичких алата на трагикомичан начин откривају, пријављују и обавјештавају јавност о противницима Данашњице. Није тешко пронаћи узроке таквих опсједнутости и фанатизама.
Особе чија је младост протекла у дивљењу историји партије, идеологији и амблемима отаџбине као светом мјесту патриотизма одавно су се опростиле са својим индивидуалностима ако су их икада имале. Сахраниле су слободну мисао ако су је икада стекле. Остале су без трезвеног погледа на свијет који ће им бити далек и недоступан док год њихова Данашњица буде шегрт оној Ондашњици.
Нажалост умјесто да се ослобађа тирада о непријатељима Данашњице један дио црногорског друштва се прима на њихове апсурдне и сумануте приче.
Приближавајући аршине Ондашњице аршинима Данашњице добијамо људе спремне да одиграју старе улоге у новом, богохулничком и удбашком руху. Такви људи страсно нападају нашу вјековековну културну и језичку баштину, сурово се обрачунавају са нашом духовношћу и традицијом, приписују свим својим неистомишљеницима фашизам, хушкају Црну Гору на сопствени народ изазивајући подјеле и сукобе на идеолошкој и иконографској основи.
За добробит управо црногорске Данашњице и оздрављење друштва било би добро да што прије одустану од таквих улога. Много је корисних ствари у Црној Гори о којима се може здраворазумски разговарати док Данашњица мирно тече.