Пише: Ранко Рајковић
Текст о насиљу над гласачком кутијом која је родно мјесто Устава и језика представљао је рану најаву екстремних непогода која ће нам задесити државу. Текст је написан много прије него је Црна Гора примљена у НАТО савез. Тада је још постојала илузија да се гласачком кутијом може доћи до подјеле одговорности за државу и правду у њој и да се воља народа може пресликати на власт која ће бити посвећена друштву напретка и толеранције а не друштву искључивости, подјела и сукоба. Но владајућа партија се потрудила да искомпромитује и уништи гласачке кутије. Нестао је последњи механизам заштите слободног појединца и његове воље. Слободни и просвећени дио друштва нашао се на немилосрдној вјетрометини партијске идеологије и њених западних партнера.
Због опште циркулације (политичке) атмосфере поред локалних и регионалних, у данашње вријеме, су нас задесиле и глобалне непогоде. Плашим се да ће у њима гласачка кутија све мање значити.
( текст је објављен у сатиричном часопису „Жикишон” прије 15 година )
четвртак, 19 март 2009. године
„Из чега произилази наша политичка реалност?
Из гласачке кутије.*
Не дозволимо да нас гласачка кутија сроза на ниво дресиране животиње. Не прилазимо јој инстинктом задовољења најнижих потреба.
Не допустимо, да преко гласачке кутије лопови и психопате диктирају наше животне идеале. Помогнимо гласачкој кутији да сачува и одржи бар мало морала и поноса с којим је наш народ вјековима опстајао.
Поведимо рачуна о здрављу, хигијени и безбједности гласачке кутије?
Поправимо јој крвну слику пјенушавом и врелом крвљу побуне. Омогућимо јој да оздрави и изњедри промјене.
Спријечимо осионе и безобзирне да и даље блудниче над гласачком кутијом.”
Одломак из говора Атанаса Ступара током изборне кампањи 1999.године.
Прије неки дан у близини зграде Црногорске Скупштине пронађена је гласачка Кутија. Лежала је у мрачном углу хаустора. Печатни восак на њој бијаше поломљен. Из утробе јој се ширио неподношљиви задах трулежи.
До јуче, гласачка Кутија је проглашавана највећом надом наше младе државе. Њени спортски успјеси и урођена кондиција гарантовали су нам улазак у прву Европску лигу. Чврсто и непрозирно тијело Кутије уливало је наду у постизање врхунских резултата на европском путу. Побједница у бројним биткама за демократизацију друштва широм свијета сасвим неочекивано нашла се на прљавом црногорском плочнику испрскана урином. Последњи покушај да се путем приручне, домаће и прастаре медицине тј. мокраће гласачка Кутија поврати у живот очигледно није дао резултат.
Људи су се питали – „Што се догодило нашој гласачкој Кутији“? Да је нијесу префорсирали тренинзи и честа такмичења. Да је нијесу срозала недозвољена стимулативна средства. Да није скрхана болом што су је последњих година називали лажљивицом и шверцерком једноставно пресвисла од туге и стида. Или су је можда тровали храном коју не подноси? Могуће да је наишао скупштински манијак и представљајући се као заштитник и обожавалац демократије умјесто прописаног гласачког листића убацио мишомор у њен прорез. Смрад је заиста био неподношљив.
„Доста је нагађања. Сачекаћемо обдукцију“ саопштише истражни органи. „Обдукција ће све разјаснити.“
Чим смо је легли испод рефлектора обдукционе сале Кутија се канда мало помјери. Да нијесмо били свједоци њене преране смрти помислили би да је у тренутку оживјела. На први рез којим јој почесмо отварати утробу Кутија зајаука. Следисмо се од ужаса. Убијали смо живу наду наше младе државе. Брзо посласмо по хирурге да поправе што се да поправити може и зашију велику посјекотину коју јој направише непромишљени патолози. Кутија уздрхта. „Не. Биће ми још горе“. У чуду нијесмо знали што да чинимо. „Зовите ми ЦЕДЕМ** роптућим гласом рече Кутија.
Помислисмо има наде. Гласачка Кутија се бори за живот. У одсудном тренутку пао јој је на памет Центар за Демократију и Људска права од милоште назван ЦЕДЕМ. Значи свјесна је ситуације у којој се налази. Знали смо да су ЦЕДЕМ-ови изласци на терен обавијени велом тајности. Уплашисмо се да ће Кутија издахнути прије него се ЦЕДЕМ умилостиви, дође и помогне јој. Положисмо руке на њено тијело као да јој дајемо свечану заклетву или се не дај боже опраштамо од ње. Затворисмо јој прорез својим топлим длановима. Гласачкој Кутији се убрза пулс. Осјетисмо да је наша биоенергија враћа у живот. Напокон стиже и ЦЕДЕМ.
„Овај долазак сматрајте преседаном“ рекоше Цедемови стручњаци задужени за гласачке кутије. Обучавани су у Европској Унији и дебело плаћени да за интересе Европске Уније на домаћем терену воде бригу о нашим гласачким кутијама. „Ово радимо због Европских интеграција. Сада и никад више.“ рекоше Цедемовци.
Уз захвалан осмијех повукосмо се како би ЦЕДЕМУ ослободили простор за рад. Вјеште руке Цедемоваца учас посла из болесне Кутије извадише гуке пљесниве целулозе.
„Па да, наша никад до краја завршена посла. Заборавили су гласачке листиће од претходних избора. Замало јој нијесу дошли главе.“ констатоваше Цедемовци.
“Чији гласачки листићи нијесу извађени из гласачке Кутије” упитасмо.
“Опозициони наравно. Опозициони листићи се најприје покваре. Имају висок степен токсичности. Морају се редовно контролисати и елиминисати. Ови су елиминисани на вријеме али процедура није до краја спроведена ” одговорише нам Цедемовци.
И заиста оно што су извадили стручњаци ЦЕДЕМ-а, није се дало пребројати. Заударало је на прошла политичка времена. У Кутији се слијепило све и свашта. Прије тога ко зна колико пута се помијешало све и свашта.
„Опоравићемо гласачку Кутију. Послије пар наших анкета биће као нова“ обећаше Цедемовци.
„Не!“ дрекну Кутија обновљеном снагом. „Никада више нећу учествовати на вашим изборима. Ни по цијену живота.“
„Зашто? “ запитасмо је сви заједно.
„Понижавате ме. На перверзан начин се користите ониме што вам нудим. Заборавите на мене. Нијесам ја потребна вашем народу и вашој државу .“ рече гласачка Кутија и издахну.
Од тада изборе у Црној Гори спроводимо без гласачке кутије.
Гласове прикупљамо у за то уприличеним просторима: на суду, у болници, затвору, шалтерима банака, бироима за запошљавање, предузећима, школама, чекаоницама, аутобусима, авионима, по плацевима уцртаним и неуцртаним, дуж путева трасираних, започетих, обећаних, по грађевинама довршеним и недовршеним, без дозволе и с обећаном дозволом, у просторијама државних и општинских инспекција, над документима потписаним и непотписаним, у сеоским оборима и шталама припремљеним за поклоњену стоку која само што није дотјерана…
Радимо предано и без грешке, на свим могућим мјестима гдје се наш народ с лакоћом, тренутно, без чекања и процедура може обавијестити што добија а што губи зависно од тога коме ће дати свој глас на изборима.
За оне који посумњају у овај, савршено разрађен систем прикупљања гласова или не дај Боже покушају да га подрију позивајући људе да се побуне или бојкотују изборе организоване без гласачке кутије донијели смо закон*** по којем их можемо казнити казном затвора од три мјесеца до три године. А ЦЕДЕМ? С ЦЕДЕМ-ом смо у сталној комуникацији. Редовно их обавјештавамо о стању на терену како би своје анкете ускладили са нашим новоевидентираним гласачима.
ЗАКЉУЧАК
Након подужег текста који је у првом дијелу обрадио вишеструко блиндирани Устав и попис становништва, а у другом дијелу смисао и улогу гласачке кутије у процесу формирања власти вреди поставити питање што је наш основни државни интерес. Мислим да је највећи интерес државе Црне Горе да се Устав промијени и уподоби са стварношћу која произилази из пописа становништва. То значи да Устав треба пробудити, расанити, вратити га у стварност и окријепити реалношћу.
По недавном анализирању говорног језика актуелног предсједника државе Јакова Милатовића видимо докле је спремна да манипулише Уставом идеолошка мрежа ДПС-овских и коалиционих му кадрова. Види текст – „1984“ и „Фарнехајт 451“ у ЦГ издању.
Уочи објављивања пописних резултата старе власти покушавају да застраше и из државног система елиминишу све Црногорце који говоре српским језиком. Власт поражена на изборима 2020. године никако да се помири с чињеницом да је њихов пројекат новог човјека, новог језика, нове вјере и поријекла потпуно пропао. Да апсурд буде још већи идеолошка ДПС мрежа себи приписује грађанску ревност иако је јасно да се ради о пироманима који се истичу у „гашењу пожара“ које сами подмећу. Зебећи од пописних резултата већи степен оперативности показују иследници за културу, језик и идентитет. Атмосферу вјерно приказану у сци-фи филмовима „1984“ и „Фаренхајт 451“ добијамо и у црногорском друштву.
Јасно је да Устав треба вратити у стање из кога ће штитити интересе народа и државе а не идеологију која нам је обесмислила, унизила и ускратила основну слободу, право на језик, културу, лектиру, повезаност с баштинама и традицијама.
Више него било гдје друго отаџбина је сконцентрисана у језику. У језику нам се налази све оно што волимо од када смо се научили да читамо и пишемо. У језику су језгровито усредсређене наше емоционалности и рационалности, сопствености и достојанства, ситуираности и сигурности нашег ума и нашег духа. Језик нам је подарио прве лекције из патриотизма, прва сазнања о свијету, прве излете у непознато. Језик је неупоредиво више од имена којим га називамо. Језиком нам се именује суштина.
Уставни удар на српски језик и његову баштину направио је више штете Црној Гори него што су јој направили сви нападачи и поробљивачи. У тактици сваког агресора и окупатора је да подијели домицилно становништво, да му поништи културу и историју, да га запита послушношћу и приведе својим калупима. Дробљењем и избацивањем језика из Устава, ДПС-овска власт је постигла оно што окупаторима није успјело. Дубоко је подијелила Црну Гору. Демонстрацијом сирове политичке моћи направила је јаз не само на територији државе већ, што је још трагичније раздвојила и строго одијелила једне од других младе генерације. Деформисала је школске и образовне програме по којима у истим клупама сједе али у потпуно различитим културама треба да стасавају ђаци првачићи, основци, средњошколци, студенти.
ДПС је политиком језика произвела дубоки грађански револт. Широко је раширила породичне анимозитете према државним институцијама задуженим за спровођење партијско-идеолошког експеримента са језиком, лектиром и културом. На срећу великог дијела популације која је привржена слободи, традицији и демократији покушај стварања новог идентитета уз помоћ новог језика је пропао. То треба да приме к знању Уставотворци.
Зато враћање српског језика у Устав и образовни систем Црне Горе, чију ће неопходност потврдити и резултати пописа, мора бити најпреча државна обавеза. Томе не смију бити препрека Уставне норме изражене у разломцима и процентима. За то је потребан осјећај одговорности према државном бићу Црне Горе уколико је нешто од те одговорности уопште и остало у странкама приврженим старој ДПС-овској политици.
Текстови објављени у категорији „Гледишта“ не изражавају нужно став редакције Журнала
* Гласачка кутија – израђена је од одговарајућег материјала следећих димензија: ширина 40 цм, дужина 40 цм и висина 45 цм. На средишњем дијелу поклопца налази се отвор дужине 20 цм и ширине 1 цм који служи за убацивање гласачких листића.
** Цедем – Центар за демократију и људска права, регистрован као невладина организација код Министарства правде Републике Црне Горе 15. јула 1998. године.
*** Члан 25 Закона о избору Предсједника Републике:
– Ко из органа и организација из члана 24 овог закона противправно врши притисак или утицај на опредјељење запосленог, односно бирача, да изађе или не изађе на изборе, позове га на одговорност због гласања или неизласка на гласање или захтијева од њега да каже како је гласао или зашто није гласао казниће се за кривично дјело казном затвора од три мјесеца до три године.
