Пише: Ранко Рајковић
Умишљена у својој историјској важности малена Црна Гора се прије и послије осамостаљења понашала као деспотија, боље рећи идеолошка и непросвећена деспотија. Једноумље из доба комунизма замијењено је новим национално обојеним једноумљем. У његовом језгру налазило се епско црногорство ојачано мултикултурализмом. Фраза југословенског братства и јединства простим поступком замијењена је фразом мултикултуралног склада.
Наследници најдуговјечније и једине југословенске партије уживали су неограничене монополе и моћи у Црној Гори. Неупоредиво веће и бездушније него што су имали њихови политички учитељи. Правна заштита се у највећем броју случајева могла остварити само преко партије. Што није имало везу са партијом тешко је могло опстати и без проблема функционисати у новој држави. На том плану у комунистичкој Републици Црној Гори ствари су биле много боље и праведније.
Црногорска Скупштина као званични законодавни дом испуњавала је налоге партије која је стекла посланичку већину и задржала је деценијама. Закони су доношени, мијењани, укидани по вољи и потреби или појединца или интересних група с њим повезаних. Партијски моћници су се отворено изругивали законима. И када би неки акт успио да прође кроз скупштинско-партијско сито чекао би га велики број препрека у спровођењу и законској примјени. Никоме није било ни у примисли да се то може промијенити јер смо из горег смо ушли у још горе.
Прије пада Берлинског зида, крајем 1988. године појавиле су се фразе “Антибирократска револуција” и “Млади лијепи и паметни”. Док су се свуда по Источној Европи рушиле комунистичке власти Црна Гора је добила ожилављене младе комунисте који ће баук једноумља и идеолошког терора продужити за још тридесет година. Гарнитура младих комунистичких кадрова располагала је великим искуством јер су се још као четрнаестогодишњаци или нешто старији укључили у политичке воде. Одвојили су се од својих вршњака. Ишли су на омладинске конгресе и уживали привилегије путовања, смјештаја, дневница, боравка у луксузним хотелима.
С тим искуством су организовали Антибирократску револуцију која је раднике подигла на ноге и била увод у разарање успјешних фабрика, предузећа, комбината, производних погона, компанија, индустрија и других успјешних колектива у маленој Црној Гори. “Млади лијепи и паметни” су доживљени као антипод старим, превазиђеним, бирократским руководиоцима.
Ранко Рајковић: Лица и наличја једне политичке фразеологије (други дио)
У наредних десетак година “Млади лијепи и паметни” ће доспјети до милионске имовине зарађене на рачун свјесног уништавања и пропадања свега што је у Црној Гори стварано од рата на овамо.
Ипак и за њиховог вакта нашло се храбрих новинара, истраживача, активиста да упркос снажним институционалним отпорима скидају непрозирни вео са сегмената нове власти. У јавном мњењу то се окончавало у стилу пала мува на међеда. Нова генерација младих, модификованих и ожилављених комуниста је на кључним мјестима у свим гранама власти и на свим за државу битним функцијама поставила своје одане људе. У партији се о свему одлучивало. Предсједник владајуће партије и његови потпредсједници били су истовремено и предсједници владе, скупштине и државе. Скупштина је колико толико била слободнија. На њеним засиједањима могло се чути штошта о криминализованој држави и заробљеним институцијама. Некада је власт одговарала надобудно и пријетећи, некада би пропустила неке мање опасне извјештаје а некада би прибјегла физичкој елиминацији противника. Било је фингираних извјештаја комисија али било је и оних професионалних на праву заснованих. Ови други су брзо ућуткивани од стране корумпираних институција. Тек 2001 године долази до формирања парламентарних одбора чији је задатак био да врше истраге о злоупотребама власти. Послије почетних корака те истраге су опструиране из врха извршне власти и институција које су властима биле подређене.
У земљама са иоле развијеном демократијом због инструирања тужилаца и судија да игноришу резултате истрага анкетних одбора и комисија формираних од стране парламента као законодавног органа, дошло би до привођења и процесуирања особа које су директно или иза сцене ометале правду. У Скупштини Црне Горе наступи ометача и саботера правде су испраћани овацијама посланика владајуће партије. Умјесто расправе о конкретним (не)дјелима посланици владајуће странке су у дискусије вјешто убацивали теме из националне историје. То је допринијело продуженом обесмишљавању и компромитацији идеје о Црној Гори правној држави.
Међу онима које су се енормно обогатили пљачкама, криминалом и шверцом владала је опуштена атмосфера. Имали су своје гласноговорнике у партији и Скупштини и медијима. Богато су награђивали своје новинаре и агитпроповце на терену. Преко њих су пласирали приче о сопственим, великим заслугама за дигнитет државе која би без њиховог залагања била тамо нека 27. изборна јединица заједничке државе. Дио народа се примао на те форе.
Из времена међурепубличких оружаних сукоба мало ко је био упознат са закључцима Бадинтерове комисије која је била формирана да донесе правне закључке о распаду СФРЈ. Бадинтерова комисија се ослонила на Устав Југославије из 1974. године по којему су све Републике (федералне јединице) добиле једнако право на отцепљење и државност. Црна Гора све и да није хтјела морала је постати самостална држава.
Умјесто једноставног и мирног учешћа у разградњи Југославије млађаним црногорским комунистима као осиљеним властодршцима било је уносно да на сопственој територији што изврше што више завађа и подијеле народ. Усвојили су нову фразеологију о патриотским моћима и доследностима побједничких снага и о слуганству и немоћи понижених и поражених струја.
Тада су биле актуелне фразе “Рат за мир; „Антифашистички фронт против помамљеног усташтва” и слично. У тим еуфоријама шах као древна мисаона игра и карирани кафански столњаци са црвено бијелим пољима оптужени су за непријатељске, визуелне везе са шаховницом (Хрватском заставом) на коју су се жестоко окомио тадашњи црногорски предсједник.
Након утихнутих ратних поклича против шаховнице на ред су дошле фразе: “Интерегнум” “Провизориј”; „Достојанствена и антифашизму доследна Црна Гора”
Рехабилитована је идеја о самосталној и међународно признатој Црној Гори односно о ономе што је Бадинтерова комисија констатовала и предложила десетак година раније.
Исход референдума којим је Црна Гора стекла независност и међународно признање дао је снажан замах још бескрупулознијем пљачкању државе од стране изборних побједника. Величане су политичке присталице које су заокружиле ДА. Наметнута је кривица и жиг издајства онима који су заокружили НЕ.
Најобичније спуштање листића са ДА или листића са НЕ у гласачке кутије, једне мајске недјеље, отворило је могућност црногорским властодршцима да организују државу по сопственој мјери и жељи, државу у којој ће им све бити дозвољено, државу у којој ће се понашати као луди Римски цареви прије двије хиљаде година.
Римски цар Калигула је свом омиљеном коњу дао највишу државну функцију. Сјетите се ко су и са каквим компетенцијама постајали министри образовања, културе, економије, војске, старешине државних органа, директори институција, посланици партијске већине у Црногорској скупштини, уопште речено снаге за вучу партијских запрежних кола. Сјетите се с којом су лакоћом размењивали мјеста на високим положајима. Сваки послушник близак врху власти могао се наћи на челу било ког министарства.
Не може се порећи способност владајућих да уоче, изаберу и на високе функције поставе људе без кичме. Било је апсолутно неважно којим су квалификацијама и знањима језика располагале црногорске дипломате. Амбасадори и чланови високих државних делегација одређивани су уз виски на ужим партијским кабинетима. Под будним оком Господара омиљени партијски тркачи један другоме су попут штафете предавали највише државне функције.
Ранко Рајковић: Лица и наличја једне политичке фразеологије (Први дио)
Римски цар Нерон је био опсједнут својом поезијом и својим позориштем. Црногорско Народно Позориште заједно са оближњим хотелом “Црна Гора” прије и послије референдума живјело је у луксузу и гламуру. Хотел је функционисао без цјеновника. Бесплатне собе и апартмани, бирана храна, пиће и забаве били су обезбијеђени за што гласније присталице независности.
Црногорско Народно Позориште је функционисало изван и изнад Министарства културе. Представе које су изведене само неколико пута попут Килибардиног “Марка Миљанова” коштале су државу на милионе марака. Позориште је то с лакоћом подмиривало јер је уз богате спонзоре имало и засебан буџет једнак буџету Министарства културе. Приређиване су енормно скупи спектакли из националне историје и егзотичне гозбе из хотела “Црна Гора” са јединственом поруком да Црној Гори слиједи неминовна пропаст уколико се одрекне свог кнеза, краља, главара, вође, премијера, предсједника.
Римски цар Хелиогабал уз штошта девијација, разврата, моралних суноврата, настраности, којекаквих лукавости био је и вјерски фанатик. Умјесто бога Јупитера успоставио је ново божанство Сунце. У слободном преводу Хелиогабал значи Бог планина односно Бог брда, црних или бијелих брда свеједно.
Сјетите се регистрације нове цркве у полицијској станици. Та црква је требала да суспендује вјековно православље у којој се зачела, формирала и вјековима живјела Црна Гора. Пресијецање духовно културног континуитета и увођења у игру нове, самосталне цркве требало је да прати вољу врхунског божанства оличеног у партијском вођи. Срећом пројекат нове-своје цркве, нове-своје историје, новог-свог језика, нове-своје државе и својих старих гласача у улози нових вјерника није успио.
Избори 2020. године покварили су све оно што је дуже од двадесет година смишљано и спровођено у дјело са сврхом одвијања личних бизниса и несметаног згртања баснословне имовине једне мале групи људи.
Избори су прекинули њихова енормна богаћења и вријеме апсолутне некажњивости. Упркос свим очигледним незаконитостима и неморалностима у држави је остао не баш мали број обожаваоца и следбеника те партије и њеног начина владања. Илузорно је од таквих очекивати брзо освешћење. Важно је да их нико не провоцира нити убјеђује у другачије државне вредности, путеве и циљеве, јер право на слободу избора представља једно од темељних људских права. Ипак им треба ставити до знања да се оно што је осујећено 2020. године не може вратити на политичку сцену и наставити тамо гдје се стало.
Наставиће се…
