Пише: Ранко Рајковић
Прије тридесетак година током ходочашћа по црквама и манастирима на Косову омакоше ми се неке ријечи што пјесми могу сличити.
Нијесам осјетио потребу да их са неким подијелим јер би у мору стихова истим простором и датумом инспирисаних у тили час нестале као што се у трептају ока појави и нестане слика.
Ипак …
Данас је Видовдан.
*КОСОВО*
КО СО У ОВО око сасута
КОСОВО мрачи наше обданице
Тиште га гнијезда пољем расута
Док к нама лете престрашене птице.
Иконе чува кандило не гаси
Зажиже свијеће по распетом пољу
Молитве чита гнијезда да спаси
Очињим видом бори се са сољу….
Зујем пчелињим кућишта оживи
Тамјаном извида душу бону
На мјесту гдје се састају мртви и живи
Да пробуде звуке заливеном звону
Љетопис износи, разастире дане
У цијелом Призрену дућана није
Да му продају све Видовдане
Нит има магаза да се траг укрије
Косовска рана сољу засута
У вјери чека нове обзоре
Свака суза над њом просута
Спречава тмуше да коријен разоре.
