Пише: Рамзи Баруд
Израел се припрема да анектира окупирану палестинску Западну обалу. Анексија ће бити велики корак уназад на путу ка палестинској слободи и вјероватно ће послужити као катализатор за нови палестински устанак. Иако је анексија годинама дио израелске агенде, овог пута се указала „велика прилика“ – ријечима екстремистичког израелског министра финансија Безалела Смотрича – која се, из израелске перспективе, не може пропустити.
„Надам се да ћемо имати велику прилику с новом америчком администрацијом да створимо пуну нормализацију (израелске окупације)“, рекао је министар, а преносе израелски медији. Ово није први пут да је Смотрич, као и други израелски екстремисти, повезао долазак Трампа у Бијелу кућу с незаконитим ширењем израелских граница.
Два разлога чине израелску крајњу десницу оптимистичном у вези с Трамповим повратком: Прво, израелско искуство током Трамповог првог мандата, када је амерички предсједник дозволио Израелу да прогласи суверенитет над незаконитим насељима, сиријском Голанским висоравни и окупираним Источним Јерусалимом; и друго, Трампова недавна изјава уочи избора.
Израел је „толико ситан“ на карти, рекао је Трамп обраћајући се произраелској групи „Стоп антисемитизму“ на манифестацији у августу, питајући: „Има ли начина да се добије више?“ Изјава, апсурдна по свим дефиницијама, изазвала је радост међу израелским политичарима, који су то схватили као зелено свјетло за даље анексије.
Израелске тежње ка колонијалној експанзији добиле су подстрек и протеклих дана. Након пада Башара ал-Асада у Сирији, Израел је одмах започео с инвазијом на велике дијелове земље, досежући до гувернората Кунеитра, мање од 20 километара од главног града Дамаска.
Оно што се дешава у Сирији служи као модел онога што се може очекивати на Западној обали у наредним мјесецима.
Израел је окупирао скоро 70 одсто сиријске Голанске висоравни 1967. године. Цементирао је своју незакониту окупацију арапског региона формалном анексијом 1981. године кроз такозвани Закон о Голанској висоравни.
Тај незаконити потез догодио се недуго након друге незаконите анексије, окупираног палестинског Источног Јерусалима, годину дана раније.
Иако Западна обала није формално анектирана, границе Источног Јерусалима су проширене далеко изван његових историјских граница, прогутавши тако велике дијелове ове територије.
Западна обала, као и Источни Јерусалим и Голанска висораван, све су признате као незаконито окупиране територије према међународном праву. Израел нема правну основу за одржавање своје окупације, а камоли анексије било којег палестинског или арапског региона. Међутим, дозвољено му је да то чини захваљујући америчко-западној подршци и међународној шутњи.
Али зашто Израел управо сда жели да анектира Западну обалу?
Осим „велике прилике“ повезане с Трамповим повратком на власт, Израел сматра да ће његова способност да настави геноцидни рат у Гази без икакве међународне интервенције, која би зауставила истребљење, учинити анексију Западне обале далеко мање важним питањем на међународној агенди.
Иако је Међународни суд правде (ICJ) 19. јула издао коначну пресуду о незаконитости израелске окупације, а потом 21. новембра издао налоге за хапшење водећих израелских лидера пред Међународним кривичним судом (ICC), нису предузети кораци да се Израел позове на одговорност. Анексија Западне обале вјероватно то неће промијенити, посебно јер Израел води своје ратове и незаконите акције уз директну подршку САД.
Уистину, демократска администрација Џоа Бајдена финансирала је и подржавала све израелске ратове, укључујући тренутни геноцид. Очекује се да ће Трамп бити подједнако великодушан, или барем не критичан.
Имајући све ово у виду, анексија Западне обале у наредним недјељама или мјесецима је реална могућност. У ствари, Смотрич је већ обавијестио „раднике тијела Министарства одбране задуженог за израелска и палестинска цивилна питања у Западној обали“ о својим плановима да „затвори одјељење као дио предвиђене израелске анексије тог подручја“, извјестио је „Тајмс оф Израел“ 6. децембра.
Рамзи Баруд је новинар и уредник „The Palestine Chronicle“. Аутор је пет књига. Његова најновија је „These Chains Will Be Broken: Palestinian Stories of Struggle and Defiance in Israeli Prisons“ (Clarity Press, Атланта). Др. Баруд је ванредни виши истраживач сарадник у Центру за ислам и глобална питања (CIGA), Универзитет Истанбул Заим (IZU).
Извор: www.ramzybaroud.net.
